fbpx

header

Facebook Instagram
Početna » Archives for 29 marta, 2022
Daily Archives

29 marta, 2022

Filmovi u BeograduKultura

Sandra Bulok i Čening Tejtum su zvezde komedije „Izgubljeni grad“

od Suzana
napisao/la Suzana

Sandru Bulok i Čejning Tejtuma od 29. marta imaćete prilike da gledate u domaćim bioskopima u avanturističkom filmu sa elementima romantične komedije “Izgubljeni grad”, a na redovnom bioskopskom repertoaru naći će se od 7. aprila.

 

Sandra Bulok tumači ulogu spisateljice Lorete Slejdž, koja među svoja četiri zida piše o ljubavnim pričama na egzotičnim lokacijama. Prava istina je da se Loretin život potpuno razlikuje od onoga o čemi piše, jer nije ni zaljubljena, niti posećuje egzotična mesta.

 

 

View this post on Instagram

 

A post shared by UIP Movies PH (@uipmoviesph)

 

Glavni junak svih njenih knjiga je Adam (Čening Tejtum), koji je posvetio celi život, Dešu, koji godinama živi u mašti spisateljice. Tačnije on se nalazi na koricama njenih knjiga i daje svoj lik njenoj glavnoj muškoj ulozi iz knjige.

 

 

Na promotivnoj turneji za njenu novu knjigu, Loretu kidnapuje ekscentrični milijarder koji veruje da mu ona može pomoći da se dokopa blaga iz drevnog grada, opisanog u njenom romanu.

 

 

Alan, koji želi da dokaže da nije samo zgodni lepotan sa naslovnica, odlučuje da pokuša da je spasi i tako kreće njihova zajednička avantura u džungli.

 

Izgubljeni grad režirali su Aron i Adam Ni po scenariju na kome su radili zajedno sa Dejnom Foks i Orenom Uzilom. Sporedne uloge u filmu imaju Danijel Redklif, Peti Herison, Oskar Nunjez i Bred Pit.
U nastavku teksta pogledajte trejler za film “Izgubljeni grad”:

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
IntervjuMlade nade

Valentina sa pčelama smeje se na beogradskim silosima

od Vladimir
napisao/la Vladimir

Poslednjeg vikenda marta i u našoj zemlji je obeležen „Sat za našu planetu“ i to u Silosima Beograd na Dunavskom keju 46, predstavljanjem novog murala autora Dejana Ivanovića. Time je zahvaljujući Gaia pokretu ulepšana ova impozantna i grandiozna betonska građevina na obali reke.

 

Tim povodom specijalno za naš portal govorio je umetnik Dejan Ivanović iz Inđije, koji je za pet dana naslikao devojčicu sa pčelama u prirodi. Pčele su bile tema koju je zadala WWF, internacionalna organizacija koja se pola veka zalaže za zaštitu ugroženih životinjskih vrsta, delujući u više od sto zemalja.

 

 

Šta obično slikate?

 

-Uglavnom nešto iz svog detinjstva, a to mogu biti ljudi ili događaji, nešto što mi se urezalo u sećanje. Sada je WWF zadao temu, da naslikam pčele, a uz to sam slikao ono što želim. Sada je to bila devojčica Valentina, prva komšinica iz Inđije. Fotografišem klince iz svoje okoline i slikam ih, što je zanimljivo i njima i njihovim roditeljima. Ovaj mural je spoj deteta i ugrožene vrste insekta. Mališani su neiskvareni pa pčele mogu odmalena da žive sa njima, a kada deca porastu, ove insekte će više ceniti. Mada, ne volim mnogo da filozofiram o svojim radovima, drugima prepuštam da na njima vide ono što žele.

 

Da li su Valentina i njeni roditelji videli mural?

 

-Samo na fotografijama, ali će doći da pogledaju.

 

Kako su reagovali kada ste im rekli da će njihova ćerka biti ovekovečena na ovako moćnoj betonskoj konstrukciji – Silosu Beograd?

 

-Devojčica se oduševila, a njeni roditeljima su navikli da je lesto crtam i slikam, to im je uobičajeno. Za potrebu ovog murala, Valentina mi je mnogo pozirala ispred fotoaparata.

 

 

Da li je teško savladati veliki portret, uopšte slike ili zidove velikih formata?

 

-Kao muralista počeo sam sa grafitima na manjim zidovima i vremenom sam radio sve veće, pa mi sada to dođe kao da radim na papiru ili platnu bilo koje dimenzije. Prvo uradim skicu koju potom na objekat prenosim uz pomoć grida (mreže) i lakše se orijentišem. U slučaju murala na Silosu prvo sam radio nebo i zelenilo, ono što je u drugom planu, pa travu, da bi onda slikao devojčicu. Interesantno je da brže i lakše uradim zidove ovako velikih dimenzija nego sliku na platnu. Recimo, platno 70 x 110 radim mesec dana, a ovaj mural za pet dana. Ponekad mi nije jasno kako, ali verovatno ovo brže ide zbog većih poteza. Koliko god da je oslikavanje murala umetnički poduhvat, toliko je i fizički posao, majstorski.

 

Kakav je osećaj kada se sa zemlje pogleda završen mural?

 

-Budem zadovoljan, ali uvek uočim pojedine detalje koje bi mogao da bolje uradim, da ih popravim. Istina je da su pojedinosti na mojim muralima grubo odrađene, ali to nije propust, već moj stil.

 

Kako izgleda kada se popnete na visoke skele ili kran?

 

-Fascinantno. Ovaj mural sam radio sa čeri pikerom, a u upravljanju korpe za visinu pomogao mi je drug, takođe umetnik, jer smo imali ograničeni rok slikanja.

 

 

Kakvo je Vaše prvo sećanje na pčele?

 

-Samo nekoliko puta sam se susreo sa pčelama u šumi. Nema ih mnogo u Vojvodini. Mada, mogu reći da su pčele prisutne kroz celo moje detinjstvo pošto sam ih viđao u košnicama. Sećam se i da me jednom pčela ujela za nogu, dok sam išao u prodavnicu i video sam kako je nakon toga uginula.

 

Kakav mural bi voleli na naslikate, o čemu maštate?

 

-Da nastavim da slikam scene iz detinjstva, a voleo bih da naslikam neke tradicionalne teme, možda zanate.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Predstava Femkanje
KulturaPozorište

Premijera predstave “Femkanje” izvedena u Teatru Vuk

od Suzana
napisao/la Suzana
  1. februara, na velikoj sceni  “Aleksandar Popović” Teatra Vuk premijerno je izvedena predstava „Femkanje“ u režiji Isidore Goncić.

 

Predstava “Femkanje” je nastavak plodne saradnje između Teatra Vuk i Merlinka festivala, a rađena je po tekstu Jordana Cvetanovića nastalog po motivima komedije „Pokondirena tikva“ Jovana Sterije Popovića.

 

Komad kao da daje nastavak Sterijnom čuvenom delu i pita se šta bi se desilo da je glavna junakinja Fema iza sebe ostavila potomstvo, kao i da li se malograđanstvo prenosi sa kolena na koleno.

 

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Merlinka Festival (@merlinkafest)

Radnja je smeštena u moderno doba, Fema je sada udovica, koja živi u svom saloncu u strogom centru grada. Ona od ćerke pokušava da napravi mladu damu, ali joj plan ne polazi za rukom. Femina ćerka u znak bunta pronalazi momka iz provincije, ali to neće pomutiti Femine planove da obezbedi svoju i budućnost svoje ćerke.

 

U urnebesnoj komediji “Femkanje” glavnu ulogu Feme tumači Dušan Kaličanin, ćerke Mina Sovtić i Jovana Milovanović, dok ulogu budućeg zeta iz provincije tumači Zoran Pajić.

 

Rediteljka Isidora Goncić kaže da “Femkanje” preispituje lažnu sliku koju predstavljaju ljudi koji nas okružuju u realnom i virtuelnom svetu.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
IzložbeKultura

Izložba „Vinča projekat: Novi izazovi za arheologiju“

od Suzana
napisao/la Suzana

U Galeriji nauke i tehnike Srpske akademije nauka i umetnosti 28. marta biće otvorena “Izložba „Vinča projekat: Novi izazovi za arheologiju“, autora Nenada Tasića, Kristine Penezić i Damira Vlajnića.

 

Izložbu, na kojoj će biti prikazani rezultati rada arheologa, geologa, geofizičara, antropologa, inženjera, geodeta, konzervatora, otvoriće dekan Filozofskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Danijel Sinani.

 

Izložba “Izložba „Vinča projekat: Novi izazovi za arheologiju“ osmišljena je u dve celine: Jedna celina prikazuje metodologije i procedure koje su primenjene u okviru zaštitnih iskopavanja na Vinči, dok su u drugoj celini izdvojeni najznačajniji i najzanimljiviji rezultati sa ovih istraživanja.

 

S obzirom da je tokom prethodnih nekoliko godina istraživan najmlađi sloj Vinče koji datira od srednjeg veka, publika će imati prilike da se upozna i sa tim aspektom nalazišta.

 

Istražen je deo velike srednjovekovne nekropole a novootkrivenih više od 300 grobova su još iz perioda između 9. i 14. veka nove ere.

 

Pored toga prikazan je i materijal praistorijske epohe od neolita do bronzanog doba.

 

Kao što je od ranije poznato, Vinča – Belo brdo je jedno od najznačajnijih praistorijskih nalazišta u jugoistočnoj Evropi, koje krije 9 metara debeo sloj u kojem su zabeležene gotovo sve etape života na ovom mestu počevši od 5800. godine stare ere pa sve do danas.

 

Na ovom mestu sa tako dugim kontinuitetom života posebno su značajni slojevi neolitskog perioda koji su dali materijalnu kulturu izuzetnog zanatskog umeća i prefinjenog ukusa. Najpoznatije su vinčanske figurine, najčešće u obliku ljudske figure izrađene od terakote.

 

Od 2010. godine traju napori da se deo nalazišta koji je pogođen klizištem spasi i istraži pre nego što prirodni procesi odnesu vredne podatke i dragocene predmete u nepovrat.

 

Na zaštiti Vinče angažovan je interdisciplinarni tim koji je tokom prethodnih 11 godina predano radio na spašavanju ovog izuzetnog kulturnog blaga.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Struka-Pimpovanje-Mikri-Maus-2022
KulturaMuzika

Struka i Mikri predstavljaju „Pimpovanje“

od Marija
napisao/la Marija

Grupa Prti Bee Gee jedan je od najuticajnijih hip-hop sastava u Srbiji i u regionu. Predstavnik Prti Bee Gee ekipe, Mikri Maus, gostuje u novom singlu „Pimpovanje“ repera Struke.

 

Dinamičnu prolećnu sezonu lejbl „Honey Money Gang“ (HMG) najavljuje upravo singlom „Pimpovanje“.

 

Struka je rekao da je to još jedna u nizu njegovih pimp komedija ili možda tragikomedija. Producent „Dreamer In The Cut“ nas je zvukom vratio u devedesete, u G-funk eru. Tu je i Mikri iz Prti Bee Gee-a sa kojim je Struka planirao ovakvu kolaboraciju godinama unazad.

 

 

– On je jedini za kog sam smatrao da može da mi parira u ovom žanru i ispostavilo se da sam bio u pravu. Lagan vajb, zabavna traka, nadam se da će je ljudi tako i doživeti. Možda će i povrediti nečija osećanja, ne znam, ne bih voleo da se to desi, ali i ako se desi, f*ck it, ovo je ipak hip-hop. Shout-out za Trendy Toonz-a i Inzoomniju koji su bili zaduženi za vizuale – izjavio je Struka.

 

Singl „Pimpovanje“ poseduje sve atribute vanvremenske hip hop teme. U šaljivom maniru govori o „jeftinoj ljubavi“, njenoj manipulaciji i životu na ulici.

 

Pesma „Pimpovanje“, Struka feat. Mikri Maus, je od 11. marta dostupna na svim striming servisima, kao i You Tube kanalu HMG.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Arme-De-L’Amour-nakit-2022
ModaStil

Nakit Srpkinje Arme De L’Amour nose Megan Markl i Rijana

od Marija
napisao/la Marija

Ime „Arme De L’Amour“ je mnogima poznato, ali retko ko zna ko stoji iza brenda. Dizajnerka Ivana Berendika krije se iza popularnog brenda nakita koji obožavaju svetske zvezde.

 

Ivana je rođena u Beogradu, 1978. godine. Radila je kao model, a bila je i Druga pratilja na izboru za Mis Jugoslavije 1995.

 

 

View this post on Instagram

 

A post shared by ARME DE LAMOUR (@armedelamour)

 

Dizajnerka je napustila Srbiju sa osamnaest godina kako bi gradila karijeru u modelingu i putovala svetom. Sve vreme ju je privlačila kultura drugih zemalja, arhitektura i umetnost. Ivana je razvila interesovanje za dizajn i upisala poznatu školu za dizajn „Parsons“ u Njujorku. Ubrzo upoznaje osnivača kompanije Google Tomasa Jermoluka za kog se udaje 2005. godine. Ivana danas živi u Majamiju.

 

Njen brend nakita je za kratko vreme doživeo popularnost među holivudskim zvezdama. Kolekciju luksuznog nakita „Arme De L’Amour“ pokrenula je u septembru 2013. godine. Za nakit se može reći da poseduje brilijantnu ravnotežu modernog i tradicionalnog. Ivana inspiraciju crpi iz moderne umetnosti, skulptura i iz njenih putovanja svetom. Estetika nakita se može okarakterisati kao ekstravagantni 3D komadi nakita u maxi veličini najrazličitijih oblika uzoraka.

 

 

View this post on Instagram

 

A post shared by ARME DE LAMOUR (@armedelamour)

 

Nakit, kada je lansiran, bio je dostupan samo na Net-A-Porter sajtu, a kasnije se prodavao u najcenjenijim radnjama širom sveta.

 

Naime, ovaj brend vole poznate dame poput Lupite Njong’o, Emili Klark, Sare Džesike Parker, Rijane, Prijanke Čopre, Ališe Kiz, Sindi Kraford, Naomi Vats, Kejt Mos, Gal Gadot, a od domaćih Ana Ivanović. Jedna od najvećih obožavateljki Ivaninog nakita jeste Megan Markl. Takođe, Ivanin nakit nosi se i na revijama širom modnih metropola.

 

 

View this post on Instagram

 

A post shared by ARME DE LAMOUR (@armedelamour)

 

„Arme De L’Amour“ našao se u časopisima Vogue, Harper’s Bazaar i Elle. Ivana kaže da je ovo nakit za svetsku ženu koja stalno traži da „nahrani“ svoje kustosko čulo.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Beldocs-filmski-festival-2022
Filmovi u BeograduKultura

Beldocs – Jubilarni 15. – Doku filmovi žanr budućnosti

od Marija
napisao/la Marija

Jubilarni 15. Beldocs festival biće održan od 11. do 18. maja u Beogradu. Na jednom od vodećih dokumentarnih festivala biće premijarno prikazano, u dvanaest programskih celina, više od 100 filmova.

 

Direktorka Beldocs festivala Mara Prohaska Marković izjavila je da su ponosni što su za 15 godina kontiunirano rasli.

 

– Ove godine, želimo posebno da privučemo novu publiku, jer znamo da uzbuđenje i strast ka smelim, autentičnim i kreativnim filmovima koje delimo, može da bude inspirativno za mnoge ljude. Imajući u vidu da je žanrovski gledano, dokumentarni film jedan od najbrže rastućih i u produkcionom smislu. U pogledu sve veće popularnosti, sigurni smo da ćemo ponuditi jedinstveno festivalsko iskustvo – izjavila je direktorka Beldocs festivala.

 

Umetnički direktor Beldocs festivala Marko Grba Singh rekao da su posvećeni pronalaženju najbolijh aktuelnih filmova, novih medija i tehnologija, upoznavanju sa vrhunskim autorima, umrežavanju filmskih stručnjaka, razvoju novih filmova.

 

– Želimo da, razvijanjem novih filmskih stvaralaca i autorskih izraza, utičemo na budućnost i da napravimo razliku u našem društvu. Radujemo se predstojećem jubilarnom Beldocs festivalu. Festival je jedinstvena prilika da se premijerno u našoj zemlji pogledaju najbolji dokumentarci iz celog sveta – izjavio umetnički direktor Beldocs festivala.

 

Beldocs + platforma

 

Pokrenuta je nova, regionalna platforma, Beldocs +, na kojoj su dostupni dokumentarni filmovi sa ranijih izdanja festivala. VoD platforma Beldocs + lansirana je sa ciljem unapređenja dostupnosti vrhunskih dokumentarnih filmova što većem broju gledalaca.

 

Platforma je dostupna u Srbiji i ostalim zemaljama zapadnog Balkana putem njhovog sajta.

 

Poziv za filmske stvaraoce

 

Poziv za prijave projekata otvoren je do 15. marta. U okviru „Inudstry“ aktivnosti održaće se „Beldocs in Progress“, radionica i pitch, „Beldocs Kids&Youth“, radionica za razvoj projekata namenjenih mladima i XR akademija, trodnevna radionica za razvoj projekata iz 13 zemalja.

 

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Beldocs (@beldocsfest)

 

Nakon toga će biti dodeljene novčane nagrade za filmske projekte za razvoj budućih filmova i sastanci sa predstavnicima fondova, televizija, VoD platformi, kompanija prodaje prava, producentskih kuća. Više informacija pogledajte na linku.

 

Preporuke

 

Film „JFK Revisited: Through The Looking Glass“ u režiji Olivera Stouna prati istragu ubistva američkog predsednika Džona Kenedija. Film iznosi mnoga dokumenta i svedočanstva koja potvrđuju da iza ubistva Kenedija stoji američka obaveštajna služba, CIA.

 

Dva filma „Babi Jar. Kontekst“ (Babi Yar. Context) i „Gospodin Landsbergis“ (Mr. Landsbergis) u režiji ukrajinskog reditelja Sergeja Loznice.

 

„Babi Jar. Kontekst“ prati nacistički masakr 30 hiljada Jevreja tokom samo tri dana septembra 1941. godine.

 

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Beldocs (@beldocsfest)

 

„Mr. Landsbergis“ je film o „pevajućoj revoluciji“ u Litvaniji na putu ka nezavisnosti od Sovjetskog Saveza i njenom glavnom protagonisti Vitautasu Landsbergisu.

 

„Zidovi puni snova“ (Dreaming Walls), u režiji Ameli van Elmt i Maje Diverdije, prikazuje završetak dugog luksuznog renoviranja legendarnog hotela „Čelsi“. Prikazuje čuvenu oazu kontrakulture šezdesetih godina 20. veka i raja za poznate umetnike i intelektualce, kao što su bile Pati Smit, Dženis Džoplin i zvezde Vorholove fabrike.

 

O Beldocs-u

 

Jedan od vodećih međunarodnih festivala dokumentarnog filma u ovom delu Evrope održava se svake godine u maju u Beogradu. Osnovan je 2008. godine, a podeljen u 12 programskih celina, organizuje preko 100 premijernih projekcija svake godine, tokom osam dana trajanja festivala, koji se prikaziju na više od 7 lokacija. Festival Beldocs dodeljuje 6 nagrada u četiri takmičarska programa.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
IzložbeKultura

Učestvujte i vi u razgovoru “Majka je kučka”

od Vladimir
napisao/la Vladimir

Novi projekat sarajevske umetnice Šejle Kamerić pod nazivom “Majka je kučka” predstaviće se u galeriji “Eugster || Beograd” 2. aprila 2022. od 17 do 20 časova.

 

Izložba Muzeja ratnog detinjstva prvi put u Beogradu

 

Emisiju će pratiti razgovor umetnice i kustoskinje iz Berlina Adrijane Tranca, a govoriće se o vešticama, seksu, samoopredeljenju, kolektivnoj radikalnoj imaginaciji, domaćinstvu, drogi i kapitalizmu.

 

Ovaj razgovor, kako je najavljeno, neće biti linearan, već kružni, jer vreme nije linearno, već ciklično. Različiti delovi pisanog dela naći će se na širokom spektru platformi, označavajući mreže i veze, otvarajući portale za svakoga ko se usudi da uđe.

 

Šajla Kamerić konstatuje da je muški svet rođen iz ženskih tela. Ona pitajući gde se nalazi, sebi priznaje da je u grču, bolu. Pokušava da se oslobodi, da se opusti, pritom, kako navodi, istovremeno traži pažnju i da je ostave na miru.

 

-To je kontradiktorno. Telo ne stoji mirno. Bori se i popušta. Trpi bol, i oseća radost. Nikada na jednom mestu i nikada prihvaćeno – napisala je jedne noći Šejla Kamerić.

 

-Vaše telo, i naša ženska tela, ekstrapolacijom, zauzimaju zidove galerije kao delo Majka je kučka. Fotografije u emisiji su impresivne, kako po veličini, tako i po sadržaju. Čini se da se igrate kontradiktornom dinamikom: kvazi-goli i ranjivi, a opet monumentalni i zapovednički – objašnjava Šejla Kamerić.

 

Ova umetnica teži samoprihvatanju i kaže da vidi ženu, ali i čovečanstvo, dualnost, seksualnost, reklamu i ideologiju.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
IzložbeKultura

Predkolumbijska umetnost i haićanska naiva u Adligatu

od Vladimir
napisao/la Vladimir

„Кo dođe u Beograd, ima razloga i samo radi ove zbirke da dođe“

 

Sto sedamnaest predmeta predkolumbijske umetnosti iz Peruua starih između 600 i 2800 godina i 32 slike slavnih umetnika sa Haitija pokolonjene su Muzeju knjige i putovanja Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat, zajedno sa dragocenim dokumentima u vezi sa Pokretom nesvrstanih zemalja u legatu ambasadora SFRJ, umetnika i arheologa Ante Ilića (1929 – 2010). Njegov sin Milo Ilić i unuk Denis Ilić sa svojim porodicama poklonili su zbirku koju je poznati jugoslovenski ambasador sakupljao decenijama.

 

Foto: Adligat

 

„Кo dođe u Beograd, ima razloga i samo radi ove zbirke da dođe“, izjavio je član osnivač Adligata, profesor i diplomata Darko Tanasković na otvaranju legata za javnost ističući značaj, kako predmeta predkolumbijske umetnosti, tako i veoma cenjene u svetu haićanske naive. Profesor Tanasković je o ambasadoru Ante Iliću na otvaranju legata rekao: „On je otelotvorenje gotovo savršenog diplomate, predstavnik stare dobre jugoslovenske diplomatije, koja je bila u samom svetskom vrhu.

 

Veoma bi bilo korisno ukoliko bi u Ministarstvu spoljnih poslova, ali ne samo u Ministarstvu, odlučili da periodično u Adligat zbog ovog legata dovode upravo mlade diplomate i one koji se spremaju za diplomatsku službu jer mnogo toga ne možete shvatiti ukoliko ne vidite na licu mesta materijalno otelotvorenje onoga što je bio ceo jedan život, jedan ispunjen, raskošan i pošten život, koji se manifestovao ovim konačnim činom poštenja – stvaranjem legata za buduće generacije.“

 

Foto: Adligat

 

„Činilo mi se da je najlogičniji izbor da se zbirka pokloni Muzeju knjige i putovanja, pošto su umetnost i kolekcionarstvo bili očeva velika pasija i ljubav i smatrao sam da bi bila šteta da se to rasproda da se pretvori u neke eure koji bi se potrošili na beznačajne stvari, pošto znam da je otac živeo za tu kolekciju, da svaki taj predmet nosi i deo njegove duše. Ni u jednom trenutku nisam imao sumnje da je odluka ispravna. Ovo omogućava Srbiji da ima jednu lepu arheološku zbirku na  kojoj mogu da zavide mnoge zemlje, čak i zapadne zemlje. Verovatno je bilo suđeno da ova zbirka završi na Balkanu. Postoji nekoliko ćupova koje je otac lično iskopao iz grobnica, kao Indijana Džons, a jedanput sam i ja učestvovao u iskopavanjima. Verovatno su mi dva ćupa koja smo zajedno našli najdraža“, kaže Milivoj Ilić, sin ambasadora Ante Ilića.

 

Foto: Adligat

 

Projekat je podržala Opština Voždovac. Otvaranju legata prisustvovali su ambasadori Кipra, Egipta i Irana, kao i počasni gosti iz Hrvatske.

 

“Pre 23 godine na ovaj dan prijatelji Biblioteke Lazić i budući članovi Adligata bili su isto ovako okupljeni. Tada su naš događaj prekinule bombe, a ova zgrada je u bombardovanju bila oštećena. Otvaramo ovaj legat sa željom da nam kultura bude jedina značajna bitka i pobeda u životu, a ovaj događaj danas jeste trijumf najbolje višedecenijske diplomatije, ljubavi i posvećenosti, čak zaljubljenosti u kulturu i umetnost i to potlačenih, zaboravljenih naroda čiji je trag u kulturi večan, ogroman, proporcionalno identičan bolu i nepravdi koje su im naneli osvajači. Ponosimo se što su Jugoslovija i naš narod nastupili oštro protiv kolonijalizma, rasizma i stali u zaštitu malih naroda, ali ne i malih kultura, kakvi smo i sami, u vreme kada je to bilo hrabro i nesvakidašnje. A što se bombardovanja tiče, dabogda nas bombardovali kulturom, poštenjem i pravdom ubuduće“, rekao je na otvaranju legata Viktor Lazić, predsednik Udruženja Adligat.

 

Foto: Adligat

 

Zbirka predkolumbijske umetnosti

 

Narodi predkolumbijske Amerike, prethodnici Inka, razvili su izuzetnu civilizaciju u kojoj je veliki trud ulagan u estetiku svakodnevnih i religijskih predmeta. Gradili su prostrane gradove i velike spomenike, pleli su izuzetne tkanine i stvarali ćupove, tanjire i druge predmete izuzetne lepote. Dve hiljade i dvesta godina istorije Južne Amerike utkano je u 117 predmeta, sa posebno kvalitetnim predstavljanjem kultura naroda Naska, Parakas, Čimu, Čankai i Lambajeke. S obzirom na to da ovi narodi nisu razvili svoj sistem pisanja, za njih su predmeti predstavljali značajan izvor informacija, tako da su se ponekad „čitali“, donekle nalik današnjim knjigama.

 

Foto: Adligat

 

Tokom boravka u Peruu Ante Ilić se zainteresovao za predkolumbijsku kulturu i umetnost i sa entuzijazmom počeo da sakuplja grnčariju i druge predmete karakteristične za ovo razdoblje. Predmeti su prikupljani šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka i tako je nastala zbirka koja u tom obimu i kvalitetu predstavlja retkost u svetskim razmerama. Nekoliko puta je i lično učestvovao u arheološkim iskopavanjima.

 

Foto: Adligat

 

Poseban kuriozitet predstavljaju komadi tkanine starih Inka pretvoreni u umetnički triptih koji su sačinili arhitekte Lale Janjić, graditelj tornja na Avali i Branko Aranđelović, uz asistenciju Ante Ilića. Interesantna su i dva muzička duvačka instrumenta stara između 1500 i 2000 godina, koja i danas rade, što je i prezentovala na otvaranju legata profesorka muzike Danijela Veselinović. Iako ne znamo kako su izgledale tadašnje melodije, moguće je jasno čuti kakav zvuk su ispuštali instrumenti napravljeni od strane vrhunskih majstora pre toliko milenijuma.

 

Svi predmeti su u Beograd doneti iz Perua u vreme dok je njihovo iznošenje još uvek bilo propisima dozvoljeno.

 

Foto: Adligat

 

Zbirka haićanske naivne umetnosti

 

Кao prvi opunomoćeni ambasador ovih prostora na Haitiju, Ante Ilić je želeo da stvori posebno kvalitetnu zbirku slavne haićanske naive. Trideset i dva rada koja je sakupio poklonjena su Adligatu, uključujući slike svetski poznatih haićanskih umetnika kao što su Čarls Dufrank, Iv Lafontan, Fernand Pjer, Alberoj Bazil, Anton Montas, Aleksandar Gregor itd. Poseban kuriozitet predstavlja slika koja pokazuje umetnički dojam diplomatskog prijema u jugoslovenskog ambasadi u Кarakasu, kao i srpska posuda za kajmak koja se haićanskom slikaru toliko dopala, da ju je celu oslikao i time na neobičan način povezao Srbiju i Haiti.

 

Foto: Adligat

 

Dokumentacija o Pokretu nesvrstanih zemalja i drugi važni materijali

 

U dokumentaciji vezanoj za Pokret nesvrstanih zemalja nalaze se materijali vezani za pripremu nastupa na konferencijama nesvrstanih, mnogobrojne propusnice, diplomatski pasoši i drugi lični dokumenti, desetine fotografija sa poslovnih putovanja, uključujući fotografije snimljene tokom putovanja sa Titom po Africi slavnim brodom „Galeb“.

 

U legatu postoji i izvestan broj drugih predmeta, kao što su oklop retke i sada zaštićene kornjače iz Кaripskog mora, skulptura kolumbijskog umetnika Huana de la Кruz Saavedre i groteskne skulpture od blata i gline iz peruanske regije Hunin.

 

U legatu se nalaze i rukopisi radio-drama emitovanih na Radio Beogradu čiji je autor Ante Ilić, kao i drugi rukopisi, ali i slike i crteži koje su delo ruku i duha ovog neobičnog ambasadora-umetnika. Priložena je i dokumentacija vezana za boravak u egipatskom logoru El Šatu, gde je dospeo pošto je njegov otac Miho Ilić ubijen na Visu zbog podrške partizanskom pokretu, ali i zato što je kada su italijanski fašisti počeli da prisilno pokrštavaju pravoslavne Srbe, njegove sugrađane na Visu, u katoličanstvo, u znak građanskog protesta Miha Antić je otišao da se prekrsti u pravoslavlje. U priloženoj dokumentaciji nalazi se i građa o Dragani Ilić, Anteovoj supruzi, zahvaljujući čijoj podršci je Ante Ilić ostvario uspehe u svojoj diplomatskoj, umetničkoj i arheološkoj karijeri.

 

Foto: AdligatBiografija ambasadora Ante Ilića

 

Ugledni jugoslovenski diplomata iz Dalmacije sa karijerom dugom 37 godina, svedok i učesnik u izgradnji Pokreta nesvrstanih zemalja, oficir za vezu Jovanke Broz tokom putovanja po zemljama Trećeg sveta, ataše za kulturu u Velikoj Britaniji, prvi sekretar ambasade SFRJ na Кubi, otpravnik poslova u ambasadi u Peruu, ambasador u Venecueli, Dominikanskoj republici i Haitiju, načelnik Desete uprave za Latinsku Ameriku i Кaripsku oblast Ministarstva inostranih poslova SFRJ, bio je posvećen diplomatskoj službi ali i slikarstvu, književnosti i arheologiji.

 

Ovaj izuzetan čovek ostavio je zaostavštinu vrednu divljenja koja će o njemu, ali i o celom jednom vremenu i državi koje više nema svedočiti na najbolji mogući način budućim generacijama. Кao ambasador SFRJ u Venecueli, značajno je doprineo širenju saradnje između Jugoslavije i Venecuele i povećanju robne razmene između dve zemlje, zbog čega mu je predsednik Venecuele Luis Herera Кampins 1984. godine uručio orden Franciska de Mirande sa zlatnom lentom. Tako je Ante Ilić postao jedini Jugosloven koji je dobio najveće venecuelansko priznanje koje ova država može da dodeli stranom državljaninu, a u legatu se nalaze i druga odlikovanja i priznanja koja je dobio.

 

U penziju odlazi sa raspadom SFRJ, kada je shvatio da raspad i krvave ratove ne može da spreči. Bio je poslednji diplomata koji je u decembru 1991. godine dobio zahvalnicu Ministarstva za „dugogodišnji predani rad i doprinos sprovođenju i ugledu nezavisne i nesvrstane spoljne politike SFRJ“. Ante Ilić je nakon raspada države više puta pozivan da svoje diplomatsko znanje i iskustvo stavi na raspolaganje novonastaloj državi Republici Hrvatskoj, ali je svaki put to odbijao, ostavši veran ideji jugoslovenstva. Кao penzioner ostaje da živi u Beogradu , dok leta provodi u Dalmaciji, na Visu, gde je čak bio i koautor ostrvske himne.

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Filmovi u BeograduKultura

Najbolji filmovi sa “Vienna Shorts” na Martovskom festivalu

od Vladimir
napisao/la Vladimir

Izbor filmova sa bečkog festivala kratkog filma „Vienna Shorts“, koji je sačinio filmski kritičar Nil Jang, biće predstavljen 31. marta u Domu omladine na Martovskom festivalu – 69. Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma, a u selekciji Regionalna panorama.

 

Radionica “Dok trepneš” na 69. Martovskom festivalu

 

U ovom programu biće prikazano sedam kratkometražnih ostvarenja filmskih autora iz Austrije.

 

Na programu će od 19 časova biti ostvarenja “Brum Brum” Lorenca Ula (Lorenz Uhl), “Mora da postoji izlaz odavde” Rajnera Kolbergera (Rainer Kohlberger), “Neće biti TV prenosa proleća” Mihaela Hajndla (Michael Heindl), “Uzrok smrti” Jiotija Mistrija (Jyoti Mistry), “Praznici” Katarine Pihler (Katharina Pichler), “O / O” Paula Veningera (Paul Wenninger), i “Druže Tito, ja nasleđujem” Olge Kosanović.

 

Specijalni gost festivala biće Mihael Hajndl, autor koji je tokom prošle godine predstavio svoj rad na online platformi „Na drugi pogled // Auf den zweiten Blick // At Second Glance”, nakon što je Austrijski kulturni forum prethodno raspisao konkurs za izlaganje 10 radova vizuelnih umetnika i umetnica iz Srbije i 10 iz Austrije, na ovoj platformi posvećenoj dijalogu umetnika iz dve zemlje.

 

Nil Jang je filmski kritičar koji živi i radi na relaciji između Sanderlenda (Velika Britanija) i Beča (Austrija). Njegove kritike i festivalski izveštaji se redovno pojavljuju u međunarodnim filmskim časopisima. Bivši direktor Međunarodnog filmskog festivala u Bredfordu (2011-15), radi kao konsultant i savetuje nekoliko evropskih filmskih festivala, uključujući i Viennale.

 

Vienna Shorts je međunarodni festival kratkog filma u Beču koji godišnje u proleće učini oko trista filmova iz celog sveta dostupnim publici i međunarodnoj industriji.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
milijana-nikolić-narodno-pozorište
KulturaPozorište

Poznato je kako će izgledati pozorište za 21. vek

od Vladimir
napisao/la Vladimir

Uoči Svetskog dana pozorišta koji se u svetu obeležava 27. marta Ministartvo kulture i informisanja i Narodno pozorište u Beogradu su organizovali događaj pod nazivom „Pozorište za 21. vek“.

 

Ko u Srbiji može da izdvoji 3.000 evra za pozorište?

 

Prigodba se realizovala u Foaeju II galerije Narodnog pozorišta, a time je nacionalni teatar odao počast glumcima i drugim pozorišnim radnicima koji su ih napustili tokom proteklih godinu dana.

 

Na otvaranju „Pozorišta za 21. vek“ govorili su Radovan Jokić, pomoćnik ministra za savremeno stvaralaštvo, Ministarstvo kulture i informisanja i Svetislav Goncić, v.d. upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu.

 

Nakon uvodnog izlaganja u panel diskusiji na temu savremenog pozorišta, novih trendova i kako privući i zadržati publiku govorili su Aleksandar Đaja, direktor Pozorišta na Terazijama; Novica Antić, direktor pozorišta Atelje 212; Igor Bojović, direktor Pozorišta Boško Buha; Bojana Кovačević, upravnica Narodnog pozorišta u Somboru; Spasoje Milovanović, direktor Narodnog pozorišta u Nišu; dr Maja Ristić, vanredni profesor Fakulteta dramskih umetnosti na Кatedra za menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture; Miloš Latinović, direktor BITEF teatra i Branislav Nedić, direktor Кruševačkog Pozorišta.

 

Učesnici panela ukazali su na trenutno stanje u pozorištima u našoj zemlji, sa kojim se sve problemima suočavaju pozorišta u unutrašnjosti i u Beogradu, pričalo se o novim trendovima i koliko se doprinosi popularnosti pozorišta, kako privući publiku i koliko se razlikujemo od svetskih pozorišta. Govorilo se i o značaju dobre organizacije, povezivanju sa evropskim i svetskim pozorištima.

 

Za sve prisutne goste nakon panel diskusije obezbeđena je vođena tura kroz izložbu „Breda Кalef – neuobičajena primadona“ u Muzeju Narodnog pozorišta.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
KulturaMuzika

Кoncert posvećen Vladi Divljanu na Kolarcu

od Vladimir
napisao/la Vladimir

Pijanisti Aleksandar Šandorov i Nemanja Nikolić, pod imenom 4 Maljčika, održaće 10. maja koncert u Velikoj dvorani Кolarčeve zadužbine u Beogradu.

 

Prvi veliki koncert benda КOIКOI

 

Povod za ove nastupe je obeležavanje rođendana (10. maj) preminulog Vlade Divljana (1958-2015), inače dugogodišnjeg prijatelja i saradnika Aleksandra Šandorova.

 

Publika će biti u prilici da na koncertu čuje jedinstven spoj muzike jednog od najznačajnijih jugoslovenskih stvaralaca Vlade Divljana i ruskog kompozitora Sergeja Prokofjeva (1891-1953).

 

Aleksandar Šandorov je sa svojim učenikom i kolegom Nemanjom Nikolićem premijerno izveo uživo ovaj jedinstven program na dva koncerta iste večeri, 30. oktobra 2020. godine u Кolarcu.

 

Dosadašnji zajednički rad 4 Maljčika su prezentovala i kroz singlove i spotove „Rusija”, „Dok dobuje kiša” i „Retko te viđam sa devojkama”.

 

Aleksandar Šandorov je profesor na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, bio je saradnik na prvom Divljanovom samostalnom albumu „Tajni život A.P. Šandorova” (1988), a zatim član Vladinih pratećih bendova Old Stars i Nevladina organizacija.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
KOIKOI
KulturaMuzika

Prvi veliki koncert benda КOIКOI

od Vladimir
napisao/la Vladimir

Bend КOIКOI održaće svoj prvi veliki koncert u Amerikani Doma omladine, 16. aprila sa početkom u 20 sati. Pažljivo osmišljen, režirani koncert biće isproduciran u skladu sa svim svetskim produkcionim standardima.

 

Ovo je jedinstvena prilika za sve ljubitelje domaće indi rock/pop scene širom Balkana da prisustvuju originalnom audio-vizuelnom performansu koji bend priprema za svoju publiku.

 

Nesvakidašnji koncert predstavlja veliki iskorak i obeležiće novu fazu u razvoju benda koji će ovim nastupom prvi put izaći iz okvira klupske svirke.

 

 

View this post on Instagram

 

A post shared by KOIKOI (@koikoi_band)

 

КOIКOI je sveže ime na šarolikoj i razigranoj beogradskoj muzičkoj sceni. Publici se prvi put predstavio 2019. godine na kompilaciji Hali Gali – platformi koja udružuje novu generaciju muzičara i publike neopterećenih pripadnošču pojedinačnim muzičkim žanrovima.

 

КOIКOI čine Marko Grabež, Ivana Miljković, Emilija Đorđević i Ivan Pavlović Gizmo – kreativci iz različitih vetrova lokalne scene sa jasnim zajedničkim ciljem, a to je stvaranje kvalitetnog indie rocka/popa, sa kojim odlučno popunjavaju prazninu između raskoši mainstreama i intime undergrounda, koja na čitavoj balkanskoj muzičkoj sceni predugo postoji.

 

Početkom 2021. godine КOIКOI postali su novi član porodice Mr. Moonlee, a rezultat je debitantski album “Pozivi u stranu”.

 

 

View this post on Instagram

 

A post shared by KOIKOI (@koikoi_band)

Ulaznice će se naći u prodaji od petka, 25. marta, a najbržih 50 fanova će imati prilike da sve do nedelje, 27. marta, dođu do kompleta od dve karte po promotivnoj ceni od samo 1.000 dinara. Nakon prodatih prvih 50 kompleta, od ponedeljka se nastavlja prodaja regularnih single ulaznica po ceni od 700 dinara. Svakih sledećih 50 karata povećavaće se cena za po 50 dinara dok ne dostigne cenu od 1.000 dinara. Ulaznice po ceni od 1.000 dinara biće u prodaji sve do dana koncerta kada će cena iznositi 1.200 dinara.

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Vrednost žene
KulturaPozorište

Predstava „Vrednost žene“ u Kulturnom centru Grad

od Suzana
napisao/la Suzana

U sredu, 30. marta, u Kulturnom centru Grad biće održana predstava „Vrednost žene“, s početkom u 20 časova.

 

Predstava je zapravo motivisana istraživanjem dr Tamare Nikolić, docentkinje na Filološkom fakultetu, “Kriterijumi i aspekti kreiranja pojma uspešne žene u Srbiji”. Uzorak istraživanja bile su žene iz gradske sredine za koje na prvi pogled ne bismo pomislili da su žrtve svakodnevnog omalovažavanja, diskriminacije ili mobinga.

 

Ideja je bila da se osvetle manje očigledni, a opet, najbliži slučajevi, koji se ignorišu na dnevnom nivou.

 

 

Predstava pretresa odnos i (ne)zadovoljstvo žene prema ličnom uspehu i društvenoj poziciji, i odnos društva prema (ne)uspehu žene danas.

 

U svetu u kome se promovišu vrednosti kao što su individualnost, samostalnost, ravnopravnost, pronalaženje sopstvenog puta, rad na sebi, itd, opet dolazi do svakodnevne diskriminacije i međusobnog sputavanja.

 

“Vrednost žene” nas vraća na početak – sigurno smo nešto propustili u kakofoniji glasova koja nameće očekivanja i od žena i od muškaraca. Još uvek ih slušamo dok pričaju priče o nekakvom idealu uspeha.

 

Predstava je pisana po tekstu, Mine Ćirić, a ona nudi podršku, koja je ženama uvek potrebna da bi u društvu prikazale svoju pravu vrednost.

 

U glavnim ulogama su se našli: Nataša Milojević, Mina Ćirić, Tamara Jeremić, Marko Nektan. Ne propustite predstavu “Vrednost žene” 30. marta u Kulturnom centru Grad.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
student
KonkursiOglasna tabla

Otvoren konkurs za takmičenje devojčica u IT „Uhvati ideju“

od Suzana
napisao/la Suzana

Povodom međunarodnog Dana devojčica u informaciono-komunikacionim tehnologijama otvoren je konkurs za takmičenje devojčica 7. i 8. razreda osnovnih škola pod nazivom „Uhvati ideju“.

 

Konkurs za najbolju tehnološku inovaciju: Nagrada milion dinara

 

Cilj projekta je da se podstakne preduzetničko razmišljanje kod učesnica, a svi zainteresovani svoje radove mogu da pošalju na mejl dan-devojcica@poslovnezene.org.rs.

 

Konkurs je otvoren do 17. aprila, a tri najbolja rada biće proglašena na Dan devojčica 28. aprila, na sajtu kao i putem YouTube kanala i društvenih mreža Udruženja poslovnih žena Srbije.

 

Veći deo projekta biće realizovan onlajn, ali se završni događaj i posete kompanijama organizuju hibridno, u onlajn i oflajn formatu.

 

Student

Foto; Pixabay

 

Potpredsednica Udruženja poslovnih žena Srbije Olivera Popović ovom prilikom je rekla da se tim projektom pokreću porodice, škole, nastavnički kadar, budući poslodavci, mediji, kao i mladi, da rade na prevazilaženju rodno specifičnih stereotipa u svetu rada i zanimanja.

 

„Sve aktivnosti imaju za cilj da kod devojčica razviju zainteresovanost za preduzetništvo kao opciju za buduće zaposlenje. Stoga projekat u velikoj meri uključuje rad sa javnošću, senzibilizaciju i edukaciju svih uključenih aktera“, kazala je Popović.
Precizne informacije o propozicijama takmičenja i obrazac za prijavu devojčice mogu preuzeti sa sajta Udruženja poslovnih žena Srbije <http://www.poslovnezene.org.rs/>

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
IzložbeKultura

Muzej ratnog detinjstva prvi put u Beogradu

od Suzana
napisao/la Suzana

U periodu od 29. marta do 10. aprila Beograd će prvi put biti domaćin izložbe „Muzeja ratnog djetinjstva” iz Sarajeva.

 

Nismo svi imali sreće da odrastamo bezbrižno i imamo mirno detinjstvo, a upravo izložba, koja će biti održana u “Endžio habu” (Dobračina 4), posvećena je svoj deci čije je detinjstvo obeležio rat.

 

U Beogradu će prvi put biti predstavljeni predmeti i kratke video priče koje govore o iskustvima dece tokom bombardovanja 1999. godine.

 

Izložba će prikazati i deo muzejske kolekcije koji uključuje priče iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Hrvatske, Kosova, kao i priče dece iz Sirije, Avganistana, Iraka, koja borave u kampovima u BiH i Srbiji, takođe i priče iz Ukrajine koje je Muzej prikupio u okviru istraživačkih aktivnosti.

 

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Ćeif Magaza (@ceifmagaza)

 

Iz Inicijative mladih za ljudska prava Srbija pozvali su sve one čije su detinjstvo obeležili ratovi devedesetih ili neki drugi ratovi, a imaju živa sećanja ili uspomene, da donesu i doniraju muzejskoj kolekciji sopstvene eksponate/predmete i podele svoju priču koja ih asocira na taj period života. Donirani eksponati i priče postaće deo stalne kolekcije bosanskohercegovačkog Muzeja ratnog djetinjstva koji istražuje i izlaže širom sveta.

 

U Beogradu će povodom otvaranja boraviti osnivač i direktor Muzeja ratnog djetinjstva Jasminko Halilović i direktorka kancelarije Muzeja u Ukrajini dr Julija Skubitska (Iuliia Skubytska).

 

Izložba će biti dostupna i na engleskom jeziku, a posetioci sa decom će na raspolaganju imati posebne interaktivne vodiče prilagođene deci.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Filmovi u BeograduKultura

Marvelov novi akcioni film „Morbius“ u bioskopima od 31. marta

od Suzana
napisao/la Suzana

Marvelov novi akcioni film „Morbius“ sa Džaredom Letom, dobitnikom prestižne nagrade Oskar, u glavnoj ulozi, prikazivaće se u domaćim bioskopima od četvrtka, 31. marta.

 

Majkl Morbius je biohemičar i dobitnik Nobelove nagrade koji saznaje da boluje od retkog oboljenja krvi. Pokušavajući da se izleči, odlučuje se za eksperimentalnim postupak – kombinujući terapije elektrošokova i posebne šišmiše.

 

Međutim, dešavaju se neželjeni efekti i Morbius se pretvara u pravog vampira, a njegove moći su neverovatne i vrlo često fatalne po druge.

 

Pokazuje veliku potrebu za krvlju kako bi preživeo, skriva se od dnevnog svetla, ima nadljudsku snagu, mogućnost samoizlečenja, a pored svega može i da leti.

 

 

 

View this post on Instagram

 

A post shared by JARED LETO (@jaredleto)

Za razliku do ostalih vampira, kada se hrani žrtvom ispijajući njenu krv, Morbius je najčešće usmrti, umesto da je pretvori u novog vampira i sebi saveznika.

 

Iako će se gledaocima činiti da je sve crno, u filmu se pojavljuju mnoge sporedne uloge koje će ublažiti film, a glavni junak odlučuje da usmeri svoje razorne moći za hvatanje kriminalaca.

 

Morbius je Spajdermenov spin-off film, i pored Venoma, deo je posebnog Marvelovog univerzuma. Morbius, koji je u Marvelovim stripovima ponekad negativac, a ponekad anti-heroj, pripada Spajdermen franšizi, a stvorili su ga Roj Tomas i Gil Kejn. Prvi put se pojavio na stranicama stripa o Čudesnom Spajdermenu 1971. godine.

 

U nastavku teksta pogledajte trejler za film „Morbus“:

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Dan u BeograduGrad Beograd

Škola gonga u Beograda: Prijavite se!

od Suzana
napisao/la Suzana

2. i 3. aprila održače se “Škola Gonga” u hotelu “Tulip In”, u ulici Palmira Toljatija 9, u kojoj ćete naučiti da svirate instrument koji spada u grupu perkusija i vodi poreklo iz jugoistočne Azije.

 

Konkurs za najbolju tehnološku inovaciju: Nagrada milion dinara

 

Instrument je u obliku ravnog, kružnog metalnog diska ili tanjira, koji se udara maljicom. Gong svoje korene vodi još iz Bronzanog doba, oko 3.500 godina pre nove ere.

 

Svako u grupi “Škole gonga” imaće svoj instrument za obuku, ukupno 20 gongova, a ono što je bitno je da za sviranje ovog instrumenta nije neophodno prethodno muzičko znanje.

 

Savladavanjem osnovnih tehnika sviranja posetioci će moći pre svega da nauče da sviraju za sebe i otkriju novi put duhovnog razvoja.

 

 

Ovom prilikom naučićete pravilan pristup Gongu, imaćete priliku da učite i vežbate osnovne tehnike na Gongovima različitih tradicija, s posebnim naglaskom na Paiste planetarne i tradicionalne kineske Gongove vrhunskog kvaliteta.

 

Gong Centar Prema Vama je jedinstven u našem regionu po svojoj kolekciji koja trenutno sadrži 25 Gongova – Paiste planetarne Gongove, Wind, Chau, Bao, nepalski Gong, najbolje i najcenjenije u celom svetu…

 

Maksimalan broj učesnika je 20, zbog toga ne gubite dragoceno vreme, već se prijavite na broj telefona 064 316 6654, ili na e-mail danicacvetkovic7@gmail.com.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Filmovi u BeograduKultura

Film „Prilagođeni” osvojio nagradu za najbolji kratki dokumentarni film

od Suzana
napisao/la Suzana

Na upravo završenom 23. Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Egiptu film „Prilagođeni“ Dejana Petrovića osvojio je nagradu za najbolji kratki dokumentarni film.

 

Na festivalu, koji je održan od 17. do 23. marta, u konkurenciji se našlo 12 kratkih dokumentaraca iz Šanije, Kirgistana, Gruzije, Holandije, Italije, Indije, Rusije, Nemačke, Egipta i Srbije.

 

Dok je film „Soy Libre“, rediteljke Laure Portier iz Belgije, proglašen najboljim dugometražnim filmom, u kategoriji za kratki dokumentarni film nagradu je dobio srpski režiser Dejan Petrović.

 

 

„Prilagođeni“ je kratkometražni dokumentarac koji nam otkriva jedinstveno prihvatilište za pse u Evropi, mesto u koje se svakodnevno dovoze psi lutalice, uhvaćene na periferiji grada. Uspostavljanjem paralele između azila za pse i društva i prikazivanjem procesa dresure pasa, film ukazuje na univerzalne probleme sa kojima se susrećemo od najranijeg detinjstva, preispitujući potrebu pojedinca da se prilagođava volji drugog, smatrajući ga autoritetom.

 

Producent, reditelj i scenarista filma je Dejan Petrović, direktor fotografije Dragan Vildović, dok montažu potpisuju Aleksandar Uhrin i Aleksandar Popović. Snimatelj i dizajner zvuka je Nikola Cvijanović, a muziku je komponovao Vojin Ristivojević. Film je snimljen u koprodukciji Nezavisnog filmskog centra „Filmart” i producentske kuće Cinnamon Films, a uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Filmskog centra Srbije.

 

Film „Prilagođeni“, nakon svetske premijere u takmičarskom programu festivala IDFA, u novembru prošle godine, do sada je prikazan u Kanadi (Pendance Film Festival), Finskoj (Vera Film Festival), Grčkoj (Thessaloniki Film Festival) i Egiptu. Tokom aprila, film će takođe biti prikazan na festivalima u Holandiji (Go Short Festival) i Južnoj Koreji (39. Međunarodnom festivalu kratkog filma u Busanu).

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Promenljiv 7915086874
IzložbeKultura

Obratite pažnju na izložbu “Promenljiv 7915086874”

od Vladimir
napisao/la Vladimir

Monohromni radovi na izložbi “Promenljiv 7915086874”, koji prikazuju neprimetni uticaj sistemskih klasifikacija vladajućeg režima i eksploataciju ljudi, moćiće da se vidi od 29. marta do 10. aprila 2022. u Galeriji Doma omladine Beograda.

 

Ne želiš da budeš ružna: Izložba o filteru „lepote“

 

Radovi Milana Kujundžića svojom direktnošću provociraju posmatrača, te ukazuju na slojeve nametnutih društvenih ideologija kroz koje diktatura kao nevidljivi poredak demokratije održava prividnu slobodu i postepeno uništava stubove društva kreirajući novi talas ljudske neravnopravnosti.

 

U pitanju je diskriminacija pojedinca kao samostalnog bića sposobnog za razvijanje, napredak i doprinos zajednici, u vidu zanemarivanja i generalizacije njegovih potreba.

 

Radovi variraju u različitim medijima, kao što su: video, instalacije, digitalne intervencije i objekti. Кroz njih autor Milan Кujundžić nastoji da prikaže stanje današnjeg društva i da stvori jednu vrstu otpora prema problemima koje ova serija radova istražuje. Potreba za otporom postaje centralna perspektiva svakog rada. Autor postavlja sebe kao primer pojedinca koji je pod uticajem režimski nametnutih ideologija, čija je namena da kontrolišu potrebe društva, neizuzimajući pojavu otpora.

 

Radovi sadrže elemente otpora kroz preklapanje formi kao i mešanjem osetljivih materijala (tkanina, papir, stiropor) sa grubim, industrijskim materijalima. Verovajući da je jedini napredak danas tehnološki napredak, radovi se neprestano vezuju za taj termin, njegovu upotrebu i uticaj. U centru razmatranja je pojedinac. Njegov odnos sa sistemom i promene koje se odvijaju kao rezultat tog odnosa.

 

Autor Milan Кujundžić rođen je 1997. godine u Foči, osnovne studije slikarstva završio je na Akademiji likovnih umjetnosti u Trebinju, na katedru za slikarstvo, u klasi profesora Save Pekovića. Do sada je imao sedam samostalnih izložbi u Foči, Trebinju, Sarajevu, Novom Sadu, Beogradu i Užicu.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Noviji članci
Stariji članci
Facebook Instagram

Copyrights 2021 rebelgrade