Ako ste ljubitelj antikviteta, kolekcionar lepih stvari ili uživate u uzbudljivim pričama o kupoprodaji umetnina, krenite u Dom Vojske Srbije (ulaz iz Francuske ulice), gde stotinak članova Društva antikvara Srbije nudi pregršt finih predmeta.
Ovo je nova lokacija od kada se renovira hotel Slavija, a na stolovima stotinak prodavaca nalazi se sve što se može zamisliti – nakit, lampe, staklarija, slike…
– Ovde je ono što se koristilo nekad. Predmeti stari sto godina sada izlaze na površinu, tako je to u antikvarstvu… Jedni se tih starih stvari oslobađaju, pa ih prodaju, a drugi ih sakupljaju, pa ih kupuju – kaže u razgovoru za portal „Rebelgrade“ Dragan Munćan.
Predsednik Društva antikvara Srbije ističe da su antikvari čuvari našeg blaga, jer, kako objašnjava, kroz njihove ruke prolaze sve stare, a vredne stvari.
– Vrte se oko nas, a tu i ostaju, jer dok ih jedni nabavljaju, pa prodaju ili menjaju, drugi kupuju – kaže Dragan Munćan. Priča da oni koji žele nešto da prodaju, antikvare obično kontaktiraju preko interneta, pošalju fotografije, a nekolicina dođe na lice mesta.
U ovaj posao naš sagovornik je ušao još pre četrdeset godina, uz oca i brata, jer su se u njegovoj porodici oduvek nabavljale razne umetnine, pa su ih preprodavali ili menjali. Objašnjava da su preduslovi za uspeh u antikvarstvu iznad svega strast i ljubav, a da je neophodan i dar da se vrednost nekog predmeta prepozna.
– Kako iz prakse, kroz posao, dosta toga treba naučiti i iz literature. Znam od svega pomalo, o porcelanu, srebru, slikama, nameštaju, kristalu, persijskim tepisima… Ono što ne mogu da procenim, znam ko može. Tako je to u antikvarstvu – priča Dragan Munćan.
Kada je reč o trgovini starinama, većinu najviše zanimaju uzbudljive priče o slučajnoj kupovini nekog predmeta za male pare i preprodaja istog za veliki novac. Ima onih koji su na taj način inkasirali i deset puta više novca nego što su uložili.
-Ima svega, ali uglavnom su priče o takvim kupoprodajama izmišljene. Retko se dešava da se nešto preproda po mnogo većoj ceni. I kada se tako nešto dogodi, istakao bih da to nije nikakva prevara, nego se antikvaru samo posrećilo. Dešavalo se da kolegi neko donese recimo srebrni svećnjak, toliko prljav da se ne vidi ni kakav je, a kamoli da se proceni njegova realna vrednost, pa ga antikvar kupi na rizik za dvadeset evra, a kada se taj svećnjak očisti, ispostavi se da je od odličnog srebra i sa žigom, da vredi 200 evra – priča Dragan Munćan.
On prodaje nekoliko prelepih komoda, lampe i kristal, te persijske tepihe, i to one iz Tabriza, severozapada Irana i bordo po kakvim je prepoznatljiv centralni deo Irana.
Naš sagovornik objašnjava da u antikvarstvu nema mnogo rizika, jer starine ne gube vrednost, te da se stoga uvek mogu prodati za isto novca za koliko su i kupljene. Kaže da je dobro što su građani sve više informisani o starinama, zahvaljujući medijima i edukacijama, pa da ih ne bacaju znajući da ih mogu unovčiti.
Otkriva da se njemu najviše posrećilo kada je jednom prilikom kupio neki nameštaj i dvadesetak slika među kojima su bila tri dela Stepana Kolesnikova i jedno Miće Popovića. Ipak, nije želeo da otkrije koja je vrednost bila u pitanju.
– Nema u ovom poslu nekih posebnih zarada, dosta toga je u razmeni, često jedni od drugih kupujemo, jer su trgovci akntikvitetima neretko i ljubitelji nečega od toga – priča Dragan Munćan.
Zanimalo nas je da li se kada neki predmet dođe do njega, pita ko li je prvi vlasnik, kakva je to uspomena, odakle je, kako se i zašto našla na prodaju, te nosi li možda kakvu energiju…
-Ne, o tome ne razmišljam, sve je to za mene samo roba. Mada, za mnoge stvari koje se prodaju, odnosno kupuju, sve i saznam. Obično onaj ko mi donese recimo neku lampu, kaže da je to kupila njegova baka, kada i gde, ali da njemu ne treba – priča Dragan Munćan.
Naš sagovornik ponosno ističe da je Društvo antikvara Srbije osnovano 1994. godine u Beogradu i da ima više od trista registovanih članova. Među njima su uglavnom ljubitelji antikviteta, a ima i kolekcionara-numizmatičara, umetnika-restauratora, sakupljača starih slika, bronze, srebrnih predmeta, nameštaja, etno-stvari i svega drugog što se nekada, pre sto i više godina, koristilo za život, kao i ono što bi se moglo nazvati starinom ili antikvitetom.
– Jedan od razloga za osnivanje Društva antikvara Srbije jeste potreba da se ljubitelji umetnosti okupe i pomognu da se kulturna baština Srbije sačuva, da se ne rasipa po svetu. Društvo antikvara Srbije čuva prošlost od zaborava i pruža priliku mlađim naraštajima da vide kako se nekad živelo i radilo – završava Dragan Munćan.
Među stotinak izlagača sa nebrojeno predmeta, posebnu pažnju privukao nam je Lazar Džobanović, odnosno njegova roba, najpre prelep set srebrnih kašičica i držač za salvete.
– Set od dvanaest kašičica iz Austrougarske, iz perioda od 1867. do 1922. godine, prava je retkost, raritet. Svaka kašičica je teška 120 grama, ima žig glave psa i slova „A“, što znači da je proizvedena u Beču. Sa leve strane ima broj 3, što ukazuje da je finoća srebra 800. Prelepa drvena kutija je rad nekog vrhunskog majstora – objašnjava Lazar Džobanović, koji ovaj set prodaje za 240 evra. Pogled je mamio i izuzetan srebrni držač sa salvete, a antikvar je pokazao žig 84, što ukazuje da ovaj držač potiče iz Crske Rusije i da je čistota srebra 840, a prodaje se za 15.000 dinara.
