U poređenju sa periodom pre pandemije, posećenost beogradskog Zoo vrta „Vrt dobre nade“, opala je za više od 15 odsto. Poznato je i da se zoološki vrt isključivo finansira od prodaje ulaznica.
Direktor Zoo vrta Srboljub Aleksić rekao je da je ove godine vrt posetilo oko 380.000 ljudi. To je velika razlika i znatno manje od posećenosti 2019. godine kada je bilo 450.000 posetilaca.
Projekat „Promocija Beo Zoo Vrta kroz digitalne medije i podizanje konkurentnosti u post kriznom periodu“ nastao je u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija.
Aleksić je rekao da bi projekat trebalo da bude gotov do kraja godine i da su rezultati već vidljivi.
– U okviru projekta izrađene su interaktivne mape, promo videi, obuke za vodiče i volontere, a zaposleni su takođe imali prilike da odu na razne turističke destinacije i razmene svoja znanja i iskustva sa kolegama iz drugih rezervata prirode – istakao je Aleksić.
Biolog Zoološkog vrta Kristijan Ovari rekao je da životinje jedu 1. januara isto kao i 13. avgusta, jer njima novogodišnji praznici ništa ne znače. Ovari je dodao i da su počeli neki radovi, ali i da je ove godine bilo uvoza životinja i prinova.
– Trenutno se gradi prostor za flamingose, objekat za marabu rode, otvoren prostor za medvede, a zastakljuje se i prostor za rakune – rekao je Ovari.
Istorija Zoo vrta
Beogradski zoološki vrt je nastao 1936. godine. Osnovao ga je tadašnji gradonačelnik, industrijalac, gospodin Vlada Ilić. Svečano je otvoren na Petrovdan 12. Jula.
Prvi stanovnici vrta su bili: lavovi, leopardi, beli i mrki medvedi, vukovi, makaki i mangabej majmuni, antilope, bivoli, zebui, mufloni, jeleni, srne, rode, ždralovi, paunovi, fazani, sove, pelikani i papagaji.
Ubrzo po otvaranju Beogradski zoološki vrt je postao jedno od najomiljenijih mesta na koje su Beograđani dolazili. Više puta je ugostio i članove kraljevske porodice Karađorđević.
