Još jedno izdanje festivala „Španski metar“ donosi više od dvadeset ostvarenja. Premijerno će biti prikazana pred beogradskom publikom od 20. do 31. maja. U Dvorani Kulturnog centra Beograda biće puštena projekcija filma „Kosmička pesma. Ninjo iz Elćea“ 27. maja sa početkom u 18 časova. Film je o flamenko muzici i jednom od najvećih umetnika.
Rebelgrade prenosi intervju sa jednim od reditelja filma Markom Sempereom Mojom. Moja je sa Leire Apeljanis režirao film „Kosmička pesma. Ninjo iz Elćea“.
Foto: Španski metar
Na kraju teksta je i iznenađenje za čitaoce, ali i fanove ovog specifičnog umetnika.
Ninjo de Elće poznatiji kao Pako je izuzetno poznat flamenko umetnik mlađe generacije. Njegovo pravo ime je Fransisko Kontreras Molina. Pako sarađuje sa brojnim zvezdama španske i latino muzike.
Kako je došlo do toga da snimite ovaj film? Zbog čega ste se odlučili da napravite dokumentarac baš o Niño de Elche-u, šta je toliko posebno u vez isa njim?
– Ideja o filmu rodila se nakon što smo Leire i ja doživeli potpuni šok kada smo prvi put videli bili na koncertu na kojem je Nino de Elće Pako nastupao uživo. Sačekao nas je pravi udarac, umetnički šamar, ideološki, emocionalni… Toliko smo bili pod utiskom da smo odlučili da potražimo odgovor na pitanje – ko je ova osoba? Film je nastao iz potrebe da se dešifruje neko tako zagonetan. Najposebnija stvar kod Paka je njegova velikodušnost i njegova sposobnost da se sa takvom posvećenošću i predanošću uključi u sve svoje umetničke projekte. To što on radi je bliže religioznoj žrtvi nego umetničkoj praksi.
Za potrebe filma razgovarali ste sa njegovim brojnim saradnicima, prijateljima i porodicom. Koga je bilo najteže nagovoriti da učestvuje? Ili ko je pak za vas bio najveći izazov?
Foto: Španski metar
– Najviše smo vremena provodili sa Pakovom majkom, zbog čega smo praktično postali porodica. Ali generalno, saradnja sa svim tim umetnicima bila je veoma laka. Možda je za nas najveća čast bila da razgovaramo sa Anhelikom Lidelj, zbog misteroizone aure koju ona sa sobom nosi.
Osim pomenutih intervjua, u filmu takođe ima mnogo muzike, plesa… Šta je od svega toga bilo najzanimljivije za snimanje?
– Za nas je to bio proces u kojem smo stalno dobijali nešto novo, bivali bogatijim. Osećamo se veoma privilegovanim zbog toga. Nemoguće je dati tačan odgovor na vaše pitanje. Međutim, scena u kojoj su Pako i njegova majka rasplakala je celu ekipu dok smo je snimali. Nismo očekivali da će se razgovor Paka slomiti na takav način.
Foto: Španski metar
U poslednje vreme sve je više filmova o muzičarima, bilo da su u pitanju dokumentarna ili igrana ostvarenja. Da li vas je neki od tih filmova inspirisao?
– Jedan od reditelja prema kojem imamo veliko poštovanje je Ulrih Zajdl, ali on ne snima dokumentarne filmove. Ako treba da imenujemo neke od nama dragih dokumentaraca, to su svakako „Kurt Kobejn: O sinu“ i „U potrazi za Šugar Menom“.
A kada je reč o flamenku, da li uopšte imate objašnjenje za toliki uspeh ove vrste muzike u svetu?
– Iskreno, nemam. Flamenko je jedna višeslojna mešavina različitih kultura još od svog postanka. I putovao je i približavao se, pa i mešao sa mnogim drugim kulturama. Verujem da u tome treba tražiti odgovor zbog čega na flamenko tako lako reaguju ljudi iz celog sveta.
Foto: Španski metar
Da li vam se čini da sa zvezdama kao što su Rosalija ili Ninjo de Elće flamenko doživljava novi talas?
– Pre bih rekao da je flamenko jedan talas koji ne staje, koji se stalno menja. U svakom istorijskom trenutku postojale su zvezde flamenka koje su se poigravale sa ovim žanrom. Trenutno su Pako i Rosalija na čelu nove kolone takvih umetnika – rekao je reditelj za kraj.
