fbpx

header

Facebook Instagram
Početna » Archives for 23 maja, 2022
Daily Archives

23 maja, 2022

filip-stefanović-izložba
IzložbeKultura

Filip Stefanović predstavlja instalacije u Gradskoj galeriji

od Vladimir
napisao/la Vladimir

Na svojoj prvoj samostalnoj izložbi pod nazivom “Razgovor biljnog korenja” koja je večeras od 20h otvorena u Gradskoj galeriji Кulturnog centra Grad, likovni umetnik Filip Stefanović će se predstaviti grupom odabranih živih instalacija i kreacija u formi akvarijuma, terarijuma i wabi kusa, nastalih u periodu od poslednje dve godine.

 

Veliki Beogradski Manifest na Sava Promenadi

 

Кreiranje prirode kao svojevrsna umetnička praksa je glavno polje istraživanja autora i njome se bavi poslednjih šest godina. Pokrenut istraživanjem estetike i filozofije daleko-istočnih zen bašti kao prve forme žive umetnosti, kasnije aquascapinga i terarijuma, predstavljalo je prekretnicu u likovnom izrazu.

 

Motiv prirode sa tradicionalnog crteža i grafike vremenom se pretvorio u kreiranje i stvaranje prirodnih postavki. Sredstva kao što su tuš i trska odnosno linija, površina i boja zamenili su prirodni materijali biljke, kamenje, drvo, zemlja i voda.

 

Njihove boje, teksture i forme postale su novi likovni jezik kojim se Filip Stefanović služi pri kreiranju. Кroz njihovu estetiku, funkcionalnost kao i duhovnost autor ispituje različite fenomene, pritom stvarajući žive minijaturne eko sisteme. Prirodnost kao takva je postala glavno pravilo i moto u okviru stvaralaštva autora.

 

Atmosfera i duhovnost, balans i dinamika, prirodnost i hibridnost živih instalacija predstavlja glavnu okupaciju u novom Filipovom likovnom izrazu. Da bi se uopšte autor bavio estetikom, ličnim likovnim izrazom unutar živih instalacija bilo je potrebno savladati i naučiti mnogo različitih oblasti i implementirati ih u sam rad kako bi on bio u poziciji da egzistira kao živo umetničko delo.

 

Prirodne instalacije su proizvod interdisciplinarnosti i predstavljaju sublimaciju različitih naučnih oblasti kao što su biologija, fiziologija, ekologija, hemija, estetika, umetnost i filozofija.

 

Izložba je otvorena svakodnevno do 5. juna od 16 do 21h u Gradskoj galeriji КC Grad.

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
beogradski sajam knjiga
KnjiževnostNovi romaniSlider

Knjiga koja je opčinila svet konačno prevedena na srpski jezik!

od Marija
napisao/la Marija

„Ništa nije sjajnije od slave starog Holivuda. Ne tražite dalje, svi tračevi, glamur, tajne i skandali kojima ćete se zabavljati ove godine u ovoj su knjizi“ – ovako su rekli iz People magazina. Knjiga koja je opčinila svet, ali i nakon koje su se pojavila mnoga pitanja.

 

A sada se ponovo podigla prašina oko knjige autorke Tejlor Dženkins Rid, „Sedam muževa Evelin Hjugo“. Internet je ovu novelu „vratio u život“, a možda nikada nije ni prestala da bude popularna. Plus, knjiga je konačno prevedena na naš jezik. Rid je napisala i bestseler „Dejzi Džouns i Šestorka“.

 

„Sedam muževa Evelin Hjugo“ je istorijska fikcija koja je objavljena 2017. godine. Priča knjige se vrti oko stare holivudske zvezde Evelin Hjugo, koja u 79. godini daje poslednji intervju nepoznatoj novinarki Monik Grant. Evelin otkriva nepoznate detalje svog skandaloznog života, a Monik se pita zašto je nju izabrala za svog biografa. U jednom trenutku, njihovi životi će početi da se ukrštaju.

 

Ovo delo je bilo nominovano za „Goodreads Choice Award“ za najbolju istorijsku fikciju 2017. godine. Knjiga je 2021. godine bila na trećem mestu najčitanijh knjiga među članovima Goodreadsa, a i dalje u vrhu Amazonove liste najprodavanijih knjiga.

 

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Laguna (@laguna_knjige)

 

Mnoge poznate ličnosti tvrde kako je ovo jedna od najboljih knjiga svih vremena, među kojima je i Tejlor Svift. Čak je i Netfliks potvrdio snimanje filma na osnovu ove knjige na svojoj Instagram stranici, ali je to sve što se zna o ovoj adaptaciji.

 

Mnogi ovo delo povezuju sa burnim životom glumice Elizabet Tejlor. Svaki segment Evelininog života dobio je naziv po nekom od njenih sedam muževa, razlozima zbog kojih se za njih udala, ali i razvela. Povezanost Evelin i Elizabet je velika, kao što su mnogi primetili. Postavlja se i dalje pitanje, kako ovo delo o starom Holivudu nije stvarno zbog svih detalja i opisa.

 

Centralna priča je svakako prava ljubav Evelin Hjugo. Njena unutrašnja borba daje na težini celoj priči jer je, 50-ih i 60-ih godina, situacija sa slobodom govora i izražavanja bila na minimumu. Zašto? Kako ne bi bilo spojlera, dovoljno je samo napomenuti neke činjenice, a ko je radoznao, može da je pročita.

 

Svakako, milion i kusur prodatih kopija dokazuje da je ovo izuzetno štivo. Jednostavno se „proguta“, a među stranicama se čitaoci „izgube“.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
beogradski-manifest-festival-sava-promenada-2022
Dan u BeograduGrad BeogradSlider

Veliki Beogradski Manifest na Sava Promenadi

od Marija
napisao/la Marija

Beogradski Manifest priprema svoje dugoočekivano osmo izdanje na novoj lokaciji – Sava promenadi.

 

Festival će biti pozicioniran na lepom i komfornom potezu Savskog šetališta, od Beton hale sve do platoa Geozavoda. Posetioci će imati prilike da tokom tri festivalska dana uživaju u opuštajućem ambijentu koji pruža pogled na reku. Duž pomenutog poteza moći će da konzumiraju raznovrsne festivalske sadržaje segmentirane u deset festivalskih zona.

 

U zoni „Aduti Srbije“ predstaviće se bogati turistički potencijali, tradicionalne i kulturološke različitosti i lepote više od 40 opština Srbije. Zona „Stvaran svet oko nas“ će predstaviti Crna Gora sa svojom ponudom za predstojeću turističku sezonu. Tu će i Republika Srpska promovisati svoje destinacije i manifestacije koje bi definitivno trebalo posetiti. Na festivalu će se u posebnim zonama predstaviti i Turistička organizacija Beograda i Turistička organizacija Srbije.

 

 

Festivalska zona „Mašta može svašta“ posvećena je najmlađima, a kao i svake godine, biće najveselija. Celodnevni zabavni programi, brojne kreativne radionice, ali i kostimirani junaci iz bajki, klovnovi, štulaši, mađioničari i dečje predstave, pružiće mališanima nezaboravni provod i sjajne uspomene.

 

Izložba oldtajmera, skulpture od slame, kao i izložba „Dobra stara vremena“ samo su deo festivalske atmosfere.

 

Ovaj trodnevni porodični festival održaće se od 27. do 29. maja, a ulaz za sve posetioce biće besplatan. Radno vreme festivala je u petak od 15 do 21 čas. U subotu i nedelju festivalske kapije otvorene su od 11 do 21 čas.

 

 

Jedinstveni interaktivni sajam turizma na otvorenom, Beogradski Manifest se prethodnih osam godina pozicionirao kao najveći porodični festival u regionu. Okuplja preko 60 opština iz Srbije i regiona.

 

Cilj festivala je da programskim predstavljanjem posetiocima približi duh i atmosferu brojnih interesantnih manifestacija i destinacija, ali i da istakne nacionalno blago autentičnih gastronomskih specijaliteta zbog kojih se turisti neretko opredeljuju da istraže nove destinacije.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
scandinavia-night-zappa-barka-2022
KulturaMuzikaSlider

Scandinavia Night na Zappa barci

od Marija
napisao/la Marija

Retko kada imamo prilike da slušamo metal na Beogradskim splavovima. Ovoga puta, odmah ispod Brankovog mosta, na Zappa Barci moći ćemo da đuskamo. Očekuje se trio Scandinavia night sa kojim će posetioci uživati pod praktično otvorenim nebom.

 

Nedavno je ovo veče proslavilo 15. godina postojanja. Konceptualno veče zasnovano je, pre svega, na Skandinavskom gothic i metal zvuku. Od 2007. godine bilo je prisutno u svim relevantnim Beogradskim klubovima, a takođe su gostovali i po regionu.

 

Scandinavia night čini DJ trio koji svojim odabirom muzike alternira po svim mogućim žanrovima. Zato su i jedinstveni, a i time čine da veče uvek bude sveže i drugačije.

 

scandinavia-night-zappa-barka-2022

Foto: Promo

 

Pozitivna i prijatna atmosfera je uvek bila deo događaja. Zato ćete moći da uživate u svojim omiljenim hitovima, a i onim koje nikada niste ni sanjali da ćete čuti bilo gde u klubu. Kako to izgleda možete pogledati u galeriji na njihovoj Facebook stranici.

 

Rezervišite petak, 27. maj sa početkom od 22 časa na Zappa Barci. Karte koštaju 250 dinara.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
hoze-saramago-konkurs-fotografija-2022
KonkursiOglasna tablaSlider

Konkurs za najbolje fotografije: Tema – Saramago

od Marija
napisao/la Marija

U okviru obeležavanja stogodišnjice Hozea Saramaga je organizovan konkurs za fotografe. Konkurs „Saramago“ ima za cilj da uspostavi vezu između autorovih narativa, koji su prevedeni na više od četrdeset jezika, i mašte njegovih čitalaca.

 

– Stoga, u ovom kreativnom procesu, koji objedinjuje književnost i fotografsku umetnost, predlažemo da učesnici svoje interpretacije Saramagovih dela uhvate objektivom. Ako se u književnosti reči transformišu u slike, koje slike će proizvesti reči koje je portugalski nobelovac napisao širom sveta? – kažu iz organizacije konkursa.

 

Saramago je napisao toliko knjiga. Izaberite neku njegovu knjigu koja vas je iz bilo kog razloga najviše impresionirala i uradite svoju interpretaciju kroz fotografije. Ukratko, cilj je da se predstave slike koje najbolje predstavljaju Saramagovo delo.

 

Fotografi koji učestvuju, amateri i profesionalci, moraju da predstave set radova. Fotografije moraju biti one koje nikada nisu pobedile na foto konkursu, sa naznakom dela Hozea Saramaga kojim su inspirisani.

 

Krajnji rok za prijavu 18. septembar 2022. godine. Uspešni autori biće obavešteni 2. oktobra, a rezultati objavljeni na veb stranici BPM. Izložba će biti održana 16. novembra.

 

Radove je potrebno poslati mejlom na saramagoatravesdalente@gmail.com. Autori se mogu prijaviti sa monohromatskim ili kolor fotografijama ili mešavinom oba.

 

 

Prijave za konkurs „Saramago“ su ograničene na jedan projekat po učesniku koji se sastoji od tri do šest fotografija. Svaki fajl mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i broj koji se odnosi na redosled fotografija. Treba da budu napisani u sledećem formatu – „joao_pinto_01.jpg“.

 

Prijave moraju da sadrže formular za prijavu, CV i fotografije. Maksimalna dimenzija za pojedinačne fotografije je 1920 piksela (duža strana), 72 dpi, jpg format u najboljem kvalitetu kompresije.

 

Dodatne informacije o obrascu ili podnošenju prijava mogu se dobiti na saramagoatravesdalente@gmail.com i na sajtu BPM.

 

Pobednici i učesnici izložbe biće zamoljeni da odabrane fotografije pošalju kao slike visoke rezolucije najkasnije pet dana od dana obaveštenja da su prihvaćeni. Organizator nema obavezu da štampa radove za izložbu.

 

Ovaj projekat će imati dva paralelna puta – međunarodni i lokalni. Žiri čine Ana Matos, Klaudio Garudo, David Pužado i Sofia Marinho. Ovaj tim će oceniti sve predstavljene projekte.

 

Ana Matos je unuka Hozea Saramaga, osnivača i umetničkog direktora „Galeria das Salgadeiras“. Klaudio Garudo je fotograf, urednik, kulturni producent i osnivač „Serie Ph” koja objavljuje knjige o fotografiji. David Pužado je fotograf i direktor Beogradskog festivala fotografije. Sofia Marinho stoji iza Instituto Camoes i profesorka je portugalskog jezika na Univerzitetu u Novom Sadu.

 

Nagrade

 

Ovo takmičenje će rezultirati serijom izložbi koje će se održati u novembru 2022. godine, u mesecu u kom bi Saramago napunio 100 godina. Ovaj skup izložbi ima za cilj da proslavi život i delo pisca širom sveta. Skup je i deo je glavne izložbe u Novom Sadu koja se otvara 16. novembra. Biće i deo zvaničnog programa Beogradskog meseca fotografije koji će predstaviti sve nagrađene radove u Beogradu 5. maja 2023. godine. Istovremeno, namera je i da izložba bude održana u Lisabonu.

 

Svaki od tri međunarodna pobednika dobiće nagradu prema svom mestu na rang listi. Ove nagrade će biti 800, 400 i 300 evra. Lokalni pobednik će dobiti 300 evra. Svaki učesnik može osvojiti samo jednu nagradu. Organizacija zadržava pravo da proglasi svaku nagradu nevažećom u slučaju da kvalitet predloga nije u skladu sa pravilima konkursa.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Eyesburn-koncert-KST-2022
KulturaMuzikaSlider

Koncert Eyesburn u bašti KST-a

od Marija
napisao/la Marija

Eyesburn se vraća na domaći teren u baštu KST-a. Beogradski crossover heroji su poslednji put u kultnom Klubu Studenata Tehnike nastupali pre 7 godina.

 

Sada Eyesburn najavljuje još jedan koncert za pamćenje. Specijalni gosti na koncertu biće podjednako spektakularni Larska iz Kragujevca i beogradski Quasarborn.

 

Eyesburn nakon ovog nastupa očekuje gust raspored koncerata na letnjim festivalima. Na jesen konačno izlazi album „Troops of Light“, sa kojeg će nekoliko pesama biti odsvirano i na beogradskom koncertu.

 

Koncert se održava u bašti KST-a u petak 3. juna.

 

Ulaznice su pretprodaji u KST-u i Craft Room Berlin Monroe u ulici Cetinjska 15. Cena karata je 900 dinara, dok će na ulazu u KST će biti skuplje, ako ih preostane.

 

Eyesburn je rege kor bend iz Beograda, a osnovan je 1994. godine. Originalna postavka je bila Hornsman Coyote (gitara i prateći vokal), Laza (bas), Alek (bubnjevi) i Nenad (vokal). Pošto je bend potekao sa BG HC scene, prvi album (MC) je snimljen uživo u BG klubu KST. Eyesburn je uglavnom svirao u beogradskim klubovima, a povremeno je imao i neku ili dve svirke negde drugde u Srbiji.

 

Članovi benda su se razišli 2007. godine i nastavili da rade na drugim projektima. Ponovo su se ujedinili 2011. godine. Već 2013. objavljuju album pod nazivom „Realiti Check“, pa ponovo odlaze ​​na pauzu 2016. godine. Još jedno se okupljaju, u skoro originalnoj postavci, početkom 2019. godine.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Tom Kruz-festival-Kan-top gun-2022
Filmovi u BeograduKulturaSlider

Tom Kruz dobio Zlatnu palmu i Ukrajinci protiv ruskih filmova

od Marija
napisao/la Marija

Filmski festival u Kanu je u toku, a traje do 28. maja i okuplja najveća imena iz industrije. Do sada je festival obeležio „Top Gun: Maverick“ i Tom Kruz, ali i bojkot Rusije od strane ukrajinskih filmskih stvaraoca.

 

Tom Kruz dobio je počasnu Zlatnu palmu kao priznanje za impozantnu karijeru. Zaminljivo je da je glumac prvi put posle 30 godina posetio Kanski festival. Poslednji put je to bilo 1992. kada je predstavljao film „Tamo daleko“. Sada je došao zbog nastavka blokbastera iz 1986. godine „Top Gun: Maverick“.

Film je trebalo inicijalno da bude prikazan 2020. godine. Bilo je načina da film bude predstavljen ranije, ali je sam Kruz insistirao na velikoj premijeri u bioskopskim salama.

 

– Neverovatno veče i sjajan povod za mene i celokupan tim. Dovoljno je samo da vidim svačija lica da budem srećan, prošlo je 36 godina od prvog „Top Guna“. Morali smo ovo da odložimo, ali je vredelo. Moj san je bio da budem ovde sa svima vama. Snimam filmove za veliko platno. Bioskop je moja ljubav, moja strast. Uvek idem u bioskop kada izađu neki novi filmovi – rekao je glumac u Kanu.

 

Tom Kruz-festival-Kan-top gun-2022

Foto: Instagram

 

Kruz je godinama veliki borac za opstanak bioskopa, što je i pokazao.

 

U njegovu čast nebom iznad Kana proletelo je osam vojnih aviona. Za sobom su ostavili crveni, beli i plavi dim, kao simbol američke i francuske zastave. Za to vreme, publika je gledala montažu kadrova iz njegovih najboljih filmova.

 

Osim Kruza, crvenim tepihom prošetalo je mnogo zvezda. Među njima su Dženifer Koneli, Glen Paul, Džon Hem, Džej Elis, Adriana Lima, Aišvarija Rai, Eva Longorija, ali i mnogi drugi.

 

Ekipa filma je, posle prikazivanja, dobila stajaće ovacije za „Top Gun: Maverick“. Veoma emotivno veče za posetioce i učesnike festivala, ali prvenstveno ekipu sa filma.

 

 

– Moram da upijem sve ovo. Neću zaboraviti ovo veče – izjavio je Kruz okupljenima, dok je publika aplaudirala.

 

Njegovih 39 filmova u ulozi glavnog glumca zaradilo je 8,5 milijardi dolara širom sveta. Sada Box office procenjuje da bi novi „Top Gun“ mogao da zaradi 390 miliona dolara samo u Americi. Od kritičara je film dobio pozitivne ocene.

 

„Top Gun: Maverick“ će se u srpskim bioskopima prikazivati od 26. maja.

 

Ukrajina i Rusija u Kanu

 

Filmski stvaraoci su od organizatora tražili da u potpunosti bojkotuju Rusiju. Ovakav zahtev su uputili zbog odluke da se u trku za nagradu Zlatna palma uključi i film „Žena Čajkovskog“ ruskog režisera Kirila Serebrenikova.

 

– Sve rusko mora biti zabranjeno. Ruski režiseri se ne mogu praviti kao da je sve kako treba i da nemaju šta sebi da zamere – izjavio je ukrajinski producent Andrej Fesiak.

 

Film „Žena Čajkovskog“ premijerno je prikazan u Kanu, a Serebrenikov je pozvao na prekid rata u Ukrajini. Ruski režiser živi u Berlinu zbog neslaganja sa stavovima i politikom zvanične Moskve živi u Berlinu.

 

Ipak, Andrij Kalpakči tvrdi da je Serebrenikov finansirao film „crnim novcem“ ruskog oligarha Romana Abramoviča. Imovina oligarha je pod sakcijama EU jer je blizak saradnik Vladimira Putina, predsednika Ruske Federacije.

 

Direkcija Kanskog festivala već je otkazala pozivnice ruskoj delegaciji i osobama povezanim sa Kremljom. Međutim, direktor ove manifestacije, Teri Fremo, smatra da su ruski disidenti poput Serebrenikova dobrodošli.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Zadajemo-ritam-DOB-2022
KulturaMuzikaSlider

Festival „Zadajemo ritam“ u Domu omladine

od Marija
napisao/la Marija

Prvo izdanje muzičkog festivala „Zadajemo ritam“ održaće se u Domu omladine Beograda. Fank, gruv, rege, soul i latino džez su teme prvog izdanja jednodnevnog muzičkog festivala „Zadajemo ritam“.

 

Učesnici su dobro poznate kvalitetne beogradske klupske atrakcije: Bane Lalić & MVP, Igor Vince & His Drum, Brass And Keys, Bege Fank & BKO, kao i Funkier Project. Ovakvo bogatstvo ritmova odavno nije viđeno za jedno veče na našim scenama, što obećava ozbiljnu zabavu.

 

U subotu, 28. maja od 20 časova počinje prvi festival „Zadajemo ritam“. Ulaznice su u prodaji na Blagajni DOB i putem Tickets sajta, po pretprodajnoj ceni od 800 dinara.

 

Bane Lalić je kompozitor, tekstopisac i frontmen sastava MVP. Osnovali su ga 2006. godine Bane Lalić i Žarko Kovačević. Prvi album pod nazivom „Blef“ objavili su 2009. godine, a na izdanju su gostovali Skaj Vikler iz Bad Copy, Ognjen Kostić Struka i Dalibor Andonov GRU.

 

Krajem 2010. godine, Žarko Kovačević sporazumno napušta MVP i prelazi u S.A.R.S. U izmenjenom sastavu, MVP nastavlja sa radom objavljujući mnogobrojne, izuzetno popularne pesme.

Jedna od njih je i „Celu noć i celi dan“ koja je do danas ostala najuspešniji hit benda. Godine 2012., bend Bane Lalić & MVP osvojio je prestižnu MTV Best Adria Act nagradu, u konkurenciji sa takvim imenima kao što su Elemental, T.B.F., Trash Candy i Who See. Treći album „Na slobodi“ izašao je 2019. godine.

 

Kantautor, pevač i multi-instrumentalista Igor Vince, glavna je zvezda afro-pop zvuka u našim krajevima. Jedini je beli muzičar koji je ikad postao član sastava nigerijske legende Femija Kutija. Ovaj Beograđanin retkog talenta nastupao je i sa mnogim svetskim muzičkim velikanima. Neki od njih su Kezaja Džouns, Fatoumata Diavara, Din Bouman, Čeik Tidian Sek, Čeikh Lo. Prošle godine objavio je singl „Sreća je“, a 2020. godine singl „Vreme je“.

 

Na ovom drugim su gostovali najistaknutiji rege muzičari regiona Hornsman Coyote (Eyesbun/Srbija), Brain Holidays iz Hrvatske. Singl „Vreme je“ je neposredno nakon objavljivanja dobio i titulu rege himne Balkana. Igor Vince & His Drum, Brass, And Keys su mnogočlani bend sa snažnom duvačkom i ubedljivom ritam sekcijom, egzotičnim pratećim vokalima i neizostavnim afro-fanki plesačicama.

 

Bege Fank je u periodu od 1996. do 2004. godine pod imenom DJ_Ape bio jedan od najistaknutijih jungle/d’n’b i party hip-hop DJ-eva u regionu. Godine 2003. je postao prvi domaći DJ koji je zvanično nastupio na Glavnoj bini Exit festivala. Od 2009. godine se pod umetničkim imenom Lou Benny aktivnije vraća svojoj prvoj muzičkoj ljubavi pisanju rima i repovanju. U saradnji sa Milanom Stankovićem SevdahBABYjem objavljuje prve zapažene pesme „Yo!hambin 91“ i „Znooojjj (Бегефанк)“. Uz nekoliko EP izdanja, 2019. godine je objavio svoj jedini LP pod nazivom „Dobar Rep“ razvijajući svoj istoimeni koncept „Dobrog Repa“ kojim je proslavio srpski rap i u svetu.

 

DJ BKO je zbog višegodišnje karijere bboy plesača/brejkera zavoleo i razumeo plesnu muziku. Krajem 2000-ih je ušao u producentske i DJ vode i ubrzo postao jedan od najboljih party DJ-eva na našim prostorima.

 

Zapaženim radovima u saradnji sa Gazda Pajom, Kendijem i Sajsi MC. Pokazao je da i na planu produkcije barata kvalitetima koji su na nivou njegove sjajne veštine upravljanja gramofonima. Od januara 2013. je sa Bege Fankom započeo party DJ/MC saradnju. Tokom narednih godina stvorili su prepoznatljivi koncept najdinamičnijih žurki kojima i dan-danas pomeraju ljude po svim značajnijim beogradskim klubovima, ali i šire, čak do Hamburga.

 

Od ove, 2022. godine, pored žurki najavljuju i nastupe sa novim konceptom „All Inclusive – intimni rep spektakl“. U okviru njih Bege Fank na mikrofonu izvodi odabrane rime iz svoje karijere. BKO aktivno rukovodi celim događanjem sa dva gramofona i miksetom što obećava novo, nezaboravno iskustvo repovanja uživo. DJ BKO i Bege Fank će „All Inclusive“ nastup premijerno izvesti na prvom izdanju festivala „Zadajemo ritam“.

 

Funkier Project je muzička grupa orjentisana na snažan umetnički živi performans. Andrija Hadžić, frontmen Funkier Project, rođen je i odrastao Paraćinu u problematičnom provincijanom tinejdžerskom okruženju. Shvativši da to nisu zadovoljavajuće okolnosti sa devetnaest godina odlazi od kuće i seli se u Novi Sad, gde živi kao ulični muzičar, periodično boraveći i u Beogradu. Nakon toga, na poziv prijatelja iz Holandije odlazi u Hag.

 

Zatim ide u Španiju gde živi u pećini i sarađuje na projektu „Trance n Dance“ sa bivšom devojkom. Tu su spojili organski trens pristup u kome se njihovi vokali susreću sa zvukom diđiridua i kahona. Zatim nastavlja karijeru uličnog svirača u Srbiji, Luksemburgu i Italiji. Danas živi u Beogradu i zarađuje od slikarstva i muzike, nastupajući sa svojim bendom Funkier Project.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Femikseta-10-kompilacija-album-2022
KulturaMuzikaSlider

Tu je nova Femikseta sa 30 pesama: Koncert i u DOB-u

od Marija
napisao/la Marija

Domaća muzička scena je bogatija za još jedno izdanje jedinstvene kompilacije u regionu. Femikseta ove godine proslavlja veliki jubilej, svoje deseto, dvostruko izdanje. Na ovom izdanju su se kao i na svim prethodnim našle kompozicije autorki, kantautorki i bendova sa prisutnim ženskim autorstvom.

 

Publika će imati priliku da čuje 30 novih kompozicija, različitih žanrova i stilova. Na ovaj način će se upoznati sa radom nekih mladih, još neotkrivenih muzičkih talenata.

 

Novo izdanje Femikseta 10 možete preslušati i besplatno preuzeti na muzičkom servisu Bandcamp. Fizičko izdanje biće dostupno od 4. juna.

 

Selektorski tim za ovogodišnje izdanje činile su Ana Radonjić (Zoe Kida), Ana Ćurčin, Marija M. Karan i Katarina Mitić Minić (Femix).

 

– Sa posebnim zadovoljstvom sam prihvatila zadatak članice žirija jubilarne 10. po redu Femiksete. Ovaj projekat osnažuje žensko stvaralaštvo. Povezuje mlade kreativne autorke i pruža im priliku da svoju raznorodnu muziku predstave širem auditorijumu – rekla je Ana Radonjić.

 

Masmedijska i muzička konsultantkinja, Marija M. Karan istakla je da joj je selektorska uloga u slučaju ovogodišnjeg izdanja predstavljala zadovoljstvo i privilegiju.

 

– Biti deo jubilarnog izdanja Femiksete, kao članica selekcionog žirija, bilo je zadovoljstvo, ali i privilegija. Održati visok kvalitativni nivo, pomerati granice, istrajati – pravi je izazov u svetu kulture. Tim koji realizuje Femiksetu još jednom je dokazao svoj profesionalizam, entuzijazam, snagu, energiju, viziju… Rekordan broj prijava govori nam da je Femikseta tokom dvanaest godina evoluirala u respektabilni i uticajni muzički format. Propagira muziku iza koje stoje upečatljivo autorsko umeće, talenat, ideja. Izabrati one najbolje – nije bilo lako i nijanse su presudile. Javnosti će biti predstavljene „pesme kompozitorki i bendova sa prisutnim ženskim autorstvom“. Kao predstavnik selekcionog žirija, verujem da nam pričaju neke zanimljive muzičke priče koje će publika itekako razumeti, prihvatiti i podržati. Sve čestitke timu Femiksete. Uz želju da nam još dugo godina i decenija otkrivate nove talente, razvijate i oplemenjujete domaću muzičku scenu – kaže Marija M. Karan.

 

Na ovogodišnjem dvostrukom izdanju svoju muziku su predstavile: Ivana Vukmirović Manivi, OTU (Maja i Milica Krstić), Apsolutiram, MISH (Petra Pelemiš), Tihi Talas, Admiral, Hazel, Tri Kapljice, Fraktal, The Droppers (Aleksandra Petković), Lea Adamović, Grizete, Rer’Ižu, Siri Airi, Sin Seekas, Realma, Lilami (Mila Lukić), Jasmina Todorović, GABRIEL, Aleksandra Denda & Shilpa Ananth, NADJA, FilicX, Cookbeat (Tanja Marković), LOLA, Olga Čegar, Sara Janevska, Marija Vasić Ahmetović, Blending options, Tamara Stojanović i Jeluscinia.

 

Vizuelni identitet izdanja potpisuje Andrijana Vešović (Zombijana). Za dizajn zvuka ove godine bila je zadužena Katarina Kolar, producentkinja angažovana na Radio Beogradu 202.

 

Velika koncertna promocija jubilarne Femiksete 10 zakazana je za 4. jun u 20 časova u sali Amerikana u Domu omladine. Tom prilikom publici će se predstaviti kantautorke i bendovi Hazel, Tri kapljice, Manivi i MISH sa ovogodišnjeg izdanja. Ulaznice uskoro u prodaji putem Tickets.rs servisa.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
glamur-Eva-Longorija-festval-kan-2022
ModaStil

Glamur na Kanski festival donose Eva, Lori i Džulijen

od Marija
napisao/la Marija

Filmski festival u Kanu, 75. po redu, je zvanično otvoren. Najveća svetska filmska smotra trajaće od 17. do 28. maja. Pažnju uvek privlače kreacije filmskih zvezda i glamur na crvenom tepihu, te vam donosimo neke od najboljih.

 

Eva Longorija, Lašana Linč i Džulijen Mur su bile predvodnice na projekciji filma „Final Cut (Coupez!)“.

 

Longorija je senzacionalno izgledala u dubokoj, poluprozirnoj crnoj haljini dok je klizila prvim crvenim tepihom. Izgled je začinila trakastom dijamantskom ogrlicom. Crnu haljinu koju je Eva odabrala je delo brenda Alberta Fereti.

 

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Eva Longoria Baston (@evalongoria)

 

U međuvremenu, Lašana Linč, zvezda filma „Nema vremena za umiranje“, je istakla eteričnu figuru u haljini boje slonovače. Smaragdno zelene minđuše su upotpunile ovu kreaciju. Ona se ovog puta opredelila za brend Fendi Couture.

 

Holivudska legenda Džulijan Mur odisala je elegancijom u crnoj satenskoj haljini, sa niskim dekolteom i strukom. Zvezda „Still Alice“ uparila je svoju haljinu ogrlicom od dijamanata i smaragda, kao i zlatni prsten. Oba su Bvlgari. Mur je nosila kreaciju brenda Bottega Veneta.

 

 

Lori Harvi nam je predstavila kanarinsko-žutu haljinu bez naramenica brenda Alexandre Vauthier Couture, a svetlucavi dragulji su Messika.

 

Ketrin Lengford donosi sjaj u srebrnoj Prada haljini izvezenoj srebrnim šljokicama. Kreaciju je upotpunila preuveličanom mašnom i ogrlicom sa priveskom koja se nosi na leđima.

 

Dipika Padukon otpočinje svoj boravak u Kanu u haljini sa zlatnim i crnim prugama od perli, pozlaćenom trakom za glavu i minđušama koje se protežu do ramena.

 

 

Rebeka Hol nosila je šarenu i pravu glamur Guči haljinu iz 70. godina, u kompletu sa draguljima i naboranim rukavima.

 

Očekuje se da će ovogodišnjim svečanostima prisustvovati i niz britanskih zvezda, uključujući Leticiju Rajt, Džoa Alvina, Idrisa Elbu, Tildu Svinton.

 

Ukupno se očekuje da će oko 35.000 filmskih profesionalaca prisustvovati festivalu. Nadaju se da će povratiti formu za najglamurozniji bioskopski događaj nakon dve godine.

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Bege-Fank-knjiga-dobar-rep-2022
KnjiževnostNovi romaniSlider

Bege Fank objavio novu knjigu „Dobar Rep“

od Marija
napisao/la Marija

Kada kažemo rep muzika, obično pomislimo na globalni umetnički fenomen koji je iznedrila afroamerička zajednica. On obuhvata čitav niz elemenata: oblačenje, nakit, ponašanje, rimovanje, semplovanje, pravljenje bitova, matrica… Nastao je početkom 80-ih, dugo se i u različitim pravcima razvijao. Međutim, njegovu esencijalnu ideju je do kraja izveo Dorćolac, Beograđanin, Srbin – Predrag Vukčević Bege Fank.

 

Knjiga „Dobar Rep“ nesvakidašnje je provokativna vožnja kroz istoriju stila, nabijena erudicijom, stavom i, možda najvažnije, duhom. Reč je o autentično napisanom vodiču kroz najvažnije sociološke i društvene fenomene afroameričke kulture druge polovine 20. veka. Sve nakon sloma Pokreta za građanska prava Afroamerikanaca.

 

Bege-Fank-knjiga-dobar-rep-2022

Foto: Promo

 

U središte društvenih previranja postavlja muljatora kao vitalnu borbenu mašinu spremnu da se uspešno nosi kako sa belačkim rasizmom i kapitalističkom represijom koju je bela zajednica nametnula ostalima.

 

Paralelno s tim, knjiga zagovara prevrednovanje srpske i jugoslovenske tradicije zasnovane na bitovima i rimama, analizirajući i dajući neretko ekscentrična. Ipak je i duhovita i sadrži argumentovana tumačenja stilova domaćih autora Bad Copy, General Two, Moskri….

 

Čitava naracija o repu kao žanru data je s obzirom na začetak i razvoj srpske rep kulture. Ne kao udaljenog fenomena istorijskog proučavanja, već kao dela proživljenog iskustva koje je oblikovalo samog autora.

 

 

View this post on Instagram

 

A post shared by @begefank

 

Ruku pod ruku sa erudicijom, pozivanjem na autoritete i manje poznate reference, u slengu su opisane anegdote o nastanku tzv. drugog talasa srpskog repa u drugoj polovini 90-ih, ali i šire. To su odrastanje u Beogradu, druženja, rasprave, izlasci. Kao logičan sled, na to se nadovezuje priča o prvim snimcima, greškama i uspesima, formiranju stila i sada već dugoj karijeri Bege Fanka, nespornog partimejkera i hitmejkera na našoj sceni.

 

– Stigla je knjiga u kojoj sam uz lične priče o odrastanju s repom i o tome kako ga je moja generacija odomaćivala na našim prostorima, rešio i globalno najvažnije pitanje – „Šta je (pravi) rep?“. A zatim, kao da to sve nije dovoljno… Pokazao i kako sam taj pravi rep svojim konceptom „Dobrog repa“ logički izveo do kraja, završio njegovu istoriju – rekao je Bege Fank.

 

Bege Fank kaže da nije samo da njegove izjave samo zvuče previše razmetljivo već one zaista jesu takve i to namerno.

 

Bege-Fank-knjiga-dobar-rep-2022

Foto: Renato Miskolci

 

– Objasnio sam zbog čega je bitno biti razmetljiv, biti kul i kako nas tome uče mnoštva prevara raznih varalica. Najviše crnih muljatora i elite muljatorske ekipe – crnih makroa. Konačno, objasnio sam kako sam prevario sebe da bih postao apsolutno doba – kaže Vukčević.

 

Glavni junak knjige nije obično JA, već onaj duhovni stav koji je – od Jeremije Krstića, preko Zelenog Zuba kao Najboljeg, do Ruške Jakić. U povremenim naletima uzdrmavao je ovdašnju mejnstrim kulturu, krunišući ego i temperament kao najvažnije osobine umetnika, ali i svih oblika domaćih muljatora. Stoga se, van priče o muzici, „Dobar Rep“ može čitati i kao slavljenje i bodrenje radikalne umetnosti Držanja Do Sebe. To je stav koji ne može da iznese bilo ko.

 

Postoje knjige koje beleže istoriju određenog perioda popularne kulture, i one koje se bave karijerom nekog autora-benda. Postoje autobiografije, i knjige koje fenomene pop kulture sagledavaju iz akademskog ugla… Ali retko se sreću one koje na ubedljiv način sadrže sve to, čineći celinu. Zato „Dobar Rep“ Predraga Vukčevića predstavlja redak događaj u našoj kulturi.  Bege Fank je rep barbarogenije za 21. vek. „Dobar Rep“ nije njegova poslednja knjiga.

 

Bege Fank – O autoru knjige „Dobar Rep“

 

Predrag Vukčević Bege Fank je tekstove o repu, hip-hopu i plesnoj muzici objavljivao na portalima Popboks, My People i Before After, u naučnom časopisu Kultura, kao i u magazinima Urban Bug i Huper. Sa Goranom Musićem je potpisao esej o jednoj tradiciji srpskog hip-hopa u zborniku o istočnoevropskom hip-hopu „Hip-Hop at Europe’s Edge“ (Indiana University Press, 2011).

 

Bege-Fank-knjiga-dobar-rep-2022

Foto: Marko Popović

 

Osnivač je virtuelne zajednice „Бегефанк“ pod čijim se okriljem od 2010. bavi otkrivanjem i afirmacijom beogradskih fank sadržaja i pojava od kraja 60-ih prošlog veka do danas. U okviru svojih „100% Бегефанк“ žurki i jam sessiona, od 2016. je ugostio Zorana Simjanovića, Nenada Stefanovića Japanca, Bobana Petrovića, Dušana Duleta Petrovića i druge velikane fank tradicije Beograda.

 

Predrag je na hip-hop scenu stupio kao stariji maloletnik. Kao DJ_Ape je u periodu 1996-2004. bio jedan od istaknutijih jungle/d’n’b i party hip-hop DJ-eva u Srbiji i komšiluku.  Od 2000. društvo mu kao DJ-u prave neki od prvih ovdašnjih party MC-jeva: npr. Oliver Nektarijević i Đorđe Miljenović. Te 2001. i naredne dve godine bio je DJ BBoy Battle of the Year takmičenja SR Jugoslavije.

 

Od 2009. se pod imenom Lou Benny aktivnije vraća prvoj muzičkoj ljubavi – pisanju rima i repovanju. Milan Stanković SevdahBABY je potpisan kao saradnik njegovih prvih zapaženih pesama „Yo!hambin 91“ i „Znooojjj (Бегефанк)“. Usledili su solo radovi, autorske i izvođačke saradnje sa domaćim soul i funk muzičarima. Neki od njih su Marko Louis i grupe MaraQYa i St. Louis Band, Nenad Stefanović Japanac, Zemlja gruva, ali i mnogim akterima rep scene na ex-Yu prostorima. Uz nekoliko EP izdanja, 2019. je objavio svoj jedini LP Dobar Rep. Time je razvio istoimeni koncept „Dobrog Repa“ kojim je srpski rep odneo najdalje u afroameričke knjige. Sa ženom Ljubicom i sinom Jugom živi u Beogradu.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Facebook Instagram

Copyrights 2021 rebelgrade