Međunarodni dan žena, 8. mart, obeležava se od 1909. godine, kao rezultat viševekovne borbe ženskog pola za jednakost sa muškarcima.
Moćne žene, od Кatarine Velike do carice Milice, ljubavlju su zborile
Borba žena za ravnopravan tretman u odnosu na muškarce uzeo je maha od druge polovine 19. veka i početka borbe za ostvarivanje ekonomskih i političkih prava žena, a traje sve do dan danas.
Od ranih feminiskinja iz Velike Britanije, do Kesnije Atanasijević iz Kraljevine SHS, ovo su neke od žena koje su utabale put jednakim pravima, koja danas uživaju žene širom sveta.
Meri Vulstonkraft
Ranu borbu za prava žena obeležila je Meri Vulstonkraft, koja je 1792. godine napisala delo “Odabrana prava žena”, koje se smatra njenim najuticajnijim delom.
Ona je začetnica liberalnog feminizma, kritički je bila nastrojena prema obrazovanju koje kontrolišu muškarci. Pod uticajem prosvetiteljstva, Vulstonkraft je smatrala da je obrazovanje, odnosno nedostatak njega, ključno za formiranje karaktera svake žene.
Prvi dodir sa osudom društva imala je kada se umešala u brak svoje sestre. Meri je saznala za tešku depresiju svoje sestre Elize, čiji je uzrok bio loš brak. Već tada se suočila sa osudom okoline zbog mešanja u tuđe porodične odnose. Zajedno sa sestrom i svojom prijateljicom Frensis Blad, Meri je osnovala školu i počela da se bavi izdavačkim poslom, živeći u svojevrsnoj feminističkoj utopiji.
Suzan B. Entoni
Suzan Braunel Entoni rođena je u kvekerskoj familiji posvećenoj društvenoj jednakosti, ona je prikupljala peticije protiv ropstva već u svojoj sedamnaestoj godini.
Godine 1856., postala je njujorški agent Američkog društva za borbu protiv ropstva.
Prva je među borcima za ženska prava u Americi, odigrala je ključnu ulogu u pokretu sifražetkinja osnivajući nacionalnu Asocijaciju za pravo glasa žena. 1878. godine predložila je Kongresu amandman kojim se ženama priznaje pravo da glasaju, a on je usvojen 1920. godine.
Emelin Penkherst
Emelin Penkherst je bila jedan od osnivača Socijalno-političke unije žena.
Organizovala je brojne mitinge i demonstracije za žensko pravo glasa u Britaniji, zbog čega je osam puta bila u zatvoru.
Sa mužem je 1903. godine osnovala Ligu za pravo glasa žena. Iako se čitavog života za to borila, nije doživela trenutak da glasa, jer je ubijena 1919. godine, tri nedelje pre nego što je ženama starijim od 21 godine dato pravo glasa.
Foto: Wikipedia
Ksenija Atanasijević
I među Srpkinjama nalazila se hrabra žena, koja se osmelila da zagovara prava žena u Kraljevini SHS. Ksenija Atanasijević prva je žena koja je doktorirala ne Beogradskom univerzitetu 1922. godine.
Za nju kažu da je bila “pametna kao muško”, čemu u prilog ide anegdota kada se našla pred profesorima, među kojima je bio i Milutin Milanković.
Kada je bila spremna da im objasni i matematičke formule koje se tiču Đordana Bruna, profesori su naglas upitali: „Kolega, da li je sve u redu sa hormonima naše kandidatkinje“, otvoreno implicirajući da je Ksenija „pametna kao muško“.
Odnos društva prema njoj samo je učvrstio Ksenijinu želju da se bori za jednakost žena u društvenom životu. Ipak, uspeh joj nikada nisu oprostili, tražila je da je rano penzionišu, jer protiv zakona i države nije mogla.
Foto: Wikipedija
Klara Cetkin
Klara Cetkin je u Nemačkoj bila jedna od najuticajnijih zagovornica ravnopravnosti žena krajem 19. i početkom 20. Veka.
Zahvaljujući njoj i Rozi Luksenburg organizovan je prvi Međunarodni dan žena 1911. Godine. 8. mart te godine obeležen je u nizu evropskih zemalja stotinama demonstracija velikog broja žena koje su zahtevale jednaka prava, na prvom mestu pravo glasa.
Foto: Wikipedija
Koko Šanel
Iako joj se ne mogu pripisati nikakavi feministički pokreti, praktičnost je Koko Šanel bila jača strana.
Žene pre pojave francuske modne ikone odevale su se poprilično restriktivno, pa je ona odlučila da stil oblačenja dama širom sveta učini što jednostavnijim. Uspela je u nameri da se žene oblače jednako komotno kao i muškarci.
Odbacila je korsete, skratila haljine, osmislila žensko odelo, uvela na velika vrata malu crnu haljinu, torbicu koja je ostavljala ruke slobodnom, jedinstven nakit i bižuteriju, kao i nadaleko poznati parfem Šanel br. 5.
Foto: Instagram/printscreen
Simon de Bovoar
Dok se prvi talas feminizma zasnivao na političkim i pravnim jednakostima, Simon de Bovoar, začetnica drugog talasa, koncetrisala se na ekonomsku i društvenu ravnopravnost.
U svom delu “Drugi pol” iz 1949. godine De Bovoar se bavila svim onim temama o kojima se nije javno govorilo.
De Bovoar je pisala o odrastanju, menstruaciji, devičanstvu, ženskoj seksualnosti i polnim odnosima, o položaju žene u braku, gde primećuje da brak „gotovo uvek uništi ženu“, koja je u njemu „privilegovana druga“.
Foto: Wikipedija
