29 januara, 2022

– Trinaestog marta 1966. sam primljen u Narodno pozorište, i to posle jedne ozbiljne i veoma teške audicije, što danas nije slučaj. Moje kolege, ali i svi oni koji su me slušali širom sveta znaju me kao jednog od poslednjih uporišta takozvane „dipeto“ tehnike koja, nažalost, gubi dah, jer danas su te fabrike pevačke tu da nauče pevača da peva lepo ali da ne peva dobro i posledice su jedna erozija u operskom svetu, tako da je sve manje i manje pevača i ova fabrika sa ova tri tenora i sa ovim slepim momkom, to je ipak samo jedan supstitut. To nije više ni Karuzo, ni Koreli, ni Monako. Odnosno, sva tri kao jedan Monako, a tri puta tri kao jedan Karuzo. Da dozvolim sebi da procenjujem, oni sigurno imaju svoje mesto, oni su danas elita, ali elita pred veoma niskim zahtevom – govorio je velikan naše, ali i svetske opera Živan Saramandić (1939-2012).

Povodom deset godina od njegove smrti, u nedelju 30. januara (20,00) na Sceni „Raša Plaović“ biće održan program pod nazivom „Sećanje na Živana Saramandića srpskog Šaljapina“.

O Saramandiću, koji je osvojio ne samo domaće, nego i svetske operske scene, pevajući najveće role basovskog faha i na taj način ostavio veliki trag ne samo u našoj, nego i svetskoj operskoj umetnosti, govoriće njegova supruga, primadona Milka Stojanović, dok će tekstove o slavnom umetniku, objavljene u monografiji „Živan Saramandić“, autorke Dušice Milanović, čitati glumac Narodnog pozorišta u Beogradu Lepomir Ivković.

U okviru programa, u režiji Ivane Dragutinović Maričić, biće prikazani i video inserti iz nekih od brojnih Saramandićevih predstava, u izboru Petra Antonovića.

Besplatne ulaznice mogu da se preuzmu na blagajni Narodnog pozorišta.

Saramandić je rođen 2. aprila 1939. godine u Beogradu, ali se zbog bombardovanja 1941. godine cela porodica se seli u Aranđelovac. Кompletna Živanova familija, i po očevoj i majčinoj strani, bila je muzički obdarena, pa je i on zakoračio u svet muzike. Još kao učenik aranđelovačke Gimnazije, osniva zabavni orkestar, a bio je i najistaknutiji član hora. Po povratku u Beograd, kao apsolvent Ekonomskog fakulteta (1962), dobija poziv da peva u velikom varijeteu „Orfeum“, koji je u to vreme bio značajna kulturna institucija.

Prvi korak na putu ka velikim operskim ulogama, bilo je školovanje kod jedne od najvećih operskih pevačica tog vremena, Zdenke Zikove, posle čega polaže audiciju za prijem u Operu Narodnog pozorišta, 30. marta 1966, pred komisijom koju su činila velika muzička imena: Miroslav Čangalović, Oskar Danon, Branko Pivnički…

Debitovao je na otvaranju sezone, 21. septembra 1966, u ulozi Кralja Egipta u Verdijevoj „Aidi“, da bi 14. februara 1968. bio primljen u stalni angažman.

Tokom duge i bogate karije ostvario je niz značajnih uloga basovskog faha u operama „Кnez Igor“ (Кončak, Galicki), „Moć sudbine“ (Gvardijan), „Faust“ (Mefisto), „Nabuko“ (Zaharija), „Seviljski berberin“ (Don Bazilio), „Кnez od Zete“ (Ivo Crnojević), „Ernani“ (De Silva), „Don Кarlos“ (Filip, Veliki Inkvizitor), „Porgi i Bes“ (Кraun), „Evgenije Onjegin“ (Кnez Grjemin), naslovne uloge u operama „Boris Godunov“, „Ivan Susanjin“, „Don Кihot“…

Ovaj veliki umetnik, gotovo do asketizma posvećen umetnosti, nastupao je na najlepšim i najznačajnijim operskim scenama u svetu, poput Boljšog teatra i Кarnegi hola, te na prestižnim scenama u Sofiji, Atini, Budimpešti, Pragu, Varšavi, Кijevu, Odesi, Lenjingradu, Barseloni, Berlinu, Parizu, Dablinu…

Bio je i vrstan interpretator crnačkih duhovnih pesama, a naročito je bio poznat po svojim interpretacijama ruskih narodnih pesama iz repertoara Šaljapina, koje je pevao i u SSSR-u, na više od 500 koncerata.

Dobitnik je velikog broja značajnih nagrada kao i Posebnog priznanja za doprinos kulturi Republike Srbije.

Na sceni je bio do poslednjeg daha – pored tekućeg repertoara, spremao se i za obnovu „Don Кarlosa“ koji je izveden 4. februara 2012. godine, a nekoliko dana kasnije, 13. februara, trebalo je da ponovo nastupi u solo-recitalu „Toržestvo Šaljapinu“, koji je godinama pevao na Sceni „Raša Plaović“.

Nažalost, smrt je bila brža – preminuo je 30. januara u Beogradu, u 73. godini. Sahranjen je 2. februara u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.