Daily Archives

4 maja, 2022

Svi plakati za domaće filmove na jednom mestu

od Vladimir 4 maja, 2022

napisao/la Vladimir

Izložba „Tragovi jednog vremena – Filmski plakat 1945-1970“, na kojoj će biti predstavljeni filmski plakati iz fundusa i arhive Filmskog centra Srbije, biće otvorena za publiku od 1. aprila u filmskoj galeriji Dvorane Кulturnog centra Beograda, i trajaće do 15. maja.

Svi detalji o „Bloger festu“ koji se održava u maju

Za izložbu je odabrano 50 plakata filmova koji su nastali u periodu od četrdesetih do sedamesetih godina prošlog veka, i predstavljaju značajna dela jugoslovenske kinematografije, kao što su „Skupljači perja“, „Кad budem mrtav i beo“, „Rani radovi“, „Marš na Drinu“, „Кapetan Leši“…

Zvaničnog otvaranja zbog protivepidemiloških mera neće biti, ali će medijima na raspolaganju biti direktor Filmskog centra Gordan Matić i Jovan Čekić, autor pogovora za katalog izložbe.

U pogovoru Jovana Čekića, između ostalog, piše da su „filmski plakati deo mladosti, nezamenjivi toposi krivudave linije odrastanja, koji su formirali čitave generacije u narastajućem medijskom haosu“.

-S pojavom novih kanala distribucije, najpre VHS, DVD-a, potom, mreže i različitih platformi poput ‘Netfiksa’, čini se da filmski plakat nije izgubio na svojoj vajnosti, naprotiv, u digitalnom okruženju samo je postao prilagodljiviji – ističe Čekić.

Nakon Кulturnog centra Beograda, izložba će obići 18 gradova Srbije i biće postavljena u bioskopima i kulturnim centrima članica Mreže kinoprikazivača Srbije.

4 maja, 2022 0 comment

Dan u Beogradu Grad Beograd

Svi detalji o „Bloger festu“ koji se održava u maju

od Suzana 4 maja, 2022

napisao/la Suzana

“Bloger fest” zajednica treći put zaredom spaja Blog, Instagram i TikTok u zajednicu koja se međusobno podržava, raste i sarađuje.

Premijera predstave “Na litici” u Dorćol platzu

Festival blogera i instablogera se prvi put održao 2018. zatim 2019. i sada sa dolaskom tik tokera nastavljaju druženje 2022. i to 21. i 22. maja u CKZ “Vlada Divljan”, s početkom u 12.30 časova.

“Bloger fest” je dvodnevni festival zabavno – edukativnog karaktera i predstavlja iskustva predavača, blogera, instablogera i tiktokera koji sa publikom dele svoja znanja, najbolje prakse i aktuelne trendove.

Biti influenser danas nije samo hobi ili stvar zabave. Influenser je u današnjem smislu te reči – stil života.

Iz Bloger festa kažu da druženjem rastemu zajedno ne samo u virtuelnom svetu, već učestvuju zajedno na svim ostalim aktivnostima koje ova manifestacija nudi.

PROGRAM FESTIVALA:

21. maj

12h – svečano otvaranje

13-14h – Blog panel – “Zašto je važno negovati pisanu reč i online”

14-15- Book panel – “Da li štampana knjiga opstaje u 21. veku”

15-16h – CHILL & CONNECT pauza

16-17.15h – Insta panel I “Da li slika govori više od 1000 reči”

17.15-18.30h – Insta panel II “Da li slika govori više od 1000 reči”

22. maj

13-14h- FFC panel “Pisane reči koje su kroz film ostale zapisane u vremenu”

14-15h – Tik Tok panel “Koliko je važna pisana reč za video format”

15-16h – CHILL & CONNECT pauza

16-17.15h – Influence panel I “Koliko je reč influensera jaka danas”

17.15-18.30 – Influence panel II “Koliko je reč influensera jaka danas”

Ulaznice možete kupiti na svim prodajnim mestima Tickets.rs (Dom Omladine, TC Ušće, Delfi knjižare itd.).

Linkovi:

Web sajt: https://www.blogerfest.com/

Instagram: https://www.instagram.com/blogerfest/

4 maja, 2022 0 comment

Kultura Pozorište

Premijera predstave “Na litici” u Dorćol platzu

od Suzana 4 maja, 2022

napisao/la Suzana

U Beogradu 9. maja, u Dorćol plazu, na programu Reflektor teatra, održaće se premijerno izvođenje predstave “Na litici”, s početkom u 20 časova.

Foto: promo

Predstava je rađena po komadu „Norveška danas“, švajcarskog pisca Igora Bauersime. U pitanju je egzistencijalistička romantična drama o dvoje mladih koji traže smisao života, a nastala je po istinitoj priči.

Sve se vrti oko glavne protagonistkinje Julije, koja je na četu napisala da će se ubiti, a tada nastaje pravi zaplet.

U predstavi igraju Maja Šuša i Nikola Pavlović. Kostimografkinja je Suna Kažić, autorke scenografskog rešenja, vizuelnog identiteta i animacija Milica Milosavljević i Bojana Ristić. Muziku potpisuju Luka Racić i Zoran Zarubica, a dizajn svetla Aljoša Dakić.

Do kraja ove pozorišne sezone, predstava će gostovati u Leskovcu, Vranju, Bujanovcu, Kragujevcu, Lazarevcu i Kraljevu.

Turneja ove predstave, u organizaciji udruženja “Budi” iz Pančeva, podržana je od strane Vlade Švajcarske, u okviru prvog poziva za realizaciju kulturnih i umetničkih projekata i partnerskih projekata programa Kultura za demokratiju.
Program Kultura za demokratiju podržava nezavisnu kulturnu scenu u Srbiji tako što, koristeći kulturu i umetnost, podstiče kritičko i kreativno razmišljanje o društvenim temama od važnosti za lokalne zajednice. Takođe, podstiče saradnju aktera na nezavisnoj kulturnoj sceni, kreirajući prostor za promociju pluralističkih vrednosti i interkulturalnog dijaloga u Srbiji.

Ne propustite predstavu “Na litici” u Dorćol platzu 9. maja.

4 maja, 2022 0 comment

Izložbe Kultura

Počnimo ljubav ispočetka: Kako su nastale najlepše ljubavne balade?

od Vladimir 4 maja, 2022

napisao/la Vladimir

Izložba „Počnimo ljubav ispočetka: Beogradsko proleće“ u RTS klubu, o muzici, pesmama i ljudima koji su stvarali Festival od 1961. do 2000. godine, predstavlja omaž stvaraocima, muzici i pesmama koje su zauvek ostale utkane u kulturne kodove mnogih generacija.

Iza jednog stakla u Knezu nalazi se zlatna folija

Otvaranju izložbe prisustvovali su doajeni Beogradskih proleća, kompozitori, izvođači, tekstopisci i potomci nekih od njih, kao i učesnici ovogodišnjeg Festivala.

Izložba je predstavljanje istorije „Beogradskog proleća“, RTS kao organizator festivala odlučio je da izložbom publiku podseti na ovu značajnu srpsku i jugoslovensku manifestaciju zabavne muzike.

Izložba „Nepredmetni svet u nastanku“ u KvArt BW

Na izložbi „Počnimo ljubav ispočetka: Beogradsko proleće“ pobrojane su sve uspešne pesme, kao i njihovi autori i izvođači, mada je akcenat na pobednicima od 1962. godine do danas, a o svemu za Rebelgrade govorila Lidija Jakšić, istoričarka umetnosti i kustos u RTS klubu.

– Može se reći da su najveće legende ovog festivala šezdesetih godina bili Radosav Graić, koji je prvi pobednik, a trijumfovao je s pesmom „Anđelina“, i naravno Đorđe Marjanović koji je dobitnik najvećeg broja nagrada. Potom Lola Novaković, Zafir Hadžimanov, Miki Jevremović kao i Dragan Stojnić, koji nije redovno učestvovao, ali su njegovi nastupi značajni za „Beogradsko proleće“ jer je bio ogromna zvezda jugoslovenske muzike šezdesetih godina – priča Lidija Jakšić. Ona je podsetila da su se te decenije pesme izvodile u alternacijama, pa je svaka imala po dva izvođača i dva aranžmana, jer su svirala dva orkestra. Bilo je to doba kada su nastajale velike, evergrin pesme koje se i danas vole. Kvalitet se podrazumevao i morao je da se održi, ali se 1965. to nije dogodilo pa je upravni odbor „Beogradskog proleća“ na predlog stručnog žirija doneo odluku da se manifestacija ne održi usled nedostatka kvalitetnih radova i materijalnih sredstava.

– U tom periodu kritičari su imali slobodu i iznosili su i negativne kritike na račun festivala. Pripremajući ovu izložbu u pres klipingu nailazili smo na mnogo kritika da „Beogradsko proleće“ nema inovacija, te da je zabavna muzika u krizi, pa smo tako naišli i zašto je predloženo da se 1965. ne održi festival. Taj predlog jeste usvojen, ali je „Beogradsko proleće“, ipak, održano, ali u drugom formatu, bilo je to jedno lepo revijalno veče – priča Lidija Jakšić.

Čuveni Miki Jevremović obeležio je i sedamdesete godine „Beogradskog proleća“, ali u saradnji sa Borisom Bizetićem. Zatim, čuveni Boba Stefanović koji je 1970. pobedio sa „Obriši suze, draga“. Može se reći i da je te decenije svoje ime snažno utisnuo i Oliver Dragojević sa „Molitvom za Magdalenu“ za čije je izvođenje odneo nagradu za interpretaciju, a sledeće 1976. godine nastupio je sa čuvenim „Nocturnom“ i dobio drugu nagradu publike.

Sedamdesetih je učestvovala i Tereza Кesovija, tada ogromna zvezda. Ona je 1970. osvojila drugo mesto sa numerom „Stani, stani“ Кornelija Кovača, a 1978. sa pesmom Đela Jusića „Sva su moja proljeća u meni“ odnela apsolutnu pobedu. Večne pesme „Beogradskog proleća“ te epohe su i „Кad bi znao da je sama“ Mikija Jevremovića, „Ja te volim“ Lea Martina, a posebno „April u Beogradu“ Zdravka Čolića koja je postala sinonim za ovaj festival. Maja Odžaklijevska je zasijala 1979. sa baladom „Daljine“ odnoseći apsolutno sve nagrade.

Ta godina značajna je za istoriju festivala jer se tada uvodi i veče rok muzike. Kao perspektivan bend predstavljena je „Riblja čorba“, a nastupala je i „YU grupa“, „Atomsko sklonište“, „Leb i sol“, „More“, te Slađana Milošević kao ikona novog talasa s pesmom „Simpatija“. Osim po tom hitu, upamćena je i po tome što je bila izuzetno provokativno odevena što nije bilo uobičajeno za festivalsku scenu.

– „Beogradsko proleće“ nije održano jedino 1980. zbog Titove smrti. Devedesetih godina afirmisale su se nove zvezde poput Vladimira Graića, Ekstra Nene, Filip Žmaher, Madam Piano, Svetlana Slavković…

Budući da je RTS davao radio i TV lica za vođenje festivalskog programa, tu je i segment posvećen i voditeljima. Uz legendarnog Miću Orlovića 1971. program je vodila mis SFRJ Daliborka Stojšić. Najpopularniji voditeljski par „Beogradskog proleća“ bili su Dunja Lango i Mića Orlović. Tu je i Minja Subota, koji je „Beogradsko proleće“ obeležio u različitim ulogama, od osnivanja do devedesetih godina. Minja je učestvovao i kao voditelj, izvođač i autor, a bio je potom i umetnički direktor – priča Lidija Jakšić.

Poseban segment izložbe „Počnimo ljubav ispočetka: Beogradsko proleće“ posvećen je osnivačima festivala, a to su Vojislav Bubiša Simić, Ilija Genić, Dušan Vidak i Petar Vulić. O njima, ali i o svakoj festivalskoj zvezdi kao što su Lola Novaković, Nada Кnežević, Anica Zubović, Maja Odažklijevska, Gabi Novak, Bisera Veletanlić, Senka Veletanlić, Miki Jevrememović, Đorđe Marjanovića ili Zdravko Čolić, možete čuti zanimljive priče.

Izložbu „Počnimo ljubav ispočetka: Beogradsko proleće“ možete pogledati do 6. maja 2022. godine.

4 maja, 2022 0 comment

Izložbe Kultura

Iza jednog stakla u Knezu nalazi se zlatna folija

od Vladimir 4 maja, 2022

napisao/la Vladimir

Kroz izlog Likovne galerije Kulturnog centra Beograd vidi se zlatni sjaj. Reč je o izložbi “Skriveno mesto” Bojana Radojčića, na kojoj se u sanduku između ostalog nalazi zgužvana zlatna folija, zelenilo i mikrofon…

Izložba „Ona strana vode“: Radovi će preplaviti galeriju

Baveći se problemom nadzora i potpunog gubljenja privatnosti u globalizovanom društvu premreženom hiperinformacijama koje “pati” od virtuelne socijal-fagije, umetnik Bojan Radojčić u arkadijski prizor crteža uvodi elemente koji su metafore javnog, masovno prenošenog spektakla.

Na njegovom crtežu se pojavljuju mikrofoni, kamere, reflektori, velelepni poput drveća, sa čudnim organskim kvalitetom, tako harmonizovani sa rastinjem, da se oko posmatrača ne buni u prvi mah, jer ne oseća vizuelni i semantički raskol u predstavi…

Na podu galerije, kao neka vrsta trodimenzionalne replike crteža, je video- zvučna instalacija, sačinjena od ukrasnih biljaka, između kojih je međuprostor pokriven zgužvanom zlatnom folijom, mikrofona, monitora, situiranih u velikoj kutiji – sanduku. Кablovi izlaze iz kutije i poput lijana, vijugaju, stvarajući utisak nekontrolisanog, nepredvidivog kretanja… Instalacija šalje kodiranu poruku koja propituje globalni fenomen gubljenja privatnosti, jer se preko ekrana i mikrofona strimuju dešavanja iz same galerije.

Кamere beleže svaki pokret, svaki zvuk, i potencijalno ih trajno pohranjuju u digitalnim arhivima.. Privatnost zasnovana na autonomiji naše ličnosti, odnosno ubeđenju da smo vlasnici svojih života i da niko drugi ne može odlučivati u naše ime kada i kako će naše privatno postati javno, raspršuje sa kao privid idealne slike, koja u svesti posmatrača počinje polako da se rastvara.

Bojan Radojčić živi i radi na relaciji Beograd – Кopenhagen. Rođen je u Šapcu 1981. godine, a diplomirao je slikarstvo na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu 2004. godine. Dobitnik je nagrade „Vladimir Veličković“, a njegovi radovi se nalaze u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu i Galeriji savremene umetnosti u Subotici.

4 maja, 2022 0 comment

Filmovi u Beogradu Kultura

Stiže drugi nastavak filma “Dauntonska opatija”

od Suzana 4 maja, 2022

napisao/la Suzana

Serija “Dauntonska opatija” jedna je od onih koja je publiku naučila da bindžuju, upijajući epizodu za epizodom. Emitovala se od 2010. do 2015. godine i bila je najgledanija serija u na desetine zemalja širom sveta, a ušla je i u Ginisovu knjigu rekorda.

Divne vesti za fanove: Serija „The Crown“ dobija spin-of

Ovog maja, svi ljubitelji britanske kostimirane serije oduševiće se i filmskom verzijom pod nazivom Dauntonska opatija – Nova epoha (Downton Abbey: A New Era).

U pitanju je drugi deo istorijske drame, koja prati priču britanske aristokratske porodice Kroli, smeštena na velelepnom imanju u Jorkširu.

Radnja se odvija 1927. godine, tik pred početak Velikog rata, i prati posetu kralja Džordža V i kraljice Meri Dauntonskoj opatiji. Zvezda priče je, kao i u seriji, talentovana i beskrajno šarmantna Megi Smit čiji će lik imati jedno priznanje koje će odvesti porodicu na jug tople Francuske.

Pored više od 15 glumaca iz originalne postave, pojavljuju se i novi likovi koje tumače Lora Hadok, Hju Densi, Natali Baje, Dominik Vest i Džonatan Zakai. Ostali protagonisti poput Mišel Dokeri, Lore Kajmajkl, Elizabet Megovern i Džim Kartera su dodatno obojili priču koja ne prestaje da intrigira ni posle više od 10 godina od prvog emitovanja. Impresivan podatak je da je prvu epizodu pogledalo više od 11 miliona gledalaca. Takođe, nominovana je za 27 Emija, pri čemu je više od 100 država otkupilo prava za emitovanje.

Ne propustite 12. maj da odgledate premijeru drugog dela “Dauntonske opatie – Nova epoha”, koji traje nešto više od dva sata.

4 maja, 2022 0 comment

Moda Popularno Slider Stil

Met Gala 2022: Blejk i Kim zvezde večeri

od Marija 4 maja, 2022

napisao/la Marija

Završena je još jedna Met Gala, najvažnije modno veče u godini. Bal u Metropoliten muzeju u Njujorku okupio je brojne zvanice, pod temom „In America: An Anthology of Fashion“.

Met Gala je najpoznatija po svojim privlačnim i izazovnim temama, koje određuju kodeks oblačenja. Ovogodišnja tema „Gilded Age“ – „pozlaćeni glamur“ inspirisana je periodom kasnih 1800-ih godina za koji se smatra da je trajao od 1870 do ranih 1900-ih. Muzejska izložba činila je muške i ženske odevne komade koji datiraju od osamnaestog veka do danas.

Šta je „Pozlaćeno doba“?

Pozlaćeno doba je period američke istorije neposredno nakon završetka građanskog rata i pred sam početak Prvog svetskog rata. Američki pisac Mark Tven skovao je naziv „pozlaćeno doba“ zajedno sa Čarlsom Dadlijem Vornerom. Izraz je upotrebljen u njihovoj knjizi „Pozlaćeno doba: priča o današnjici“ iz 1873. godine.

Naziv ere jasno ukazuje na razliku između robusnog društva i onog koji svoje mane prikriva izgledom bogatstva. Pozlata, praksa prekrivanja nekog drugog materijala zlatnim listićima, ne čini taj predmet vrednijim od pravog, čvrstog zlata. Termin je bio ironičan komentar na razliku između pravog zlatnog doba i njihovog sadašnjeg vremena, perioda procvata u Sjedinjenim Državama koji je stvorio klasu superbogatih ljudi. Industrijski bum doneo je bogatstvo nekolicini odabranih. Ako prepoznate imena Džona D. Rokfelera, Endrua Karnegija ili Kornelija Vanderbilta, njihova zaostavština je nastala tokom pozlaćenog doba.

Visoka i srednja klasa trošile su svoj novopronađeni novac na kuće, odeću i druga materijalna dobra, koja su postala dostupnija i pristupačnija zahvaljujući masovnoj proizvodnji u fabrikama. Međutim, dok se mali broj ljudi bogatio, veliki deo stanovništva živeo je u stambenim zgradama. Rezultat je bila velika ekonomska zabrinutost oko nejednakosti prihoda. Bila je ogromna klasna razlika.

Sve te promene i strepnje dovele su do društvenih komentara u vidu novih umetničkih stilova, mode i književnosti. Čist primer je roman Edit Vorton iz 1920. godine „Doba nevinosti”. Ovo je jedna od najpoznatijih knjiga koja ispituje „pozlaćeno doba“.

Met Gala – Crveni tepih i utisci

Sada da se osvrnemo na temu, kreacije, ali i na to ko je pogodio „pravo u metu“, a ko nije uopšte ispoštovao zadatak. Met Gala se ovog puta samo nastavila na prošlogodišnju temu „In America: A Lexicon of Fashion“.

Met Gala i njen crveni tepih bili su ispunjeni dugim šlepovima, ogromnim draguljima i sjajem zvezda koje su želele da ostave svoj trag. Odstupanje od norme, nažalost, je i ovog puta bio način da se pojedinci istaknu.

Dve kreacije su privukle najviše pažnje, kako gledalaca, tako i kritike. U pitanju su haljine koje su nosile Blejk Lajvli i Kim Kardašijan.

Blejk Lajvli i Rajan Rejnolds bili su domaćini ovog izdanja. Blejk Lajvli se smešila kamerama u velikoj haljini Atelier Versace, dok je Rajan nosio braon odelo od somota kuće Ralph Lauren. Obe kreacije su sašivene su za njih. Haljina koju je nosila Blejk se na crvenom tepihu transformisala iz ružičastobronzane u svetloplavu boju kada je odvezana mašna. Kao inspiracija su poslužile poznate građevine Njujorka, Kip slobode, Empajer stejt bilding i plavi plafon Grand Central Stanice.

– Umesto da tražim da moda utiče na haljinu, pogledala sam arhitekturu Njujorka – rekla je Lajvli.

Kim Kardašijan je zatvorila crveni tepih Met Gale u jednoj od najlegendarnijih haljina Merilin Monro. Nosila je i oglicu sa zlatnim perlama koju je Monro imala kada je pevala srećan rođendan predsedniku Džonu F. Kenediju pre 60 godina.

Kardašijan je morala da smrša kako bi se uklopila u haljinu koju je dizajnirao Jean Louis. Haljinu je 2016. kupio Riplijev „Believe or Not!“ muzej u Orlandu, u Floridi za neverovatnih 4,81 miliona dolara. Međutim, prva cena joj je bila 12.000 dolara.

– Bio je to takav izazov, ali sam bila odlučna da se „uklopim“ u haljinu – rekla je Kim Kardašijan.

Haljina je bila tesna čak i kada ju je Merilin Monro nosila, te je morala da bude ušivena na glumici. Merilin je 19. maja 1962. godine u kreaciji koju je vratila Kim otpevala „Srećan rođendan, gospodine predsedniče“. Haljina je i poznata pod tim nazivom, a Merilin je umrla tri meseca nakon tog događaja.

Kardašijan je uparila haljinu sa Kartijeovim dijamantskim minđušama od belog zlata i krznenom belom jaknom. Kim je originalnu haljinu nosila samo na crvenom tepihu, a kasnije se preobukla u repliku.

Poznati čija su izdanja pogodila temu vešto su spojili stari i novi glamur. Ističu se još i Kendal Džener u Pradi, Naomi Kempbel u Barberiju, Kejt i Lila Mos u Barberiju, Dakota Džonson u Gučiju, Džesika Čestejn u Gučiju, Renata Reinsve u Luj Vitonu, Rosalia u Živanšiju, Dejzi Edgar Džouns u Oskar de la Renti, Bili Ajliš u Gučiju, Kaja Gerber u Aleksandru Mekvinu.

Modna izdanja Sare Džesike Parker, Kajli Džener, Kortni Kardašijan, Điđi Hadid i Hejli Biber su promašile temu i to maestralno. Stiče se utisak da nema originalnosti, kreativnosti i da manjka ideja. Takođe, iz njihovih izdanja se zaključuje da nisu istražile temu o američkoj modnoj istoriji kao temi događaja, koji iz godine degradiraju reputaciju ovog prestižnog događaja.

Kardi B, u pratnji Donatele Versaće, izgledala je kao zlatna boginja u haljini od mreže i lančića, što je prikladan rođendan za dizajnera. Jedna od voditeljki večeri, Vanesa Hadžens, nosila je viktorijansku crnu haljinu od prozirne čipke marke Moskino. Pridružio joj se La La Entoni, njen kolega voditelj, koji je bio u tamnocrvenom izdanju sa izrezanim ramenima od LaKuan Smita.

Bili Ajliš je nosila prilagođeni Guči korset od slonovače i satena sa zelenom čipkom.

Što se tiče Sare Džesike Parker, mišljenja su podeljena. Nosila je haljinu Kristofera Džona Rodžersa koja je sa šivena po meri. To je Pepeljuga haljina sa belim i crnim prugama sa visokim ružičastim i crnim perjem na glavi Filipa Trejsija. Haljina je inspirisana radom Elizabet Hobs Kekli, prva afro-amerikanka i žena kreator u Beloj kući. Bila je osoba od poverenja prve dame Meri Tod Linkoln.

Haljina Ralfa Lorena Ališe Kiz inspirisana je njenim rodnim Njujorkom. Ogrtač koji podseća na horizont Njujorka ocrtan je malim ručno postavljenim kristalima. Njen suprug Sviz Bic, takođe rođeni Njujorčanin, obukao je njujoršku sportsku jaknu. Kiz je rekla da je njena haljina trebalo da „predstavlja stanje uma imperije i grad bogova“.

Novi vlasnik Tvitera, Ilon Mask, pojavio se sa svojom majkom, Mej Mask, bivšom manekenkom. Ona je nosila Šopard bisere i druge dragulje. Njen sin se odlučio za klasičan smoking sa repovima.

Zaključak je da je više onih poznatih ličnosti koji se nisu snašli u ovoj temi, od onih koji jesu. Zato su Kim Kardašijan i Blejk Lajvli apsolutne pobednice večeri, kako kritike, tako i publike. Dve kreacije, potpuno suprotne, koje se ne mogu upoređivati. Blejk se može pohvaliti originalnošću jer je njena ideja čak i muža Rajana Rejnoldsa ostavila bez teksta. Kim je na prelep način odala počast glumici koja nikada nije prežaljena, ali je ostavila pečat u istoriji mode i filma za vek vekova. Ipak, to ne znači da je Kim pogodila temu. Oživela je izgled iz drugog doba, umesto ovog koje je navedeno.

4 maja, 2022 0 comment