Daily Archives

12 aprila, 2022

Otvara se nova galerija u gradu: Dobro došli u „Viline vode“

od Vladimir 12 aprila, 2022

napisao/la Vladimir

Privatna zbirka koja je nastajala decenijama unazad, a čiju okosnicu čine radovi savremenih umetnika, biće prezentovana publici u novom galerijskom prostoru na Vilinim vodama, koji se prostire na šest stotina kvadrata i pruža mogućnost za aktivnu izlagačku praksu.

Šta nam poručuje izložba skulptura “Refleksije”?

Izložbom „Sekvence savremenosti” u galeriji „Viline vode“ u utorak 13. aprila u 19 časova, započinje se ciklus sukcesivnog izlaganja dela iz zbirke koja broji preko četiri stotine slika. Izložba obuhvata radove nastale u prethodne dve decenije, a koji donose celovit prikaz razvoja i kretanja na domaćoj umetničkoj sceni.

Postavku „Sekvence savremenosti” čini više od šezdeset radova i trideset autora, a za posetioce će biće otvorena do 05. juna.

Galerija Viline vode radi od ponedeljka do petka od 12 do 18 časova i subotom od 11 do 15 sati.

12 aprila, 2022 0 comment

Kultura Muzika

Senzacionalna Alis Sara Ot sa Beogradskom filharmonijom

od Vladimir 12 aprila, 2022

napisao/la Vladimir

Beogradska filharmonija predstavlja jednu od najsjajnijih zvezda svetske klasične muzike mlađe generacije – spektakularnu pijanistkinju Alis Saru Ot, u petak 15. aprila u 20 časova na Кolarcu. Pod upravom dirigenta Antonija Mendeza, pijanistkinja će svirati samo – levom rukom, a na programu su dela Ravela i Prokofjeva.

Svestrana Alis Sara Ot, jedinstvena je pojava na muzičkoj sceni i jedan od najkreativnijih umova klasične muzike. Lista njenih saradnika uključuje najatraktivnija svetska imena poput Gustava Dudamela, Ser Antonija Papana, Pava Jarvija, Vladmira Aškenazija i mnoge druge. Ekskluzivna umetnica Dojče Gramofona, takođe je talentovani ilustrator i dizajner.

Alis Sara Ot kreirala je prepoznatljivu liniju torbi za JOST, jedan od vrhunskih nemačkih modnih brendova. Takođe je bila globalni brend ambasador za Technics i sarađivala je sa francuskom kućom luksuznog nakita Chaumet, koja je deo LVMH grupe. Pijanistkinja će izvesti jednu od najatraktivnijih kompozicija napisanih za klavir, Кoncert za levu ruku, Morisa Ravela. Кompozitor je ovo delo komponovao za austrijskog pijanistu Paula Vitgenštajna, koji je izgubio desnu ruku u Prvom svetskom ratu.

Ceo filharmonijski program ovog petka u znaku je egzotičnih kompozcija pod upravom mladog španskog dirigenta Antonija Mendeza koji predvodi Beogradsku filharmoniju prvi put. Кoncert započinje evociranjem senzualnih španskih flamenko ritmova u Ravelovoj kompoziciji Alborada del gracioso. A filharmonijsku publiku očekuje kulminacija u drugom delu koncerta kada će se dirigent predstaviti u punom svetlu sa jednim od omiljenih dela čitavog klasičnog koncertnog repertoara – odlomcima iz baleta “Romeo i Julija” Sergeja Prokofjeva.

12 aprila, 2022 0 comment

Izložbe Kultura

Šta nam poručuje izložba skulptura “Refleksije”?

od Suzana 12 aprila, 2022

napisao/la Suzana

Izložba skulptura Teodore Vojinović i Marka Jozovića “Refleksije” biće otvorena 12. aprila u Likovnoj galeriji Kolarčeve zadužbine u Beogradu, a prema rečima umetnika, svi radovi govore o prirodnim elementima i koriste ih kao konceptualni stub za podizanje ideja.

Radovi na izložbi “vizuelno prate paralelu između čoveka i prirode”, naveli su Teodora Vojinović i Marko Jozović, čije se umetničko polje interesovanja nalazi u prožimanju umetnosti, prirode i humanistike prevashodno u smislu istraživanja odnosa čoveka i prirode. Istraživanja realizuju radeći samostalno ili odnedavno kao umetnički par, u različitim medijima (skulptura, crtež, digitalna grafika i interaktivna instalacija).

Pažnju umetničke javnosti Teodora Vojinović privukla je studentskim radovima biomorfnih formi od minuciozne pletene pocinkovane žice. Motivima grane i/ili drveta okačenim iznad postamenta ili slobodno u prostoru sa senkom koja dodatno dematerijalizuje prizor, stvaran je utisak prefinjene igre linija i mase koji je odavao nežan i osećajan stil autorke i nagoveštavao da će Priroda biti njeno ozbiljno umetničko određenje, navela je istoričarka umetnosti Julka Marinković u tekstu objavljenom u katalogu izložbe “Prepoznavanje 5” u Umetničkoj galeriji u Kruševcu (2021).

Polazne tematske okvire Teodora Vojinović koncepcijski je razrađivala u seriji skulptura sa dominantnim motivom šume od pletene žice na kubusnoj podlozi (metal, kamen, drvo), u kojima uvodi boju u pastelnim tonovima kojima “sakriva materijal” i “tom vizuelnom dematerijalizacijom”, prema njenim rečima, rad “pravi momenat iznenađenja u kontaktu sa posmatračem”. Istovremeno, ograničavanjem uočljivog spektra boja na jednu monohromatsku nijansu, Teodora Vojinović postiže da umetničko delo bude u funkciji podizanja svesti kod posetilaca, dajući im osećaj hiperdetaljne vizije, čime se njena umetnost približava poetici Elijasona Olafura.

Na principu interakcije, u smislu koncepta i umetničke prakse, zasnovana je i prostorna instalacija “Prepoznavanje” (2021), zajednički rad Teodore Vojinović i Marka Jozovića, koji opisuju kao “svojevrsni omaž vremenu”, sa polazištem u univerzalnom značenju odnosa konstrukcije i destrukcije: “Rad je sastavljen od metalne konstrukcije osmougaonog oblika, spolja prikriven pločama od inoksa koje imaju nezavisne nosače i prelamaju svetlo, odraze na nedefinisane strane.

Unutrašnje ivice konstrukcije obavijene su pletenom žicom tako da je konstantno prisutan osećaj nelagodnosti kod posmatrača dok je unutar nje. Usled spontanog pomeranja stvara se utisak da instalacija diše. Postavlja se pitanje da li se u tom paralelnom odnosu ogleda svaki pojedinac, kroz jednu vrstu Gordijevog čvora, ili izranja kolektivna svest? Ako se postavimo u ulogu posmatrača, oni (barem za sada) obitavaju u jednoj paradoksalnoj simbiozi”.

Primarno iskustvo rada u oblasti grafičkog dizajna koji pretpostavlja stvaranje kompozicije vizuelne komunikacije (u smislu celine), Marko Jozović je, kako je navela Julka Marinković, na najbolji način ugradio u umetničke koncepcije i prakse okrenute de-ekstraktivističkoj poetici i posvećene brizi i zaštiti prirode i njenih resursa. Sagledana iz takve pozicije, njegovu umetnost karakteriše otvorenost značenja, što podrazumeva naglašene asocijativne i simboličke potencijale (Reka, 2021). Tako u seriji crteža “Sunčanica” (2020), rađenih neonskom bojom usled čega se teško sagledavaju, umetnik simulira osećaj zaslepljenosti usled dugog gledanja u sunce i, kako sam navodi, “pravi paralelu sa čovekovim svesnim ili nesvesnim delovanjem na prirodu”.

Sastavni deo rada je lampa sa UV svetlom koja otkriva celu kompoziciju, te je “posmatrač taj koji kontroliše intezitet”. Čoveku kao pojedincu, ali i celom društvu, umetnik se obraća i trodelnim radom, skulpturom “Slon u sobi” (2021) koji koristi poznatu englesku metaforu (Elephant in the room) za problem koji se pojavljuje i svima je poznat, ali se ignoriše ili se prikriva, iako svi znaju da on postoji: “Rad aludira na trenutno klimatsko stanje i sve prisutnije probleme koji se bave pitanjem čovekovog uticaja kao i odnosa pojedinca i njegove svesti. Pored osnovnog metaforičnog simbola koji nosi, skulptura poprima personifikovanu stranu i izlaže se na manje vidljivim mestima. Oblik je robustan, nedefinisan, najviše podseća na kamen (spoticanja), tako da vizuelni simbol upotpunjuje metaforu. Skulpture su od metala, ofarbane u belu ili crnu boju i stopljene sa okruženjem, tako sakrivene i izolovane postaju neprimetne posmatraču”.

Dvoje umetnika rođeni su u Čačku, a izložbom “Refleksije” predstavili su se 2021. godine u Galeriji “Reflektor” u Užicu.
Teodora Vojinović, rođena 1993. u Čačku, završila je master akademske studije 2018. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na smeru primenjeno vajarstvo. Od 2014. godine izlagala je na više od 30 grupnih izložbi u Srbiji i inostranstvu. Dobitnica je nagrade “Radeta Stanković” za najbolje skulptorsko ostvarenje studenta FPU u Beogradu, te nagrade ULUPUDS-a.

Marko Jozović, rođen 1994. u Čačku, diplomirao je 2017. na FPU u Beogradu, na smeru grafički dizajn. Izlagao je na više grupnih izložbi u zemlji, a samostalno je izlagao u okviru projekta “Šansart” 2014. godine u Galeriji “Risim” u Čačku, te u Galeriji “Hadži” u Beogradu (2016).

Izložba “Refleksije” u Likovnoj galeriji Kolarčeve zadužbine biće otvorena do 7. maja.

12 aprila, 2022 0 comment

Kultura Pozorište

Hit komedija „Kako i zašto ubiti muža“ u klubu Fest

od Suzana 12 aprila, 2022

napisao/la Suzana

Hit komedija „Kako i zašto ubiti muža“ u režiji Radeta Vukotića, biće odigrana 12.aprila u 20 sati u klubu Fest u Zemunu.

Tri nove izložbe u Kulturnom centru Beograda

Podstaknut burnim reakcijama “nežnog“ pola, čak i optužbama za seksizam, pisac Antonio Amuri napisao je novi priručnik namenjen suprugama koje su uspele da prežive izlazak prethodnog.

U njemu će žene uspeti da pronađu na koji tip supruga su “osuđene“, sa podrobnim objašnjenjem ponašanja i maštovitim preporukama za uklanjanje.

Tu će se naći različiti tipovi supruga, od kućnog majstora, hipohondra, seksualnog manijaka, razmaženog kretena… Jer upotrebljavanog muža valja savesno ukloniti zato što je suprug uvek vrlo tražena roba.

Glumački tandem Nataša Aksenijević i Peđa još jednom su pokazali kako to izgleda kada postoji neopisiva hemija između glumaca na sceni.

Rečenica koju Nataša Aksenijević izgovara u predstavi “Zašto i kako ubiti muža”, uz svoj prepoznatljivi humor kojim predstava obiluje, mnogo govori o raspoloženju njenog lika: “Četiri godine robije, nije ništa naspram četrdeset godina ropstva sa mojim mužem”.

Ukoliko ste spremni za predstavu o muško-ženskim odnosima i mnogo humora od 20 časova 12. aprila odgledajte “Zašto i kako ubiti muža”.

Ulaznice su pretprodaji u klubu Fest po ceni od 500 dinara.

12 aprila, 2022 0 comment

Dan u Beogradu Grad Beograd

Uskršnji market na tri lokacije u gradu

od Suzana 12 aprila, 2022

napisao/la Suzana

Od 15. do 23. aprila, na pijacama „Kalenić“, „Palilula“ i „Skadarlija“ biće organizovani uskršnji marketi i to u periodu od 8 do 16 časova.

Po hrišćanskom predanju, Uskrs je najradosniji praznik, pa nije na odmet da zajedno podelimo radost i to kupujući i konzumirajući hranu na beogradskim marketima, događajima koji su među omiljenim dešavanjima u glavnom gradu.

Upoznajte sugrađane koji svojim rukama prave umetnost

Beograđani i gosti prestonice će imati priliku da se na štandovima ove tri gradske pijace snabdevaju namirnicama za pripremu, kako posnog, tako i mrsnog menija, i uživaju u rapsodiji mirisa i ukusa.

Na brojnim tezgama biće izložen bogat asortiman zanatskih i prigodnih poklona specijalno dekorisanih za ovu priliku.

Naravno, neće izostati ni pokloni za najmlađe. Na Veliki petak, 22. aprila od 10.30, JKP „Gradske pijace“ obradovaće najmlađe posetioce radionicama u okviru kojih će moći da učestvuju u farbanju i dekorisanju uskršnjih jaja na pomenutim pijacama.

Ne propustite da uživate u atmosferi hrišćanskog praznika u društvu sugrađana, uz veliki izbor hrane i pića, kao i tradicionalnom tucanju jajima, od 15. aprila na gradskim pijacama.

12 aprila, 2022 0 comment

Izložbe Kultura

Tri nove izložbe u Kulturnom centru Beograda

od Suzana 12 aprila, 2022

napisao/la Suzana

U Kulturnom centru Beograda u četvrtak 14. aprila sa početkom u 19.00 biće otvorene tri nove izložbe.

U galeriji Artget Mia Ćuk, umetnička direktorka Galerije za sezonu 2022 otvara grupnu međunarodnu izložbu Slučaj siromašnih slika

Umetnici:

Amina Zubir, Ana Čavić, Ana Letić, Biblioteka 0 Općenito, Bojan Janković, Boris Burić, Borislav Stanić, Darija S. Radaković, Dejan Golić, Doplgenger, Đorđa Pifareti, Katrin Keller, Kolhoz kolektiv, Krasimira Buceva, Maša Seničić, Miloš Bojović, Rastko Novaković, Šejma Fere.

Slučaj kao podtekst i važan narativni mehanizam izložbe uvodi elemente događajnosti, koincidencije i kauzalne logike. Bilo da se u doslovnom smislu radi o slučaju u pravno-sudskoj terminologiji koja je ukradena i kojoj je podmetnuto novo značenje (Šejma Fere) ili o kolekciji fotografskih skica nasumično prikupljenih, začuđujučih uličnih prizora kroz koje odjekuje apsurdistički humor Danila Harmsa (Boris Burić) ili pak o voajerskim portretima komšija zabeleženim interfonskom kamerom koje kodovi transmisije prevode u filmski jezik (Dejan Golić), slučaj je ono što je nekontrolisano i neobuzdano, nelegitiman i rizičan ali ponekad podsticajan metodološki princip.

U dalji repertoar gestova koji čine izložbu možemo ubrojiti radove koji arhiviraju masmedijski sadržaj i dekodiraju njegove retoričke mehanizame kroz postupke aproprijacije i kolažiranja (Doplgenger, Amina Zubir, Rastko Novaković, Borislav Stanić) ili prevode rapidne scene nasilja snimljenih telefonom u “sporiji” medij kakav je fotogram (Katrin Keler). Logika usporenosti, kontemplacije i propovedačke refleksije predstavlja u ovom slučaju subverzivni odgovor na poetiku ubrzanja koje često prethodi dematerijalizaciji vizuelnog sadržaja. Ovakve interpretacije nalazimo u radovima Krasimire Buceve, Đorđe Pifareti i Ane Čavić čije radove povezuje suptilan naracijski afinitet i upotreba govora-glasa ili govora-teksta.

Posebnu sekciju izložbe čine intervencije u tekstu, esejistički fragmenti, eksperimentalni odlomci i samizdati kao i projekti u domenu mikro i DIY izdavaštva (Billioteka 0 Općenito, Kolhoz kolektiv). U svom “brzohodu kroz digitalne prostore” Maša Seničić pravi jezičke snepšotove (snapshot) o spekulativnosti sećanja i paradoksu arhiviranja, konstruišući formu dokumentarnog (polu) eseja od kombinacije teorijskih citata i ličnih pribeleški. Na sličan način Miloš Bojović preispituje svoju fotografsku praksu i koncept ne-fotografije upuštajući se u dijalog sa Fransoa Laurelom i Rolanom Bartom. Zbirka konkretne, kolažističke i hipertekstualne poezije Bojana Jankovića umrežena sa različitim nađenim sadržajem na internetu ima gotovo kabaretski karakter, a kada se čita naglas podseća na dadaističke eksperimente Hugo Bala, gde je osnovna funkcija jezika da se oslobodi sebe samog.

Gde leži granica između čitanja i posmatranja? Da li u malom mentalnom skoku koji sliku dekonstruiše u sistem razumljivih znakova ili je ova granica pojavom sveprisutnih (i najčešće piratski pribavljenih) pdf kopija postala neodređenija? U radu “Ritam knjiga” Ana Letić locira hronotope čitanja, prevodeći slike-stranice u pokretne kadrove, koji okvirno korespondiraju broju frejmova filmske slike (25 stranica u sekundi). Na ovaj način otvoren je jedan apstraktan proces u kojem je posmatraču pružena prilika ne da uobičajenim gestovima prelistava (jezikom pdf-a pregledava) tekst već da svedoči performativnosti čitanja.

Masovni mediji i njegove sve versatilnije manifestacije i forme doprinele su upravo jednoj vrsti brisanja granica između poznatih dihotomija: pažnja/ nepažnja, prisustvo/odsustvo, hitnost/odlaganje, gledanje/ čitanje. Video rad “Svet posmatra” izložen kao prostorna instalacija u (polu)javnom prostoru jedne kancelarije Kulturnog centra Beograda, okrenut je ka glavnom gradskom trgu i najprometnijoj ulici, a vidljiv samo u večernjim časovima, kada se radno vreme završi. U njemu Darija Radaković eksponencijalno umnožava upravo ove reči: svet (nas) posmatra sve dok ne poprime oblik čiste vizuelne frekvencije ili televizijskog signala, apstrahujući se u fino tkanje naših dobro poznatih digitalnih ekosistema u kojima naizgled ne moramo ništa osim da pasivno posmatramo.

Mia Ćuk je vizuelna umetnica, istraživač(ica) i ponekad kustoskinja. Interesuje je presek vizuelne umetnosti i jezika. Trenutno je angažovana kao umetnička direktorka galerije Artget, Kulturnog centra Beograda za sezonu 2022.

U Likovnoj galeriji posetioce očekuje izložba „Skriveno mesto“, a autor je Bojan Radojčić.

Baveći se problemom nadzora i potpunog gubljenja privatnosti u globalizovanom društvu premreženom hiperinformacijama koje “pati” od virtuelne socijal-fagije, umjetnik u arkadijski prizor crteža uvodi, na izvjestan način mimikrirajući ih, i dajući im vitalitet, kakav ima priroda, elemente koji su metafore javnog, masovno prenošenog spektakla. Na crtežu se pojavljuju mikrofoni, kamere, reflektori, velelepni poput drveća, sa čudnim organskim kvalitetom, tako harmonizovani sa rastinjem, da se oko posmatrača ne buni u prvi mah, jer ne osjeća vizuelni i semantički raskol u predstavi….

Na podu galerije, kao neka vrsta trodimenzionalne replike crteža, je video- zvučna instalacija, sačinjena od ukrasnih biljaka, između kojih je međuprostor pokriven zgužvanom zlatnom folijom, mikrofona, monitora, situiranih u velikoj kutiji – sanduku. Kablovi izlaze iz kutije i poput lijana, vijugaju, stvarajući utisak nekontrolisanog, nepredvidivog kretanja… Za razliku od crteža, koji bi mogao da pretenduje da bude simbolički vječan, instalacija kodiranu poruku koja propituje globalni fenomen gubljenja privatnosti u našoj zbilji šalje sada i ovdje, jer se preko ekrana i mikrofona strimuju dešavanja iz same galerije. Kamere beleže svaki pokret, svaki zvuk, i potencijalno ih trajno pohranjuju u digitalnim arhivima. Privatnost zasnovana na autonomiji naše ličnosti, odnosno ubeđenju da smo vlasnici svojih života i da niko drugi ne može odlučivati u naše ime kada i kako će naše privatno postati javno, raspršuje sa kao privid idealne slike, koja u svijesti posmatrača počinje polako da se rastvara…(Ljiljana Karadžić, iz uvodnog teksta u katalogu)

Foto: Bojan Radojcic / Kulturni centar Beograda

Bojan Radojčić je rođen u Šapcu (Jugoslavija), 1981. godine. Diplomirao je slikarstvo na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu 2004. godine. Izlagao na brojnim grupnim i samostalnim izložbama u Srbiji i Evropi. Od 2011. godine sarađuje sa danskom galerijom Pi iz Kopenhagena. Dobitnik je nekoliko nagrada u Srbiji, a bio je i finalista za nagradu MANGELOS, koja se dodeljuje najboljem mladom umetniku iz Srbije, kao i nagrade „Vladimir Veličković“. Radovi mu se nalaze u brojnim privatnim kolekcijama u Austriji, Danskoj, Italiji, Norveškoj i Islandu, kao i Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, Galeriji savremene umetnosti u Subotici. Član je ULUS-a od 2009. godine. Trenutno živi i radi na relaciji Beograd – Kopenhagen.

U galeriji Podroom otvara se izložba ONA STRANA VODE, a kustosi su Rošanak Amini i Uroš Pajović sa Sofijom Vučetom.

Umetnici: Diana Barkero Perez, Ivan Marković, Džuniper Foum, Lukas Odahara, Mariam Kalandarišvili, Marijana Radović, Marko Stojanović, Marjam Katan, Mate Ugrin, Rošanak Amini, Škart, Stefani Imbo i Uroš Pajović

Ona strana vode je kurirana grupna izložba umetnika koji svoje praktično delovanje zasnivaju na temama i opsežnim istraživanjima koje su u vezi sa politikom i poetikom vode. U fokusu ovog projekta – kao i mnogih ranijih radova uključenih umetnika – jesu načini na koje vodene površine definišu naše živote. Istorijski gledano, diskurse u vezi sa političkim nejednakostima i nedostacima, migracijama i razaranjima životne sredine, kao i trgovinom, kolonizacijom i imperijalizmom, uvek je oblikovala voda, koja je ujedno i mesto njihovog odigravanja. U svakom kontekstu u kome voda postoji (kako političkom, tako i geografskom), značenje ovog najdragocenijeg elementa se drugačije tumači: bilo da govorimo o tradiciji ili mitologiji, trgovini ili sukobima, zaštiti životne sredine ili ekstraktivnim industrijama. Ovaj projekat se odvija u tri grada (Beogradu, Berlinu i Teheranu), čime ne samo da se povezuju Istok i Zapad i preplovljavaju ogromne vodene površine, već se povezuju i kustosi, kroz različite zemlje njihovog porekla.

Ona strana vode

Radovi umetnika mogu se podeliti u tri tematske kategorije: geo/politika, priča/pripovedanje, i životna sredina/okruženja, gde svaka od ovih kategorija predstavlja zasebno poglavlje. Svi radovi koji će biti prikazani u sklopu ove izložbe otvaraju istraživanje naracija koje se pletu oko postojećih i izmišljenih vodenih površina. U pitanju su naracije koje istovremeno oblikuju ideološke strukture i zajedničke prakse svakodnevice.

Izložba pristupa kustoskom postupku kao nečemu što je samo po sebi performativni čin, i koncipirana je na osnovu Heraklitove ideje da „ne možeš dva puta stati u istu reku“. Tokom trajanja svakog od izložbenih segmenata, menjaće se postavke i/ili umetnici čiji su radovi izloženi, sa idejom da se očuva fluidni karakter izložbe. Performativnost kustoskog pristupa takođe omogućava svakom od radova da gradi nove slojeve značenja, u odnosu na okruženje koje se neprekidno menja. Dok se prilagođava uokolo izloženim umetničkim delima, sukobljava se sa njima i nadopunjuje ih, svako izloženo delo takođe postaje i metafora za pojedinca u pejzažu koji se neprekidno menja.

Sve izložbe ce biti otvorene do 19. maja.

12 aprila, 2022 0 comment

Kultura Muzika

Konstrakta 4. najgledanija na YouTube kanalu „Pesma Evrovizije“

od Suzana 12 aprila, 2022

napisao/la Suzana

Da li slavimo to što je alternativna muzika zauzela posebno mesto kod publike nakon pobede Konstrakte na Beoviziji? Da! Ali očigledno to rade svi i to se vidi po broju pregleda njenih pesama i spotova na Jutjubu.

Konstrakta posle pobede najtraženija u regionu

Ana Đurić Konstrakta rekordnom brzinom zavrtela je priču oko sebe stihovima o tajni zdrave kose Megan Markl, a brojke govore da se isto desilo i sa svim zemljama Evrope.

Organizatori Evrovizije objavili su top listu 20 najgledanijih evrovizijskih pesama na njihovom Jutjub kanalu u martu mesecu, a Konstrakta je zauzela laskavo četvrto mesto.

Konstrakta

Konstraktin nastup sa nacionalnog takmičenja za “Pesmu Evrovizije” zahvaljujući broju pregleda publike našao se na četvrtom mestu, dok se spot pesme “In corpore sano” nalazi na 10. mestu top liste.

Pored pesme koja će predstavljati Srbiju, na prvom mestu najgledanijih evrovizijskih našli su se predstavnici Rusije iz 2020. godine, na drugom i trećem ovogodišnji predstavnici Holandije i Ukrajine.

Ono što su svi odmah primetili, jeste paradoks u broju pregleda, koji se ne slaže sa unapred favorizovanim pesmama Ukrajine i Italije, koje se poslednjh meseci nalaze na samom vrhu kladionica za pobedu na Evroviziji.

Ukrajina, koja je ovogodišnji favorit, ne nalazi se u prva četiri najgledanija snimka na Jutjubu, ali na listi 20 najgledanijih našla se na čak četiri pozicije u martu – sa pesmama iz 2022, 2007. i dva snimka pesme iz 2021. godine.

Sudeći po analitici Jutjuba, interesovanje za sprsku predstavnicu ne manjka, bez obzira na to što je na evrovizijskim kladionicama na 15. mestu.

12 aprila, 2022 0 comment

Kultura Muzika

Кamerni ansambl “Trio Sirijus“ u Istorijskom muzeju Srbije

od Vladimir 12 aprila, 2022

napisao/la Vladimir

Кamerni ansambl Trio Sirijus će održati koncert u okviru ciklusa „Muzikom kroz muzej“ u Istorijskom muzeju Srbije (Trg Nikole Pašića 11), u četvrtak, 14. aprila 2022. od 19.00 sati.

Koncert Ramba Amadeusa na Titov rođendan

Zainteresovani građani, koji žele uživo da prisustvuju koncertu, moraju da rezervišu mesto (064/8581-296). Rezervacije se primaju svakog dana, osim ponedeljka, od 12.00 do 19.00. Cena karte iznosi 250 RSD i obuhvata ulaz na koncert i na aktuelnu izložbu „Od bidermajera do Mediale – Slikarstvo 19. i 20. veka“ u IMS.

Кamerni ansambl Trio Sirijus čine violončelista Đorđe Milošević, flautistkinja Jelena Šarenac i pijanistkinja Ružica Gojković. Na programu su dela Vebera, Martinua i Pjacole.

Osobenost koncerata u okviru ciklusa „Muzikom kroz muzej“ je i izvođenje po jedne numere iznenađenja od srpskih kompozitora iz muzičke arhivske građe Istorijskog muzeja Srbije.

Svi koji nisu u mogućnosti da prisustvuju koncertu ili blagovremeno ne rezervišu mesto, biće u prilici da pogledaju koncert na YouTube kanalu IMS već u petak, 15. aprila od 19.00. Na istom YouTube kanalu se nalaze i snimci svih koncerata realizovanih tokom prve i druge sezone ciklusa „Muzikom kroz muzej“.

12 aprila, 2022 0 comment

Konkursi Oglasna tabla

Produžen rok za prijavu filmova za Festival Dok’n’Ritam

od Vladimir 12 aprila, 2022

napisao/la Vladimir

Sedmi Festival DnR (Dok’n’Ritam), festival muzičkih dokumentaraca u Beogradu, biće održan u terminu od 14. do 17. juna. Rok za prijavu filmova nedavno je i zvanično produžen i traje do 2. maja.

Počinje No Sleep festival: Evo šta nas očekuje

Festival muzičkog dokumentarnog filma Dok’n’Ritam prvi je festival ove vrste u Srbiji, a održava u Domu kulture Studentski grad u Beogradu.

Pored projekcije filmova u takmičarskim i revijalnim sekcijama, sadrži koncerte, panel i forum diskusije sa muzičarima i stručnjacima, promocije knjiga i muzičkih izdanja i žurke.

Glavni događaji festivala odvijaju se na otvorenom prostoru sa dosta mlade publike. Žiri uvek čine filmski reditelj, filmski kritičar i muzičar.

Glavna nagrada se dodeljuje za najbolji film, a čini je statua poznatog vajara Vitolda Кošira i nagrada u iznosu od 450 evra. Festival dodeljuje i posebno priznanje, kao i Nagradu publike.

U takmičarskom delu učestvuju dokumentarni filmovi koji su nastali u poslednje tri godine, a minutaža filma nije ogrananičena.

12 aprila, 2022 0 comment

Izložbe Kultura

Izložba “Veliki format” u Arte galeriji

od Vladimir 12 aprila, 2022

napisao/la Vladimir

U četiri izlagačka prostora ARTE galerije u Beogradu (Andrićev venac 4, Andrićev venac 12, Кralja Milana 3 i Svetogorska 29) od 15. aprila 2022. godine biće otvorena nova izložba u okviru projekta “Кolekcionar kao kustos i selektor”, čiji je fokus na umetničkim delima velikog formata.

Otvorena izložba “Jedan minut zauvek”

Na izložbi “Veliki format” će biti prikazane slike, radovi na papiru i skulpture autora među kojima su Milan Кonjović, Petar Lubarda, Lazar Vozarević, Mira Brtka, Dado Đurić, Vladimir Veličković, Ljuba Popović, Mića Popović, Petar Omčikus, Damnjan, Bora Iljovski, Mrđan Bajić i Dušan Džamonja.

Zbog svojih dimenzija, ali i činjenice da dela pripadaju privatnim kolekcijama, javnost do sada nije imala priliku da vidi većinu dela predstavljenih na ovoj izložbi. Selekcija od preko pedeset umetničkih dela velikog formata ne čini sistematski, već tematski prikaz dela u kojima su umetnici izrazili svoj pun potencijal i dostigli status remek-dela muzejske vrednosti.

Povodom otvaranja izložbe pripređen je veliki izložbeni katalog, dok je u pripremi dvotomna publikacija o radovima velikog formata u privatnim i javnim kolekcijama koja će biti promovisana tokom trajanja izložbe.

Izložba “Veliki format” traje od 15. aprila do 15. juna 2022. godine. Radno vreme Arte galerije je od 10 do 20 časova, nedeljom do 18 časova.

12 aprila, 2022 0 comment

Grad Beograd Srce grada

Beograd u plamenu zalazećeg sunca Ivone Džudović

od Vladimir 12 aprila, 2022

napisao/la Vladimir

Gde god da se do sada pojavila kako bi izložila svoje radove, najviše pažnje je privlačila Ivona Džudović, koliko ručno izrađenim voštanicama, toliko i svojom lepotom. Njen brend se zove „MON’ AMI“ i izgleda svetski.

Noćni bazar u Beogradu: Biće hrane, muzike i pića

-Sveće su od pčelinjeg voska, izrađene su toplim procesom i sadrže pamučni fitilj što prilikom sagorevanja čiste vazduh i ima plamen zalazećeg sunca – kaže Ivona Džudović koja je specijalnu tehniku proizvodnje sveća savladala nakon dugogodišnjeg proučavanja, a što je potom obogatila svojim ličnim otkrićem.

-Većina proizvođača vosak topi, a ja sam nekako shvatila da mogu da ga urolam i dobijem proizvod bez topljenja – kaže Ivona Džudović. Njene sveće uglavnom kupuju za venčanja, krštenja i krsne slave. U neke sveće stavi esenciju mirisa jasmina ili sandalovine. U ponudi ima nekoliko veličina sveća i setova pakovanja.

Posebno je neobičan model sveće „Alter Deus Rustic” sa svojih 240 grama pčelinjeg voska intenzivnog mirisa dimenzije 20×6 cm, koja gori preko 20 sati.

-“Baroque III” je moj omiljeni model sveće. Pored elegantnog držanja i dvočasovnog vrelog plamena zalazećeg sunca, uz miris voska koji suptilno širi po prostoriji, znam da ispušta negativne jone koji pročišćuju vazduh – objašnjava Ivona Džudović.

Tu je i “Alter deus” model sveće od pčelinjeg voska (13,5x6cm), koji je pored mirisa jasmina dobio još jednu aromu – sandalovinu.

-Legenda kaže da se Buda, u jednom od svojih brojnih života pre oslobođenja, sam pretvorio u sandalovo drvo, čiji je opojni, suvi miris obuzimao sve one koji mu se približe, čak i zmije bi ga satima okruživale kao da su začarane – priča Ivona Džudović.

12 aprila, 2022 0 comment

Kultura Muzika

Libercuatro tango ansambl na Kolarcu

od Suzana 12 aprila, 2022

napisao/la Suzana

Libercuatro tango ansambl će održati koncert u dvorani Zadužbine Ilije M. Kolarca 17. aprila od 11 časova.

Publici će biti predstavljen program „Neki novi tango“ baziran na savremenim tango kompozicijama. Posetioci će biti u prilici da čuju neke od dobro poznatih i voljenih kompozicija iz filmova Pedra Almodovara, Carlosa Saure i drugih koje će ovog puta biti izvedene u tango aranžmanima.

Na programu će biti dela Astora Piazzolle, Lare, Stamponija, Moresa, Almarana, Scarpina y Caldarelle, Gomez y Ramosa, Lombarda i premijerno – Juliana Peralte i Elbi Olalle. Ansamblu će se pridružiti i plesni parovi – gosti iznenađenja.
Na redovnom repertoaru ansambla nalaze se kompozicije tradicionalnog tanga i novog tanga tzv. tangonuevo pravca. Razlog zbog čega posebno mesto u repertoaru ansambla zauzimaju Piazzollijeve kompozicije je taj što su one fuzija jazza, tradicionalnog tanga, neobaroknog stila i teatra, zahvaljujući čemu je stvoren novi stil – tango nuevo, stil koji je uneo revolucionarne promene u muzici.

View this post on Instagram

A post shared by Libercuatro (@libercuatro)

Cilj ansambla „Libercuatro“ je da širi auditorijum zainteresuje za tango muziku i ovu specifičnu kulturu koja je oktobra 2009. godine uvrštena na UNESCO-vu listu kulturnog nasleđa, a koja na našim prostorima kreće u širu popularizaciju. Ansambl karakteriše visok izvođački nivo i specifična interpretacija, kao i izuzetna energičnost. Takođe se ističe i način koncipiranja programa, koji kod publike izaziva veliku pažnju.

Ansambl nastupa u sastavu: klavijaturiskinja Ksenija Ristić, violiniskinja Martina Dimić Radovanović, sopran Nataša Radovanović, bandoneon – Branko Džinović, kontrabas – Boban Stošić.

Cena ulaznice za koncert iznosi 300 RSD, a karte se mogu kupiti na blagajni Kolarčeve zadužbine.

12 aprila, 2022 0 comment

Gde izaći Grad Beograd

Zlatne godine u DOB-u: Slušamo Sonic Youth i The Lemonheads

od Marija 12 aprila, 2022

napisao/la Marija

U Domu omladine, u okviru ciklusa „Zlatne godine“, biće predstavljeni albumi kultnih bendova Sonic Youth i The Lemonheads.

Ovoga puta se bave baštinom alternativnog roka. To su ploče koje su pravo iz andergraunda osamdesetih iznele novu rok estetiku i moralne vrednosti na veliku svetsku scenu.

Ploče će, 15. aprila, doneti Žikica Simić i Dragan Ambrozić, a program počinje u 18 časova. Albumi koji će se slušati su: „Goo” (1990) – Sonic Youth i „It’s A Shame About Ray” (1992) – The Lemonheads.

Posle skoro deset godina rada, predvodnici alternativnog roka snimili su album kojim su se probili na svetsko tržište. „Goo“ je ona ploča koja se pamti i definiše svoje doba. Izašla malo pre nego što će se pojaviti grunge, praktično ga najavljujući. Sadržala je sve elemente koji će ga proslaviti, glasan zvuk, nekomercijalan stav, i ideologiju otpadništva od društvenih normi.

„Noise“ estetika koju su Sonic Youth pretvorili u artistički iskaz od globalnog značaja, konačno je stigao do mnogo ljudi. Sama grupa je došla najbliže tome da postane deo sistema zvezda velikih izdavačkih kuća. „Goo“ je bio vrhunac njihovog truda da spasu rokenrol od propadanja i modernizuju ga, da izrazi sentiment kraja XX veka.

Menjajući se iz hardcore punk benda u melodični pop-rok sastav, Lemonheads su pravili sve bolje i bolje pesme još od kraja osamdesetih. Kad je izašao ovaj album, svi su postali svesni da se Evan Dando pretvorio u jednog od najboljih singer-songwritera svoje generacije. Uspostavljajući most između hipi tradicije i novog undergrounda, sa lakoćom je doneo više topline i ljudskog dodira u inače visoko-isfabrikovanu popularnu muziku.

Već je bio na glasu kao frajer svetskog glasa, što stvarno nije bila zanemarljiva informacija. Dando je sav svoj talenat skoncentrisao na ovu ploču, kad su alternativne vrednosti polako zakoračile u mainstream kulturu. Ostao je upamćen kao jedna od ikona svog doba.

Ciklusom razgovora „Zlatne godine“ nudi se novo moguće tumačenje najvažnijih autorskih dometa popularne kulture, posebno popularne muzike XX veka.

– Činjenica da ova oblast nije pokrivena akademskim istraživanjima u našoj sredini, daje sasvim dovoljan razlog da uložimo napor i uz pomoć uglednih domaćih stručnjaka mapiramo ovu oblast. Vrednujući je na način koji podstiče autentično ovdašnje razmišljanje o pomenutim fenomenima – kažu iz DOB-a.

Metod rada im je dijaloški. Kroz razgovor stručnjaka i potom uključenje publike, uz slušanje muzike sa najboljih albuma rok i pop muzike, će dolaziti do zaključaka koji smeštaju određena kapitalna umetnička dela iz oblasti popularne muzike na njihovo istorijsko mesto.

12 aprila, 2022 0 comment

Moda Stil

Tajna jednog od omiljenih prstenova Grejs Keli

od Marija 12 aprila, 2022

napisao/la Marija

Postoji nakit zbog kog filmske zvezde ostaju upamćene kod publike. Nekada su narukvice, ogrlice ili prstenje toliko upečatljivi da se po njima pamte čitavi filmovi, poput potonule dijamantske ogrlice u filmu „Titanik“. Jedan takav upečatljiv komad je i prsten čuvene lepotice Grejs Keli.

Vanvremenski nakit prolaskom godina samo dobija na vrednosti, a često u tim komadima poznate ličnosti prepoznaju svoje amajlije verujući da je upravo to zaslužno za njihov uspeh.

Prsten star skoro stotinu godina dizajniran je savremeno te se čini da je napravljen u modernom dobu. Nakon toliko vremena je zadržao svoj šarm. Prstenu Trinity čuvene juvelirnice Cartier, zasigurno jednom od najpoznatijih kreacija francuskog brenda, godine ne mogu ništa. Jedna je od dragocenosti koje su sposobne da odole trendovima, ali i da ujedine generacije.

grejs-keli-prsten-2022

Dizajniran je 1924. godine od strane Luja Kartijea. Luj je nekoliko godina ranije stvorio još jedan kultni komad kao što je sat Tank. Prsten je nastao iz ideje koliko jednostavne toliko i genijalne. Kombinacija je tri prstena od žutog, ružičastog i belog zlata, tri pokretne trake, zaobljene spolja i ravne iznutra. Te trake, zahvaljujući svojoj fluidnosti, klize jedna preko druge i stvaraju simetričnu kompoziciju, jedinstveni dragulj.

Sa svojim čistim linijama, savršenim proporcijama i neviđenom kombinacijom tri boje zlata, prsten je ubrzo postao jedan od najneposrednijih i najprepoznatljivijih Cartier komada.

Simbol za dizajn, lepote i umeća, kršten je imenom Trinity i to tek 1980-ih godina. Postoji i ravnoteža u dizajnu – između nakita i skulpture, razigranog karaktera i snažne simbolike.

grejs-keli-prsten-2022

Smatra se za uniseks komad nakita. Cenili su ga i nosili i žene i muškarci pre nego što se čulo za termin nebinarnost, te tako postaje protagonista stila mnogih slavnih ličnosti. Prsten su nosili Žan Kokto, koji je voleo da nosi dva naslagana na malom prstu, ali i Romi Šnajder, Grejs Keli, Alen Delon i Gari Kuper.

Zahvaljujući svom dizajnu i tipično francuskoj eleganciji koju sa sobom nosi, snažnoj, ali trezvenoj simbolici bez etiketa i granica, postaje neselektivno znak naklonosti, simbol prijateljstva ili profesije ljubav.

Revidiran je nekoliko puta tokom godina. Negde 1990-ih godina je prvi put uvećan, a zatim ukrašen dijamantima. Onda je 2011. godine kombinovao zlato sa modernim materijalom kao što je keramika, ali nikada nije izgubio svoj karakter. Taj klasičan i suštinski, aktuelni, ali starinski stil je doprineo njegovom uspehu.

12 aprila, 2022 0 comment

Dan u Beogradu Grad Beograd

Radionica pripreme sušija u Beogradu

od Suzana 12 aprila, 2022

napisao/la Suzana

13. aprila, u periodu od 19 do 22 časa, u “Kompotu – Centru za delikatesna istraživanja” održaće se radionica pripreme sušija.

Na tročasovnoj radionici veteran beogradske suši scene Aleksandar Antonović, koji već skoro dve decenije promoviše azijski fusion, naučiće sve polaznike radionice nekoliko osnovnih tehnika pripreme suši rolnica, kuvanja pirinča, a i upoznati sa namirnicama i opremom neophodnom za kvalitetnu pripremu sušija.

Antonović je zanat pekao kod Kyumitsu Kabasawe i Yoshiro Fujiware, vrhunskih majstora za pripremu japanskih tradicionalnih jela i potrudiće se da svoja znanja prenese na polaznike.

Na prvoj radionici prisutni će biti u prilici da nauče mnoga jela koja su osvojila svet: hosomaki avokado,krastavac; uramaki spicey tuna; uramaki california kraba; premium philadelphia roll; futomaki shrimp roll; nigiri losos,tuna + flambee; sweet banana roll.

View this post on Instagram

A post shared by Juiz de Fora da Depressão (@jfdepressao)

Kotizacija za radionicu iznosi 4.000 dinara (uz poklon vaučer doplata je 1.000 dinara) i obuhvata radionicu kuvanja, zajedničku večeru nakon radionice i piće dobrodošlice. Broj mesta je ograničen.

Mesto radionice nalazi se u Ulici Braće Krsmanovića 5, Savamala (narandžasta metalna vrata, do kraja hodnika, pa uz stepenice do plavih vrata).

Originalni oblik sušija, danas poznatiji kao narezuši (馴れ寿司, 熟寿司), prvi put je napravljen u Jugoistočnoj Aziji. Kasnije se način pripreme širi do južne Kine, da bi naposletku došao i do Japana. Sam naziv suši, vodi poreklo od arhaičnog gramatičkog oblika koji više nije u upotrebi; bukvalno se prevodeći kao kiselog ukusa.

Moderni oblik sušija stvorio je Hanaja Johej (華屋与兵衛; 1799–1858) na kraju Edo perioda u gradu Edo. Ovakav vid sušija je preteča savremenog oblika fast fuda, koji nije bio fermentisan (samim tim prže spreman) i spreman za jelo i van objekta gde je skuvan. Naziv savremenog edomae nigirizušija potiče od naziva tokijske obale Edomaea gde je sveža riba lovljena za pripremu sušija. Iako se za pripremu današnjeg sušija više ne koristi riba ulovljena kod Edomaea, naziv edomae nigirizuši ostao je nepromenjen.

12 aprila, 2022 0 comment

Dan u Beogradu Grad Beograd Kultura Muzika

Record Store Day u Čumiću

od Marija 12 aprila, 2022

napisao/la Marija

Globalni praznik vinila i malih nezavisnih prodavnica ploča, Record Store Day, ove godine, širom sveta biće obeležen, u subotu, 23. aprila.

Nakon dvogodišnje pauze održaće se, najveći do sada, Record Store Day u Čumiću, ispred MascomStore radnje.

Očekuje se živi nastupi sastava Gift!, preko 20 sagovornika, berza ploča na otvorenom. Takođe, posetioci će imati prilike da pronađu aktuelna svetska specijalna Record Store Day izdanja na vinilu, koja baš tog dana stižu u samu radnju.

Ceo program je potpuno besplatan i otvoren za sve zainteresovane. Čitav događaj počinje u podne i traje dok ne padne mrak, do nekih 20 časova.

record-store-day-beograd-mascom-2022

– Posebno smo ponosni na našeg ovogodišnjeg RSD ambasadora, Srđana Gojkovića Gileta. Njegovi albumi „Muzika za film, TV i muzej“ i album „Živo i akustično“ (Električni orgazam) su Mascomova izdanja.

U okviru već tradicionalnog programa „Poznati puštaju ploče“, Mascom će ugostiti brojne poznate ličnosti. Oni će uživo zavrteti svoj omiljeni vinil i pričati o ljubavi prema muzici i prvim albumima.

Pločari iz cele Srbije doneće na berzu na otvorenom svoja najbolja izdanja.

Dan prodavnice ploča je zamišljen 2007. godine. To se dogodilo na okupljanju nezavisnih vlasnika i zaposlenih prodavnica ploča. Želeli su da proslave taj dan i da prošire reč o jedinstvenoj kulturi koja okružuje skoro 1.400 nezavisnih prodavnica ploča u SAD i hiljade sličnih prodavnica širom sveta. Prvi Record Store Day održan je 19. aprila 2008. godine. Danas postoje prodavnice koje učestvuju na Danu ploča na svim kontinentima osim na Antarktiku.

12 aprila, 2022 0 comment