fbpx

header

“Ko je dođavola, Vorki?” – predavanje o Srbinu koji je stvarao Holivud

Slavko Vorkapić

U četvrtak, 16. marta, u Domu kulture studentski grad, održaće se predavanje o “misterioznoj“ ulozi Slavka Vorkapića” (1894-1976), montažera, filmskog teoretičara i reditelja u Holivudu i načinu na koji je on zauvek promenio svetsku kinematografiju.

 

Predavanje će biti ispraćeno foto i video primerima, a pokušaće bliže da opiše lik i delo čoveka koji se smatrao kamenom temeljcem američke filmske avangarde.

 

Iznenadni rezovi, brzi rad kamere, prigušeno svetlo, efekti koji uključuju vrlo kreativna rešenja po „uradi sam“ principu, sve to je doprinelo njegovom statusu remek-dela svoje kategorije u istoriji američkog filma.

 

Pitanja na koja će biti odgovoreno na predavanju o Slavku Vorkapiću su:

 

Koje su to ideje i zamisli o sedmoj umetnosti, ovog teoretičara, praktičara i pedagoga, postale nezaobilazni deo istraživanja i rada na filmu? Kroz odiseju od rodnih Dobrinaca, studija slikarstva, odlaska u Ameriku, preko rada u najvećim svetskim filmskim studijama i profesorskog staža na Univerzitetu Južne Kalifornije, povratka u Jugoslaviju, do ključnih predavanja o vizuelnoj prirodi filma u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, 1965. godine, vodiće vas šef Akademskog kino kluba, Milan Milosavljević.

 

Na programu će pored fotografija i inserata iz dugometražnih filmova biti prikazani i sledeći kratkometražni filmovi:

 

Život i smrt holivudskog statiste broj 9413 (1928)
Milioni nas (1935)
Šuma šumori (1941)

 

Slavoljub Slavko Vorkapić bio je američki filmski teoretičar, montažer i reditelj srpskog porekla, dugogodišnji profesor filma na Univerzitetu Južne Kalifornije. Predavao je i na beogradskoj Akademiji za pozorište i film, radio i televiziju.
Sve se promenilo kada se krajem 1920. se ukrcao na brod za Njujork i u svojstvu čistača palube našao način da dođe do željene destinacije – Amerike, o kojoj je toliko dugo maštao. Posle je uspeo da pređe i kopneni deo, te 1921. konačno završi u Holivudu.

 

Počeo je kao glumac i slikar, međutim u periodu između dva rata važio je za specijalistu za umetničku montažu i efekte, u tim oblastima je najdalje otišao, mada se više nego uspešno bavio i režijom. Zbog svog velikog talenta, ideja i spretnosti, smatra se kamenom temeljcem američke filmske avangarde. a njegova „Vorkapich sequence“ tehnika je koja nastavila da živi do danas.

 

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Gromade Filmske (@gromade_filmske)

Povezane vesti

Popularno

Najnovije

fadolinka-maja-milinkovic-koncert-2022
12. Ethno Fusion Fest otvara nestvarna Fadolinka
svetski-festival-pantomime
Svetski festival pantomime: Predstavljen bogat program
Agents-Of-Time-zurka-barutana-2022
Agents Of Time: Italijanski duo stiže u Beograd
Letnji-Gradski-sajam-knjiga-kc-grad-2022
Letnji Gradski sajam knjiga + predstavljanje dve knjige
Omaž-Vasku-Popi-narodna-biblioteka-srbije2022
Omaž Vasku Popi ciklusom „Pisac u biblioteci, večeri na Kosančiću“

Pozorište