Mural nestalim bebama nateraće sve na razmišljanje o nečemu što nije svakodnevna i dovoljno ispričana tema. Veliki u svojoj raskoši, veliki i u ideji koju predstavlja, ovo delo ušuškalo se među pukotine zida jedne dorćolske zgrade – i od tad, srce Beograda više ne kuca u istom ritmu.
Mural nestalim bebama u Srbiji navodi sve posmatrače da bez ijedne izgovorene reči čuju plač beba nestalih u porodilištima, plač majki koje i dalje donekle veruju da će pravda biti zadovoljena. Plač koji nagoveštava tragediju nastalu usled nemara lekarskog osoblja. Ipak, i znak nade da će osećaj majčinske ljubavi zadobiti i svoju formu realnosti, a ne samo u snovima koje su majke nestalih beba nekad sanjale i nikad ostvarile.
Mural nestalim bebama, fotografija: FoNet (Božana Pavlica)
Ulicu Vojvode Dobrnjca na Dorćolu sada upotpunjuje Mural nestalim bebama, i iako u svojoj umetnosti krije izuzetno tužne priče, svojom lepotom stavlja akcenat na neretko zaboravljene ili uopšte ne izgovorene probleme u državi, ali i šire. Upravo zbog toga, udruženje “Nestale bebe Beograda”, na čelu sa Dušankom Bužanin, skreće pažnju i poziva sve roditelje da se oglase, pa čak i da budu direktni razotkrivanjem tužne istine – da, bebe nestaju iz porodilišta i ne, to nažalost nije ni retkost ni slučaj jedan u milion.
Velikodušnu inicijativu, koja je sada ovekovečila nešto zaista tragično nečim zaista lepim, podržala je Evropska unija poklonivši novac za izradu Murala nestalim bebama. Pored toga, udruženje je pokrenulo i peticiju kojom bi sve EU institucije bile deo kampanje koja glasno podseća javnost na svu nestalu ili ukradenu decu, pružajući (ne)ostvarenim roditeljima podršku, ali i bilo kakvo razjašnjenje i tačku na misteriju koja proganja i čiji se agresivni okovi nikad sasvim ne uklone.
Ukoliko u poslednjih nekoliko dana niste prošetali Dorćolom ili povedeni sopstvenim razmišljanjima niste uočili novi mural koji ga krasi – podignite glavu i uperite oči u Mural nestalim bebama. Čujete li plač koji odjekuje ulicom?
