17 maja, 2022

Žena koja živi svaki bit, svako slovo, svaki korak i ne staje. Ne staje dok piše za sebe, za druge autore i muzičare. Inspirisana životom, donosi nam stihove kakvi su potrebni ovoj generaciji. Njena živahna i pozitivna energija nas teraju na đuskanje, ali i na divljenje autentičnosti koju deli sa nama. Takva je Bojana Vunturišević.

 

U iščekivanju novog albuma, kome je promenjeno ime, razgovarali smo sa Bojanom Vunturišević o njenom muzičkom putovanju. Spomenuli smo usput i hor, dotakli se omiljenih pesama, a i Evrovizije.

 

Poznato je da dugo radiš na pesmama i albumima i da si posvećena muzici…  Šta je za tebe kao umetnicu najvažnije u celom stvaralačkom procesu, u stvaranju albuma ili pesme? Razmlišljaš li o tome kako će je slušaoci doživeti, taj krajnji proizvod?

 

– Nikada ne razmišljam kako će publika doživeti album ili pesmu. Veoma sam sebična u stvaralačkom procesu. Stvaram samo ono što bi se meni dopalo i muziku koju bih sebi pustila kod kuće. Jako mi je važno da stopostotno mogu da stanem iza svega i da taj krajnji proizvod bude nešto čega se ne bih stidela u budućnosti. U vezi sa albumom mi je važno da to bude jedan zaokruženi koncept, neka moja priča koju ću prvo sebi da ispričam, a potom i ljudima koji će to slušati – počinje Bojana svoju priču za Rebelgrade.

 

Kako dolazi koncentracija za pisanje, odakle crpiš energiju koju ulažeš u pisanje tekstova, kako za sebe, tako i za druge?

 

– Kreativnost dolazi u naletima. Nekad je tu, a nekad je tražim. Postoje i slučajevi kada se kreativnost i ja nikako ne nalazimo. Tada se probudi moj najveći životni strah, a to je da neću umeti ponovo da napišem pesmu. Međutim, stvarnost me posle izvesnog vremena demantuje i opet se desi taj najmagičniji momenat kada pesma nastane. Energiju i inspiraciju crpim baš iz te stvarnosti, iz sopstvenog života, tako da sve što sam ikada živela, to sam i o(t)pevala, a dešavalo mi se i da me neke moje pesme stignu, odnosno da napišem nešto što će mi se tek desiti. Malo se i bojim svojih pesama. 🙂 – kaže Bojana.

 

Poređenja radi, da li ti je lakše/teže da napišeš pesmu za druge izvođače ili za sebe? Kako „istražuješ“ i čime se vodiš kada pišeš pesme za druge?

 

– Mnogo mi je lakše kada pišem za druge izvođače. Taj proces je vrlo fascinantan, jer iz mene izlaze neke rečenice koje me baš iznenađuju. Takođe mi je i u tom procesu inspiracija sopstveni život, ali sam tada u potrazi za rečima koje bi tim izvođačima najbolje stajale, i ta potraga mi je takođe vrlo inspirativna.

 

Pisala si tekstove za Senidah, Saru Jo, Natašu Bekvalac… Koji ti je omiljeni stih koji si napisala, a i da si ponosna kada se setiš ili čuješ isti?

 

 

– Mislim da nije teško pogoditi omiljeni stih. „Sve žene u meni žive kad si tu!“ Toliko slojevita rečenica koja, kako vreme prolazi, dobija novo i novo značenje. Takođe sam ponosna i što smo oživeli čaršiju, spomenuli šamana, ali i pomanu koja je vrlo značajna za kraj iz kog porodica mog tate dolazi, a to je istočna Srbija. Drago mi je i da sam uradila i neku vrstu rebrendinga Nataše Bekvalac koja je dobila novi nadimak koji danas svi znaju, a to je Mala plava.

 

Kakva je saradnja sa Cobijem? Šta je tebi ta saradnja donela? Da li se i koliko, ako jeste, promenio tvoj lični stil i izražavanje?

 

– Cobi je neko za kim sam tragala otkad se bavim autorskom muzikom, a taj niz godina je veoma dug. On je kao neki moj davno izgubljeni brat blizanac. Oboje smo se rodili tog proleća osamdeset pete, disali smo isto vazduh, odrastali uz istu muziku. Naši životni putevi odvijali su se paralelno, ali smo se tek sreli 2018. godine. Uz njega moj lični stil sve više i više buja – priča Bojana i ističe da je sada hrabrija, produktivnija i šira.

 

Jesi li zadovoljna količinom publike koja je pronašla put do tebe i tvoje muzike u odnosu na ranije?

 

– Krug moje publike iz godine u godinu se sve više širi. Pre neki dan su me na ulici zaustavile dve šesnaestogodišnjakinje. To je za mene bilo veliko iznenađenje, jer sam mislila da moju muziku slušaju samo studenti i oni stariji od njih.

 

Težiš li ka alternativnoj sceni ili da praviš muziku za ono što većina voli? Mejnstrim muzika je kod nas veoma popularna, te nas interesuje gde bi u ovom trenutku svoje karijere sebe i svoju muziku svrstala?

 

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Bojana Vunturišević (@bojanadona)

 

– Stvaram isključivo za sebe, a kada pustim to delo od sebe, nekad se desi da ono ode u mainstream, a nekad u alternativu. Mainstream ne može bez alternative i obratno. Jedna scena inspiriše drugu, ali lično meni je draža alternativna scena.

 

Šta bi volela da je drugačije na našoj muzičkoij sceni? Da li osećaš i smatraš da si svojom muzikom napravila neku promenu i čemu težiš na tom polju?

 

– Drago mi je da u poslednje vreme slušam sve viže žena kantautorki. Tam, Iva Lorens, Olivera Popović itd itd. One su toliko divne muzičarke koje same stvaraju svoju muziku. Ljudima je vrlo čudno kada žena piše sama za sebe, a meni je čudno što je ljudima to čudno. Neka to postane naša svakodnevnica i nešto što nas neće čuditi.

 

Prepoznatljiva si po svom stilu… Da li privatno imaš isti stil kao i na sceni? Da li živiš to što plasiraš?

 

– Živim sve. Od svakog slova, tona, rečenice, muzičke fraze, štikle koja se izgulila na nekoj bini i asfaltu. Mora biti realno. Mora biti istinito. Volim stvarnost i volim samo stvarnu umetnost – kaže Bojana.

 

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Bojana Vunturišević (@bojanadona)

 

Da li razmenjuješ ideje sa svojim mužem Ivanom, obzirom da je i on u jednoj umetničkoj sferi? Da li sarađujete poslovno i da li utičete na rad jedno drugog i u kojoj meri?

 

– Ivan je moja prva publika, moja najveća inspiracija, kritika, sud, neko ko najjače navija za mene, ali i ja za njega. On je moje zamorče za ideje. 🙂 Međutim, sve pesme sa predstojećeg albuma čuo je samo u demo fazi. Želim da ga iznenadim ovog puta.

 

Solo karijera, dečji hor DFhorom, a i majka si jednog dečaka… Kako izgleda jedan tvoj običan dan?

 

– Uh… 🙂 Kako kad… Imam ustaljenu rutinu od kad sam postala mama, pa tako svaki početak dana izgleda isto. Živim kao i svaka mama na ovoj planeti. Vreme koje provodim bez Dušana uglavnom rezervišem za studio. On voli da bude na horskim probama, a vrlo često se zadesi sa mnom i i studiju. Voli da ide kod Cobija, kako on kaže, jer tamo ima igračaka, ali i Sony Play Station za koji ga lažemo da ne radi. U poslednje vreme se trudim i da odvojim vreme isključivo za sebe. Nekada samo postojim u svojoj sobi, jednom nedeljno obavezno idem na psihoterapiju koja mi najviše prija od svih aktivnosti, ali i na fizičko kod Koče, jer „fizički, mentalni selfcare je važan“ – ističe Bojana.

 

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Bojana Vunturišević (@bojanadona)

 

Da li je hor i dalje aktivan, nakon pauze koja je usledila? Kakvi su planovi?

 

– Hor je aktivan, naravno, ali stidljivo aktivan. Trenutno smo u studiju u kom snimamo jednu pesmu koja će biti iznenađenje za svu decu. Ovaj deo mog profesionalnog života sam malo stavila na stand by zbog cele situacije sa koronom. Radim sa vrlo malim brojem dece, ali od septembra hor ponovo kreće punom parom napred.

 

Kada, napokon, možemo da očekujemo novi album „Sama“ i koliko se razlikuje od prethodnog? O čemu govore pesme i kakvu poruku žudiš da pošalješ?

 

– Opet sam sve promenila i odlučila da se album ipak zove „Madrina“. Na njemu će se naći osam pesama od kojih tri pesme nose naziv „Sama“. Konceptualno i simbolički vrlo značajan album za mene. Govori o periodu koji je bio vrlo težak i na koji ću staviti tačku onog trenutka kada Cobi, Luka, Reksona i ja kažemo „gotovo je“, a taj trenutak je pred nama. Počinjem sa odbrojavanjem. 14, 13, 12, 11… dana. Jedva čekam da album izađe, da stavim tačku na te pesme – ispričala je Bojana i dodala da jedva čeka da krene u nešto novo.

 

 

Da li ti je i koliko krivo što niste otišli u Torino? Jesi li očekivala ovoliko dobar prijem kod publike, naravno za pesmu „Muškarčina“?

 

– Nije mi žao što nismo otišli u Torino. Konstra je moja bliska prijateljica i dugogodišnja koleginica. Imale smo nebrojano mnogo zajedničkih nastupa, bile podrška jedna drugoj u teškim životnim okolnostima i toliko mi je drago jer je sada njeno vreme. Izuzetan talenat, britak um i specifičan izraz. Oduvek sam navijala za takve talente. Go, Konstrejšn, go! „Muškarčina“ je takav hit, pesma za sva vremena i nešto što će ući u naš folklor. Mislim da smo pokidali.

 

Šta bi volela da se promeni sad i odmah, kako u svetu, tako i u tvom malom svetu?

 

– Moj mali svet su potresle tektonske promene u poslednje tri godine, tako da bih volela da se moje tlo malo primiri, a svetu želim samo jedno: smrt fašizmu, sloboda narodu.

 

Koju muziku najviše slušaš kada si sama sa sobom, samo za svoju dušu? Koja pesma/izvođač/žanr se izdvajaju?

 

– Dosta slušam londonski Soho radio na Mix Cloudu. Tu otkrivam neke nove izvodjače, ali i učim istoriju popularne muzike koja je rupa bez dna. Takođe sam i na Spotify – ju, pogotovo na Potchgorkovom profilu koji je pun muzičkih iznenađenja. Izdvojila bih mladu kantautorku pod imenom Tirzah. Žešće interesantno i inspirativno – kaže Bojana Vunturišević za kraj.