10 marta, 2022

Stecište „žestokih momaka sa asfalta“ i sponzoruša devedesetih, mesto turbomode u centru Beograda – Čumićevo sokače, polako postaje prava umetnička četvrt. Tu su razne radionice, galerije i pregršt ručno izrađene robe, a najviše pažnje privlači izlog Art Studio Dada. Reč je o delima Danice Masniković i njenih sinova Đorđa i Aleksandra.

Top lokacije za kupovinu polovnih knjiga: Beograd je jedna velika biblioteka

Gmizavci, insekti, ptice, nosorozi, psi, razne životinje, ali sa uvek naglašenim očima i pokreta, samo su neki od motiva kojima je Danica Masniković kontinuirano predana, a koje transponuje na specifičan način. Po oceni likovnog kritičara Maje Živanović, ova čuvena slikarka delikatno intervenišući sa organskim i neorganskim materijama, stvara dela koja svojim simbolističkim potencijalom nose više od naracije. Na njenim platnima je često i originalna modernistička asamblaža, metalna konstrukcija, koju stvaraju Aleksandar i Đorđe Masniković.

Otvaranje izložbe „CTRL+ALT+ŠIFT+N“ u Uličnoj galeriji

-Svi radovi su autorski, ovo je porodični posao, jer brat i ja stvaramo sa majkom. Na nekim projektima radimo ravnopravno, u krug, ali obično na njena ulja na platnu mi nadograđujemo metalne konstrukcije. Radimo od isključivo recikliranih stvari, pa se može reći da stvaramo umetnost od odbačenih materijala, od đubreta. Ono staro, odbačeno, stavljamo u funkciju novog, upotrebljivog – priča za portal Rebelgrade Đorđe Masniković.

Braća Masniković metalne delove nabavljaju sa raznih strana, kupuju na buvljacima, a ponekad im neko nešto upotrebljivo za sliku i sam donese. Objašnjava da njegov brat Aleksandar i on nadograđuju majčine slike onako kako ih njih dvojica vide.

– To je dosta zahtevno, jer su na slici dve generacije razmišljanja. Dodajemo ono što zamislimo, najčešće mehanizam, kostur životinje. Ništa precizno ne planiramo, jer to je takav proces stvaranja, podložan promenama, pođe se od jedne tačke, pa kako krene… Ono što brat i ja radimo sa majčinim slikama, nije tako jednostavno, jer ne treba sliku previše prekriti metalom, mora da se vidi, a da dobije novi izgled – objašnjava Đorđe Masniković.

Kako bi nam objasnio inspiraciju za nadogađivanja slike, pokazuje nam ulje na platnu „Dachshund 1914“. Na jazavičaru je dodat metal u obliku rebara te životinje, a tu su i zavarivačke naočare, slične pilotskim kakve su se nosile u Prvom svetskom ratu, čime se prati estetika iz tog vremena. Tada su se u rovovskim borbama bacali bojni otrovi pa su se puštali ovi psi.

Naš sagovornik Đorđe Masniković je dodao da je jedna njihova slika deo enterijera u filmu „Nož u leđa“ sa Danijelom Krejgom.

Likovna kritičarka Maje Živanović je ocenila da su radovi porodice Masniković vanvremenski, da su zadržali svoju patinu, ali da u savremenom viđenju imaju novi život.

-Upotrebljeni predmeti i stari mehanizmi, točkovi, drvo, koža, metali i još mnogo – naizgled nezamislivih sitnica, koje ni ne primećujemo – prenamenjeni su i čine moderne objekte, skulpture i lampe. Fascinacija mašinama ogleda se kroz Aleksandrove konstrukcije i Đorđeve detalje…Svaki od predstavljenih asamblaža, bilo da su u pitanju slike ili objekti, spoj je tradicionalnog i savremenog, često i futurističkog – objasnila je Maja Živković.

Slikarka Danica Masniković ima impozantnu biografiju. Rođena je 1941. godine u Brnu, Češkoj, gde je završila Višu umetničku školu. Diplomirala je 1965. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek grafike, u klasi profesora Boška Кaranovića. Postdiplomske studije na istom fakultetu završila 1967. godine.

Član je ULUS-a i dobitnik mnogobrojnih uglednih nagrada. Slike, grafike i crteže izlagala na više od dvesta samostalnih i kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Bavi se crtežom, akvarelom, slikom i grafikom. Dela Danice Masniković se nalaze u kolekcijama Narodnog muzeja Beograda, Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Muzej grada Beograda, Narodnog muzeja Кragujevac, Narodnog muzeja Sremske Mitrovice…