Na najslađem mestu u Beogradu, u Muzeju čokolade, možete dobiti najgorčije zrno kakaa, a iz impresivne kamene glave majanskog božanstva možete izvući kolačić sreće. Dakle, o ovoj impresivnoj kamenoj glavi, tačnije u kolačiću sreće krije se papirić sa porukom za taj dan. Ipak vodič, odnosno kustor Dušan Alić nije krio činjenicu da su „proročanstva” u većini slučajeva pozitivna.
Ovo je samo zrno zanimljivosti Mujeza čokolade, koji je namenjen svim ljubiteljima neprevaziđenog slatkiša, ali i onima koji žele da saznaju nešto više o čokoladi, njenoj istoriji, upotrebi, lekovitim svojstvima, a naposletku i načinom pravljenja.
Muzej čokolade na Dorćolu priča najlepše priče koje mirišu najslađim mirisima i pruža priliku za degustaciju najukusnijih poslastica, ali i mogućnost da po svom ukusu napravite čokoladu u radionici, koja je otvorena kako za decu, tako i odrasle.
Kustos Dušan Alić reporteru portala „Rebelgrade“ ispričao je pregršt zanimljivosti o kraljic slatkiša vodeći nas kroz muzejsku postavku. Obilazak Muzeja čokolade podrazumeva i stručnija pojašnjenja, jer se akcenat stavlja na doživljaj edukativnog karaktera.
Početak slatkog putovanja kreće iz sobe Prašuma, u kojoj se govori o nastanku čokolade na tlu tropskih kišnih šuma – Centralne i Južne Amerike u vremena kada su na tim teritorijama bile Maje i Asteci. Zato ambijent ove prostorije podseća na panamske prašume.
-Asteci i Maje su od kakaa pravili napitak koji su zvali gorka voda, jer je kakao dosta gorak. Kakao plod sadrži dvadeset do četrdeset zrna, plod je veličine šake i otvara se kao i mnogo drugo voće. Zrna se potom tucaju u avanu, pa se sitne na kamenoj ploči. U kakao napitak sa začinom Asteci su dodavali sastojke koji izazivaju halucinacije, i pili su ga pred odlazak u borbe – objašnjava Dušan Alić. Dodaje da kakao biljka može da naraste i do dvanaest metara i često se naziva „hrana Bogova“.
Dečački vrcav kustos srdačno nas je poveo i u prostoriju istorije čokolade, u kojoj je ispričao kako je ovaj slatkiš još u 16. veku stigao u Evropu.
-Smatra se da je general Ernan Кrotes upoznao Pirinejsko poluostrvo sa kakaom, a da je španski kralj Filip II ljubomorno čuvao novi prehrambeni proizvod, daleko od očiju šire javnost. Malo po malo, nakon što su se na njegovom dvoru služili napitci slatkog, ali jakog ukusa, ono što bismo mi danas nazvali toplom čokoladom, pojavili su se i drugi plemići koji su to želeli da imaju na svom dvoru. Među njima, bila je i žena Luja XIII, Ana od Habsburga, kojoj dugujemo zahvalnost za upoznavanje Evrope sa ovom čudnom i do tada nepoznatom biljkom – priča Dušan Alić.
Momenat industrijalizacije i masovnije proizvodnje ubrzao je proces proizvodnje i učinio čokoladu dostupnom širem krugu potrošača. Sam proces, ostao je isti kao iz 1847. godine, kada je u Engleskoj i napravljena prva tabla čokolade.
Kada je u pitanju naša nekadašnja država Jugoslavija, prvi proizvođač čokolade bio je Konstantin Šonda koji je 1902. godine napravio prvu tablu čokolade i nazvao je po ćerki – „Olga“. Kao omaž Šondi i njegovoj maloj fabrici, u muzeju su izložene njegove kutije stare gotovo čitav vek. U prostoriji posvećenoj Jugoslaviji, nalazi se i gramofonska ploča grupe „Idoli“iz 1983. godine sa prvom pesmom o čokoladi. Tu su i gotovo svi omoti čokolda koje su se prodavale u SFRJ, a onda i onih koje su nakon rata punile rafove prodavnica.
