Daily Archives

25 januara, 2022

“Bajke za decu i odrasle”: 262. premijera u “DADOVU”

od Milica Stanojević 25 januara, 2022

napisao/la Milica Stanojević

Nova predstava omladinskog pozorišta “DADOV” nosi naziv “Bajke za decu i odrasle”, a ujedno će to biti i 262. premijera pozorišta. U režiji Srđana Karanovića, ovaj dramski komad očekuje publiku već 1. februara u velikoj sali Doma kulture Studentski grad, sa početkom u 20h.

Predstava “Bajke za decu i odrasle” zasnovana je na motivima iz tekstova “Uspavana Lepotica”, Živomira Jokovića, i “Crvenkapa”, Igora Bojovića. Ideja je da predstava kroz savremenu radnju i moderan scenario osvesti poruku, probleme i nedoumice koje se odnose na odrastanje mladih u tehnološki naprednom društvu i okruženju. Na sceni će zaigrati mlade glumačke nade među kojima su: Jovana Berić, Teodora Dragićević, Iva Milanović, Mina Nenadović, Marta Bogosavljević, Andrijana Đorđević, Luka Grbić, Đorđe Kadijević, Nikola Mijatović i Aleksa Marković, koji su ujedno i studenti IV godine glume na “Fakultetu dramskih umetnosti”.
Pod pokroviteljstvom Grada Beograda tj. Gradskog sekretarijata za kulturu, predstava će biti izvedena u skladu sa svim propisanim epidemiološkim merama.

25 januara, 2022 0 comment

Izložbe Kultura

Beograd ima najjaču mozaičku scenu u Evropi

od Vladimir 25 januara, 2022

napisao/la Vladimir

Beogradski festival mozaika se treći put održava u Beogradu. Otvoren je 18.januara u Кući legata i trajaće do 9. februara. Autor i organizator Festivala je Petar Vujošević. Ova manifestacija prvi put je održana 2016., pa 2018., a u međuvremenu je predstavljena u Кulturnom centru Srbije u Parizu izborom od dvadeset pet mozaika i na izložbi Balkanski mostovi u Plovdivu.

Ovaj put predstavljeno je više od sto umetničkih dela 84 autora iz Srbije i inostranstva, a dobar deo u selekciji zauzima mozaička scena Austrije i Bugarske.

Petar Vujošević tvrdi da Beograd ima jednu od najačih mozaičkih likovnih scena u Evropi i da to može biti jedan prepoznatljiv i originalan doprinos kulture Srbije na međunarodnoj kulturnoj sceni.

-Trudimo se da sučeljavamo poetike pojedinih umetnika i kultura, ali ne da bismo se takmičili, već da bi učili jedni od drugih. Cilj ovog festivala je da pokažemo da Srbija ima veoma jaku scenu mozaika – rekao je Petar Vujošević. On je idejni tvorac Beogradskog festivala mozaika, na kom kao likovni umetnik takođe izlaže svoje radove na kojima dominiraju beli kamenčići.

Podeljen u četiri nivoa, Beogradski festival mozaika jednim delom prikazuje impresivan svet životinjskog carstva, gde su umetnici mozaika stvorili od najsitnijih delova kamenja veoma verodostojne prizore – kadrove lisice, hrta, psa, vrabaca, tigra, jelenka, paunova, flamingosa, riba. U drugom delu izloženi su autoportreti samih umetnika, dok treći deo predstavlja istraživanje “Geološko blago srpske zemlje”, gde su izloženi materijali prirodnih bogatstava iz naše zemlje – Trepča – ležište stari Trg, Rudnik, Avala, Bor, Majdanpek.

Za vreme festivala održavaće se radionica mozaika ateljea “Кamen i lom”, tako da se posetioci mogu oprobati u ovoj drevnoj slikarskoj tehnici. Utorkom i sredom održavaće se predavanja iz oblasti koje su bliske stvaraocima u mozaiku – geologija, minerologija, arheologija, matematika, o antičkim mozaicima na tlu Srbije, ali i o tome šta su antički pisci zabeležili o mozaiku, kao i predavanja o smislu i značaju savremenog mozaika.

25 januara, 2022 0 comment

Kultura Pozorište

#ĆaoSvima – Interaktivno pozorišno iskustvo

od Milica Stanojević 25 januara, 2022

napisao/la Milica Stanojević

Jedinstven projekat #ĆaoSvima smešten je baš na granici između jave i fikcije, analognog i digitalnog, online i offline. U okviru kampanje “Više od publike” i programa “Creative Europe”, Reflektor teatar i Dorćol Platz vas pozivaju da prisustvujete interaktivnoj predstavi, 7. februara od 20h.

Proširena realnost i teatralni performans, koji “sleću” na scenu upravo pod nazivom #ĆaoSvima, prožeti su upotrebom novih tehnologija, i to kroz dva dela predstave i dve paralelne “ravni”. S jedne strane, izvođenje će se odviti putem telefona i online, dok će se radnja drugog dela odvijati u samom prostoru – offline. Novo pozorišno iskustvo ogleda se i u činjenici da će publika konstantno biti uključena u dešavanja na sceni, kroz mogućnost postavljanja pitanja likovima i slanja poruka. Pored toga, prilikom kupovine ulaznica, članovima publike će biti traženo da ostave svoju email adresu, broj telefona i link do Instagram profila. Na ovaj način, svima je omogućena nesmetana digitalna komunikacija uoči samog izvođenja performansa.

Na dan igranja predstave #ĆaoSvima, nastup će zapravo trajati tokom celog dana – najpre na Viber grupi deljenjem ekskluzivnih snimaka i mogućnosti da se razgovara sa likovima, potom na Dorćol Platz-u “face to face”. Ako je fenomen influensera, njihovih kompetencija, izazova sa kojima se susreću i opšteg shvatanja ovog modernog zanimanja oblast koja vam “golica” maštu – ovo je definitivno predstava koja traži vašu pažnju.

Postoji li sloboda tamo gde nema privatnosti? Da li popularnost donosi slobodu ili je oduzima? Koje sve društvene priče skrivaju fliteri na društvenim mrežama? Saznajmo zajedno već 7. februara!

25 januara, 2022 0 comment

Grad Beograd Srce grada

Marija svira Mocarta u Terazijskom prolazu

od Vladimir 25 januara, 2022

napisao/la Vladimir

Hladni dani, posebno predvečerja, i strah od korone kao da su rasterali Beograđane iz centra. Čini se da iz kuće izlazi samo onaj ko mora, pa se može reći i da se ništa specijalno ne propušta. Ipak, i u ovo sumorno i kišno doba možete naići na ponešto vredno pažnje. Nas je da uđemo u Terazijski prolaz privuklo njeno veličanstvo, kraljica među instrumentima – violina. Na njoj je markantna i vitka devojka svirala Mocarta, ne obazirujući se pritom koliko će novca prolaznici ubaciti u kutiju njenog istrumenta.

-Кada je iznad pet stepeni, izađem na ulicu. Sviram na ulici jer sam ostala bez posla. Svi se snalazimo na razne načine, jer su se vremena promenila. Ranije je bilo manje muzičara i više posla, a sada je druga priča – kaže Marija Davidović.

Ova violinistkinja je nekada izvodila isključivo klasičnu muziku, što ne čudi jer je završila Muzičku akademiju u Beogradu, nekoliko godina radila u Orkestru Narodnog pozorišta u Beogradu, bila angažovana u Niškom simfonijskom orkestru i predavala po školama, a sada svira razne žanrove. Dodaje da violina zahvaljujući svom prodornom, a istovremeno i nežnom zvuku, u rukama svirača može da dočara najrazličitija raspoloženja, pa ne čudi što je većini omiljeni instrument.

-Violina je dugo dominirala svetom klasične muzike. Međutim, tokom vremena uklopila se u mnoge druge savremene muzičke žanrove. Ja sam došla iz miljea visoke umetnosti, ali sam se prilagođavala, pa sada sviram sve što narod traži na ulici. Odavno ne delim muziku i volim sve što ima dušu. Važno je da svaka muzika, ma kako se ona zvala, podstakne emocije, dodirne srce – priča Marija Davidović.

Naša sagovornica otkriva da prolaznici poručuju razne pesme, a najčešće ruske romanse, pa čak i narodnjake.

-Ne bih sada mogla da navedem šta sam sve svirala, ali u sećanju će mi ostati kada sam Кurdima svirala njihovo kolo. Pustili su mi tu svoju narodnu igru na youtube, a ja slušala i svirala, što nije teško, jer ima samo nekoliko tonova. Na Muzičkoj akademiji u Beogradu svirala sam i Paganinija, pa zato mogu skoro sve. Sviranje kurdskog kola bilo je neobično iskustvo, utom više što su se ti Кurdi baš razveselili. Prolaznici često poručuju pesme iz filma, a posebno vole narodne. Recimo, kada je Džej Ramadanovski preminuo, dosta ljudi na Dorćolu je plakalo i tražilo da im sviram njegove balade. Kolegama koji idu u Muzičku školu Mokranjac ispunim želju, odsviram nešto za njih kada krenu na predavanja… Oni vole drugi repertoar, najviše Mocarta i Baha – priča Marija Davidović.

Svaki put kada krene na ulicu da svira, u koferčetu na točkiće nosi pojačalo, jer violina kao instrument, kako objašnjava, nije predviđena za sviranje napolju, van intimnijeg, zatvorenog prostora. Кaže da ima i onih prolaznika koji zastanu i sa strane stidno posmatraju kako sviram, a ima i onih koji bez ustručavanja poruče neku pesmu. Ipak, kada su u pitanju ljudi, primetila je još nešto…

-Pre korone je bilo drugačije… Ranije je narod bio opušteniji, ali i pošteniji. Nešto se dogodilo, u vazduhu se oseća neka napetost. Davali su više novca i bili su rasterećeniji – kaže Marija Davidović koja ne gubi entuzijazam, jer se, kako ističe, najbolje oseća dok svira svoju violinu.

25 januara, 2022 0 comment

Dan u Beogradu Grad Beograd

Ciklus „Gnevnih filmova“: Tribina o filmu „Zlatni dečko“

od Marija 25 januara, 2022

napisao/la Marija

U okviru ciklusa „Gnevni filmovi“ u Domu omladine biće održana tribina o novom srpskom filmu „Sva iskušenja Zlatnog dečka“.

Na tribini učestvuju reditelj, scenarista i producent Ognjen Janković, glumci Jovana Gavrilović i Ljubomir Bulajić i producent Uglješa Jokić. Tribinu će voditi filmski kritičari Zoran Janković i Đorđe Bajić.

Tema sedamnaeste tribine u okviru ciklusa „Gnevni filmovi“, i prva u novoj godini, biće sveži bioskopski hit „Zlatni dečko“.

Prvi premijerno prikazan sprski film u 2022. godini je sportska drama „Zlatni dečko“. Premijera je održana 11. januara, a film je u redovnu distribuciju ušao dva dana kasnije. Nastao je uz podršku Filmskog centra Srbije.

Film Zlatni dečko

Film donosi priču o talentovanom mladom fudbaleru Denisu Markoviću koji kao tinejdžer dolazi do samog vrha svetskog fudbala, ali zbog problema sa ponašanjem ne uspeva da se zadrži na tom nivou i dobija kartu u jednom smeru za dno.

Glavnu ulogu u filmu tumači Denis Murić. Značajne uloge u filmu imaju Igor Benčina, Andrija Kuzmanović, Petar Strugar, Jovana Gavrilović, Ljubomir Bulajić, Tihomir Stanić, Alisa Radaković, Vladimir Kovačević i Strahinja Blažić.

Reditelj debitant Ognjen Janković napisao je scenario za film zajedno sa Vukom Ršumovićem i Aleksom Ršumovićem. Direktor fotografije je Luka Milićević, scenograf Aljoša Spajić, kostimografkinja je Jelena Stefanović, a za šminku je zadužena bila Tanja Vidanović. Film je montirao Nikola Purić. Aleksandar Protić je dizajner zvuka, dok je muziku komponovao Nemanja Mosurović. Specijalne efekte su nastali u okrilju Digitalkrafta. Film su producirali Uglješa Jokić i Ognjen Janković, a izvršna producentkinja je Jelena Radenković.

– Već neko vreme sam razmišljao o zapletu koji bi se bavio sudbinom talenta, ili, preciznije, prokletstvom talenta. Očekivano bi bilo da je sudbina mladih talentovanih ljudi svetla i zlatna, samo što to nije uvek tako, kako u sportu, tako i izvan njega. Igrom slučaja, Vuk Ršumović i ja smo čuli sudbine nekoliko mladnih fudbalera, a ja sam odmah shvatio da je to tema filma koji želim da snimim – rekao je Janković.

Tribina je zakazana za 4. februar sa početkom u 20 časova, a ulaz je slobodan.

O ciklusu „Gnevni filmovi“

Podsećamo, Dom omladine Beograda je u februaru 2020. godine pokrenuo ciklus filmskih tribina koji vode filmski kritičari Zoran Janković i Đorđe Bajić, dugogodišnji hroničari srpskog filma. Treći ciklus „Gnevnih filmova“ će tokom 2022. godine predstaviti osam tribina. U fokusu će biti najnovija filmska i serijska ostvarenja srpskih autora. Takođe, biće priče i o problemima i fenomenima savremenog društva koje filmovi problematizuju i koji se u njima oslikavaju.

– Ovaj ciklus tribina i u novoj sezoni predstavlja svojevrsnu hronologiju aktuelnih filmskih dešavanja u Srbiji i svetu, a istovremeno će, sagledavano kroz vizure naših stvaralaca, biti i svedočanstvo vremena u kome živimo – ističu iz Doma omladine.

25 januara, 2022 0 comment

Izložbe Kultura

Izložba o dinastiji Obrenović u Narodnom muzeju

od Marija 25 januara, 2022

napisao/la Marija

Naši muzeji nastavljaju da se bave značajnim srpskim istorijskim ličnostima. Izložba „Kako pamtimo vladare?: Predstave Obrenovića iz Kabineta grafike Narodnog muzeja u Beogradu“ autorke Jasmine Cukić, biće otvorena 25. januara upravo u Narodnom muzeju grada Beograda. Odabrana dela pružaju uvid u različite aspekte vizuelne predstave vladara dinastije Obrenović.

Nova postavka sadrži 25 radova iz Zbirke crteža i grafika srpskih autora 18. i 19. veka iz Kabineta grafike Narodnog muzeja. Projekat prezentuje grafike srpskih autora Anastasa Jovanovića, Stevana Todorovića, Ðorđa Krstića, ali i stranih umetnika. Među njima su Karol Pop de Satmari i Vincenc Kacler, čiji su radovi takođe deo ove zbirke.

Svojim stvaralaštvom su bili vezani za srpsku kulturnu sredinu 19. veka, pružajući svoja umetnička svedočanstva o dinastiji Obrenović.

Autorka izložbe Jasmina Cukić, kustoskinja Narodnog muzeja, odabrala je portrete samih vladara. Preko njih se otkriva način stvaranja predstave o vladarskom liku, kao i prikaze istorijskih događaja koji su gradili kult dinastije za vreme vladavine tri kneza Miloša, Mihaila i Milana Obrenovića.

Grafičko stvaralaštvo predstavlja važan segment srpske vizuelne kulture 19. veka. Ovom izložbom je stavljeno težište na njegov dokumentarni potencijal kao važno svedočanstvo.

Umetnička ostvarenja grafike su postojala u formi samostalnog lista, ili su reprodukovana u knjigama, oglašavana u štampi, i na taj način su pronašla svoje mesto u privatnoj i javnoj sferi.

Crtež je na drugoj strani u srpskoj umetnosti 19. veka uglavnom bio lišen šire recepcije. Tu je imao pretežno funkciju kao svedočanstvo. Njegova uloga se prepoznaje u procesu rekonstruisanja i pamćenja određenih događaja, važnih za dinastiju Obrenović.

Izložba u Narodnom muzeju će trajati do 24. aprila.

25 januara, 2022 0 comment

Književnost Kultura Novi romani

Predstavljanje monografije “Glas vrline – Igor Vuk Torbica”

od Rebelgrade 25 januara, 2022

napisao/la Rebelgrade

Monografija pod nazivom “Glas vrline – Igor Vuk Torbica”, posvećena poznatom reditelju, biće predstavljena na konferenciji za medije već 25. januara u 17h. U foajeu “Pera Dobrinović, “Srpskog narednog pozorišta”, nesumnjivo će biti osetan trag koji je Torbica ostavio za sobom.

Izdavač koji se pobrinuo za to da monografija dospe do šire javnosti jeste “JU Budva grad Teatar”, a uoči samog događaja prisutnima će se obratiti:

Milena Lubarda Marojević, direktorka “JU Budva grad Teatar”,
Svetlana Ivanović, glavna urednica programa “JU Budva grad Teatar”,
Milovan Filipović, direktor drame “Srpskog narodnog pozorišta”,
Nenad Pećinar, glumac i
Dušan Vukašinović, glumac.

Značajan rad jednog od najboljih reditelja mlađe generacije biće uveličan i serijom predstava objedinjenih konceptom “Igorovi dani”, koji će biti održani u periodu od 24. do 28. januara u SNP-u. Ovim povodom, publika može da pogleda gostujuće predstave: “Carstvo mraka” i “Don Žuan” “Narodnog pozorišta iz Beograda”, potom “Krvave svadbe” SNP-a i “Budva grad teatra”, “Toša Jovanović” iz Zrenjanina, kao i “Tartif” SNP-a i “Narodnog pozorišta Sombor”.

Da se podsetimo, četiri predstave Igora Vuka Torbice proglašene su za najbolje godišnje produkcije u tri države, a dva puta su izabrane i za najbolje u čitavom regionu.

25 januara, 2022 0 comment

Izložbe Kultura

Na izložbi „Svetovi van sistema“ okupili su se čudni, neobični ljudi

od Vladimir 25 januara, 2022

napisao/la Vladimir

Кolektivna izložba „Svetovi van sistema“ otvorena je 19 januara u Ustanovi kulture “Parobrod”, a na njoj su svoje radove predstavili Milena Maksimović, Nataša Škorić, Ivana Aranđelović, Vladimir Mojsilović, Dragan Azdejković, Milan Aleksić, Dragan Radović, Maja Milovanović, Marija Кnežević, Predrag Peđa Milošević i Jovan Marinković.

-Šaroliki umetnički zastupljen je na izložbi. Od tihih posvećenika do čudaka. Od doajena i legendi do mladih nada koje plene svežinom. Od smernih i predanih autora do desperadosa koji su se proslavili organizovanjem boks mečeva po galerijama i muzejima, preko onog koji je sebi nadenuo nadimak „Matični Čiča“ pa sve do slikara koji je sam sebe proglasio za najgoreg srpskog slikara svih vremena. Sve u svemu, ovo je jedna izložba jakih ličnosti koje povezuje izuzetno međusobno poštovanje – rekao je Jovan Marinković.

Ovaj umetnik je istakao da su „Svetovi van sistema“ izložba umetnika koji postoje i stvaraju van svih uhodanih sistema razrađenih na srpskoj kulturnoj sceni, jer su kao ličnosti previše osobeni, a njihova dela previše snažna.

Prema njegovim rečima „to je izložba ljudi usredsređenih prevashodno na to da prave umetnost, a ne karijere, i kojima su slike i grafike, te bavljenje njima, okosnica njihovih bića i suština njihovih postojanja, ma koliko to nekome patetično zvučalo“.

– Ovakva izložba i nije tek nekakav kulturni događaj. Ovo bi pre moglo da se uporedi sa samitom nekih čudnih bića koja žive u nepreglednoj kreativnoj stepi stotinama milja udaljeni jedna od drugih i koje neki nepoznati nagon pozvao da se skupe na tom jednom mestu – rekao je Jovan Marinković.

25 januara, 2022 0 comment

Izložbe Kultura

Otvorena samostalna izložba Boška Atanackovića

od Marija 25 januara, 2022

napisao/la Marija

Samostalna izložba autora Boška Atanackovića svečano je otvorena u Galeriji Udruženja likovnih umetnika Srbije u Beogradu pred velikim brojem publike.

Autor je veoma specifična, svestrana ličnost, jer je završio dva fakulteta, koja na prvi pogled nemaju mnogo toga zajedničkog. Prvo je diplomirao na Mašinskom fakultetu (1969) u Beogradu, vazduhoplovni smer. Zatim, diplomirao je 1972. na Fakultetu likovnih umetnosti (1972), slikarski smer, u klasi čuvene profesorke, slikarke Ljubice Sokić.

Nova postavka predstavlja retrospektivnu umetničku priču gospodina Boška Atanackovića (81), koji u svojim poznim godinama i dalje neumorno stvara.

– Kada predmet izgubi svoju funkciju, onda postaje estetika. Svidela mi se ta misao, i na neki način moja izložba govori o tome. Mada, trudio sam se da moji predmeti ovde ne izgube funkciju – kaže Atanacković.

Objasnio je da u spajanju inženjerstva i umetnosti u njegovom radu nema mnogo nauke, koliko tehnike.

– Izloženi radovi pred vama nisu postojali u originalnoj ideji. Virus Kovid 19 je učinio svoje da se ova izložba toliko dugo odlaže, pripreme su trajale godinu dana, a onda sam se okrenuo nekim drugim temama, zamislima, nečemu što je malo neuobičajeno. Tu je presek sfera u tri ravne, čime se bavim poslednjih godinu i po dana – kazao je.

U Galeriji ULUS Atanacković je već izlagao svoja dela 1997. i 2010. godine.

Publika je imala priliku da na otvaranju treće samostalne izložbe u ovom prostoru pogleda multimedijalni projekat. Tu spadaju slike, metalne konstrukcije i poslednju od bespilotnih letelica kao najnoviji deo njegovog opusa.

Tako ljubitelji njegovog stvaralaštva mogu posmatrati neobična dela likovne umetnosti kroz karijeru dugu više decenija, gde je uvek klackalica vizije profesionalnog slikara i vazduhoplovnog inženjera, kao i projektanta metalnih konstrukcija.

Autor je na izložbi istakao sliku „Lebdenje“ (1970), delo „Orbitalne stanice“ (1986), avione – letelice zvane „Vilin konjic“ (2011), i „Stršljen“ (2011). Takođe, istaknute su i razne atraktivne umetničke predmete – „Rotiranje tri prstena“ (2016), „Njihalice“ (2018), „Stolica“ (2019), „Piramida“ (2018) i poslednje projekte – „Mehur od sapunice“ i „Kruženje“, oba iz 2021. godine.

Potrebno je posebno obratiti pažnju na letelicu „Skakavac“ (2017), kao njegovo značajno delo. Njemu je 2018. priznato pravo na industrijski dizajn kod Zavoda za intelektualnu svojinu RS, sve do 2042. godine, upravo za tu mini letelicu kratkog doleta sa prestenastim krilom.

Boško Atanacković je rođen 1940. u Beogradu, i od 1970. do 2005. godine radio je u Vazduhoplovnotehničkom institutu na poslovima Strukturalne mehanike i Proračuna čvrstoće vazduhoplovnih konstrukcija.

Ispred Instituta je učestvovao na 16 domaćih i međunarodnih skupova iz Nacrtne geometrije, Analitičke geometrije, Informatike, Opšte mehanike.

Član ULUS-a postao je 1976. godine. Do sada je imao 38 samostalnih izložbi u Srbiji i inostranstvu i više od 250 kolektivnih postavki svuda po svetu.

Atanacković je laureat prestižne nagrade „Zlatno leto“ za skulpturu „Stub sa dve grane“ na Prolećnoj izložbi ULUS-a za 2009. godinu.

Samostalna izložba Atanackovića je za sve posetice otvorena do 30. januara.

25 januara, 2022 0 comment

Roman-Deca-Milena-Markovic-ninova-nagrada-2022

Književne nagrade Književnost Kultura Slider

Dobitnik NIN-ove nagrade: Knjiga „Deca“ Milene Marković

od Marija 25 januara, 2022

napisao/la Marija

Knjiga „Deca“ Milene Marković dobitnik je 68. Ninove nagrade za najbolji roman na srpskom jeziku.

Roman „Deca“ izdala je kuća „Lom“. Delo govori o jednom životu koji je, kao i svaki život, sačinjen od više života. Sve te živote na okupu drži priča ispričana u stihovima, bez znakova interpunkcije i bez velikog početnog slova.

Autorka Milena Marković rekla je da roman pisala nekoliko godina, ali i da je odlučila da napravi roman u stihu. Kako je navela, bavila se epohom i svetom koji je zauvek nestao.

– Prvo da kažem da mi je velika čast što sam dobila Ninovu nagradu i što sam bila u užem izboru sa Albaharijem i Kopiclom, drugu gospodu nisam imala čast da pročitam, što ću da ispravim vrlo brzo. Bilo mi je puno srce kada sam čula objašnjenje žirija. Što se tiče poezije i proze, to je tanka linija, šta je šta – rekla je Milena Marković.

Roman Deca

Teofil Pančić je rekao da ovo nije sezonska knjiga, već delo koje će se pamtiti.

– Milena piše o vremenu koje je prošla. Vrlo intimna knjiga – rekla je članica žirija Marija Nenezić.

Nin-ov žiri činili su književna kritičarka Marija Nenezić, pesnik Branko Kukić, književnik Ivan Milenković, pesnik Marjan Čakarević i novinar Teofil Pančić.

Žiri je doneo odluku većinom glasova, a za roman „Deca“ glasali su Teofil Pančić, Ivan Milenković i Marjan Čakarević.

U najužem izboru za roman godine bili su i autori: Ilija Đurović: „Sampas“ (Treći Trg/Srebrno drvo), Elvedin Nezirović: „Ono o čemu se ne može govoriti“ (Laguna), Vladimir Kopicl: „Španska čizma“ (Laguna), Srđan V. Tešin: „Mokrinske hronike“ (Arhipelag), David Albahari: „Pogovor“ (Čarobna knjiga).

Na adresu nedeljnika Nin je do zaključenja konkursa pristiglo 196 knjiga. Književna nagrada dodeljuje se od 1954. godine, a prvi laureat je Dobrica Ćosić. Kolumnista Svetislav Basara nagrađen je prošle 2021. godine za roman „Kontraendorfin“.

25 januara, 2022 0 comment

Književnost Kultura Novi romani

Džoni Štulić – predstavljen 2. tiraž knjige o legendarnom muzičaru

od Milica Stanojević 25 januara, 2022

napisao/la Milica Stanojević

Iako je u januaru ove godine prošlo više od trideset godina od kada je najveći pesnik jugoslovenskog roka, Branimir Džoni Štulić, odlučio da odstupi sa javne scene, interesovanje publike za njegov rad nikada se nije ugasilo.

Zato je i autor Zlatomir Gajić bio inspirisan da napiše i objavi knjigu pod nazivom “Rok pesnik Branimir Džoni Štulić”, a za čiju promociju drugog izdanja tiraža je održana i tribina – osvrt na Štulićevo stvaralaštvo.

Zasnovana na doktorskoj disertaciji koja potiče iz 2018. godine, knjiga je težište poezije koju je umetnik realizovao kroz primese rok zvuka. Tokom istraživanja, sakupljeni su materijali koji analiziraju Štulićevo delo, njegove životne epizode, lutanja i međuljudske odnose koji su uticali na celokupan stilski izraz i ideje.

Kako navodi Zlatomir Gajić, pisac sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, bavljenje rokenrolom nije bilo jednostavan zadatak:

“Rokenrol je bio spoj dve umetnosti – sviranja i pevanja, a umetnici su u to vreme recitovali svoju poeziju, kao što su to radili guslari. Mladi su uz rok muziku počeli da se interesuju za poeziju”. Prilikom pisanja knjige, autor se osvrnuo na 250 Štulićevih pesama, pri čemu je primetio da njegovi stihovi i muzika čine kulturološki, sociološki, muzikološki, a onda i medijski fenomen. Malo je reći koliko je Štulićev uticaj oduvek sveprisutan i „glasan“ – baš tamo gde treba da bude.

Promocija drugog tiraža knjige “Rok pesnik Branimir Džoni Štulić” realizovana je uživo, a mogla je da se prati i online, putem Zoom-a. Štulić i danas važi za jednog od najvećih mistika jugoslovenske rok scene, imajući u vidu da sve do 1. januara 2022. godine nije objavio nijednu pesmu, sa pauzom započetom davne 1997. godine. Trostruki album pod nazivom “Splet” sadrži 28 pesama i predstavlja neočekivan povratak Štulića na muzičku scenu – naravno, pitanje je koliko će tu i želeti da ostane, ovog puta.

View this post on Instagram

A post shared by Branimir Stulic (@branimirdzonistulic)

25 januara, 2022 0 comment

Kultura Pozorište

“Smrt fašizmu: O ribarima i slobodi” na Dorćol Platz-u

od Milica Stanojević 25 januara, 2022

napisao/la Milica Stanojević

Predstava “Smrt fašizmu: O ribarima i slobodi” je još jedno u nizu dramskih dela koje nas očekuju na Dorćol Platz-u u predstojećem periodu. Izvođenje je zakazano za 27. mart u 20h, prema konceptu i režiji Milene Bogovac, i čini idealan provod na Dorćol Platz-u – obojen kulturom i zabavom.

Prevashodno istražujući priču o Ivu Loli Ribaru, njegovoj porodici, ali i mladima u globalu koji su se borili protiv fašizma, “Smrt fašizmu: O ribarima i slobodi” veliča heroje i ideale u koje se veruje. U sadašnje vreme, pitanje politike i nacionalizma, potom i stanje društva koje je ili u procesu stagnacije ili nazadovanja, protežu se i kroz sve ostale životne sfere ljudi. Upravo ta teza je glavni pokretač radnje predstave, koja je ujedno zasnovana i na nekadašnjoj borbi Ribara, načinu na koji je društvo živelo nekad i sad, šta ono odbacuje, a čega se s osmehom priseća.

Pored toga, autorka naglašava svoju inspiraciju za kreiranje ove predstave rečima: „Zato što borba protiv fašizma nikada nije završena. Zato što su zajednici potrebni Heroji. Zato što Herojima danas treba neko da ih brani. Zato što je mladim ljudima potrebna vera u bolju budućnost. Zato što su im potrebne velike ideje i ideali. Zato što su im potrebne inspiracija i nada. Zato što mladi danas nisu “najgora generacija ikad”.

Ulaznice za teatralni performans “Smrt fašizmu: O ribarima i slobodi” se već sada mogu nabaviti po ceni od 800 rsd, i to na blagajni Reflektor teatra, svim prodajnim mestima Tickets-a, kao i online.

25 januara, 2022 0 comment

Moda Stil

Opušteno i jarkih boja: Modni trendovi za 2022. godinu

od Marija 25 januara, 2022

napisao/la Marija

Stilisti i dizajneri izdvojili su nekoliko modnih trendova koje ćemo viđati u 2022. godini gde god da se okrenemo. Modni trendovi donose veliko stilsko opuštanje, veseo kolorit, ali i klasike koji nikada ne izlaze iz mode.

Ako ste se našli u rebusu, da ne znate šta će biti najbolji izbor za investiciju, predikcije za trendove sezone su spremne za integraciju u vaš stil. Mnogi stručnjaci neće odoleti komadima koji su se našli na samom vrhu.

Mama-džins, trend iz 2021. godine, nastavlja da vlada u novijem obliku, takozvanih vrećastih pantalona. Modni trendovi iz 1990-ih vraćaju se na velika vrata u vidu „bucket“ kapa.

Takođe, kao i prošle godine, nezaobilazni su second hand komadi, kao i svi koji podstiču održivost. Stručnjaci, što se tiče nakita, ističu da je više – manje. Jarke i vesele boje će dominirati modnim pistama, kao i na ulicama metropola.

U nastavku teksta pogledajte šta možete samo da izvučete iz ormara, a u šta, ako vam se svidi, možete da investirate.

Bucket kapa

View this post on Instagram

A post shared by Makayla Jividen (@fashionablykay)

Odela i odela

View this post on Instagram

A post shared by SAKO (@sartoria_sako)

Retro garderoba – održivost na prvom mestu

View this post on Instagram

A post shared by Second hand & vintage shop (@cleanoutclothes)

Vrećaste pantalone

View this post on Instagram

A post shared by DA Collection 2022 (@da.collection.2022)

Statement ogrlice i predimenzionirano prstenje

View this post on Instagram

A post shared by HERE wear (@herewear.rs)

Kardigani

View this post on Instagram

A post shared by Second hand & vintage shop (@cleanoutclothes)

Pantalone sa ravnim nogavicama

View this post on Instagram

A post shared by second hand boutique (@secondstudio.rs)

Jarke boje stižu na velika vrata

View this post on Instagram

A post shared by CLOFT clothing (@cloft_clo)

25 januara, 2022 0 comment

Filmovi u Beogradu Kultura

E.T. je najličniji film Spilberga: četiri decenije od filma o omiljenom vanzemaljcu

od Suzana 25 januara, 2022

napisao/la Suzana

Kada je 1982. godine prvi put prikazan film “E.T.-vanzemaljac” niko nije mogao ni da pretpostavi da će stanovnik sa druge planete, nimalo prijatne spoljašnjosti, osvojiti srca publike širom planete.

Uz film Stivena Spilberga, za koji on kaže da je njegov “najličniji film”, mnoge generacije su plakale, učile o prijateljstvu i toleranciji, a čuvena rečenica iz filma „E.T. phone home“ postala je zaštitni znak cele jedne generacije filmskih maštara.

Koncept za sada već kultni dečji film nastao je kada je Stiven Spilberg sa samo 15 godina izmislio svog skrivenog prijatelja, nakon razvoda njegovih roditelja, Film je prvobitno trebalo da se zove “Odrastanje” i da obuhvata osećaj izolovanosti koju je reditelj osećao kao Jevrejin u Arizoni posle kraha braka roditelja, a mnogo godina kasnije, taj osećaj nasledio je simpatični vanzemljac.

Scenario je napisan tako što je Spilberg Melisi Matison diktirao u pauzama snimanja filma “Otimači izgubljenog kovčega.

Radnja filma prati priču Eliota, usamljenog dečaka, koji se sprijateljio sa vanzemaljcem zalutalim na zemlju. Eliot i njegovi rođaci pomažu vanzemaljcu da se vrati kući, usput ga skrivajući od Eliotove majke i organa reda.

Glavnog junaka tumači Henri Tomas koji je vodeću ulogu dobio zahvaljujući suzama. Spilberg je preporuku za Tomasa dobio od filmskih kolega, a kada je glumac na kastingu zaplakao zamišljajući da mu je uginuo ljubimac, odmah je dobio ulogu.
Pored Tomasa, u filmu glume i Dru Berimor i Piter Kojoti, a zanimljivo je da je glumica ulogu koja ju je proslavla dobila uz pomoć laganja. Šestogodišnja devojčica navodno je lagala Spilbergu na audiciji da nije glumica već bubnjarka pank grupe po imenu „Purple People Eaters“ („Ljubičasti gutači ljudi) koja puni stadione svake večeri. Spilberg je u očiglednoj laži otkrio živopisnu maštu i odmah odlučio da joj da ulogu.

Film je imao osam nominacija za nagradu Oskar, a dobio je četiri prestižne statuete. Dobitnik je i Zlatnog globusa za najbolji film-dramu i najbolju originalnu muziku. Na listi Američkog filmskog instituta nalazi se među 100 najboljih filmova svih vremena.

Stiven Spilberg je o svom filmu rekao: „“E.T.“ je moj najličniji film. Ovo je divna mogućnost da film prikažemo novim generacijama filmske publike.“

„E.T.“ je prvi put prikazan na festivalu u Kanu 1982. godine, od kada drži rekord najuspešnijeg filma kompanije “Universal”, a do svog reizdanja zaradio je 702 miliona dolara. Jugosloveni su Spilbergov kultni film prvi put imali priliku da vide 1983. godine, dok 18. maja 2002. godine Beograd ponovo doživljava premijeru novije verzije ovog filma povodom dvadesetogodišnjice od prvog prikazivanja.

25 januara, 2022 0 comment

Književnost Kultura

„Džepni dijalozi“: Priče koje nastaju na relaciji Beograd – Zagreb

od Marija 25 januara, 2022

napisao/la Marija

Književnica Neva Lukić pokrenula je onlajn projekat „Džepni dijalozi“. Projekat se realizuje u okviru Programa razvoja novih kulturnih i edukativnih sadržaja i digitalizacije.

Na internet stranici „Džepni dijalozi” nalazi se blog na kojem će nastajati tekstovi u dve kategorije: Poetika grada i Dijalozi o dijalozima. Poetika grada donosi kratku poetsku prozu Neve Lukić. Njena proza nastaje podstaknuta atmosferom gradova u kojima autorka živi i radi. Trenutno je na relaciji Zagreb-Beograd.

Dijalozi o dijalozima donose tekstove i razgovore književnika na temu „dijaloga”, a u dijalogu s autorkom projekta. Različiti vizualni umetnici ilustruju novonastale tekstove za obe kategorije.

Književnici koje predstavljaju su Nada Topić, Igor Rajki, Ivana Rogar, Maša Kolanović i konceptualni umetnik, predpesnik i slikar Vlado Martek.

Ilustracije će raditi vizualni umetnici Ivan Tudek, Ivana Armanini, Ivana Vulić i Sven Klobučar.

Ilustraciju internet stranice radio je Ivan Tudek. Dizajn umetnica Mare Šuljak. Vizual projekta Džepni dijalozi također je Tudekov rad, a društvene mreže uređuje Lora Milutinović.

Neva Lukić je književnica iz Zagreba. Poslednju knjigu, zbirku poezije „Ježenja“, objavila je u Frakturi. U Beogradu 2018. godine, izašla je njena zbirka kratkih priča „More i zaustavljene priče“ u izdanju Trećeg Trga.

Trenutno živi i radi u Beogradu te je pokrenula interdisciplinarni književni online projekat „Džepni dijalozi“. Projekat nastaje uz podršku Hrvatskog društva pisaca, Hrvatskog društva likovnih umetnika, a finansiran je od strane Ministarstva kulture i medija RH.

25 januara, 2022 0 comment

Izložbe Kultura

Evo kako izgledaju „Etnografske mape“ Jovana Cvijića

od Vladimir 25 januara, 2022

napisao/la Vladimir

Čini se da više život ne možemo ni da zamislimo bez pametnih telefona i digitalne mape, navigacije koja nas vodi. Zahvaljujući interaktivnoj karti detaljno se prikazuje ceo svet, pa i naše Srbije. Ova karta koristeći Google Maps može da prikaže prave satelitske fotografije, pa i lokacije, ulice, zgrade i kuće. Digitalna mapa toliko se koristi da je već stigla do muzeja…

Izložba “Etnografske mape – od materijalnog ka digitalnom” autora Miroslava Mitrovića u Etnografskom muzeju u Beogradu priređena je povodom 120-godišnjice ove kulturne institucije. Iz ugla dokumentacije – od prvih zabeleški sa terena, prvih knjiga inventara, promena koje su se odvijale i standardizovale, do kompletno završenog procesa digitalizacije dokumentacije, prikazani su na pomenutoj izložbi.

Etnografske mape koje su prikazane, jesu mape koje nemaju političko administrativni osnov. Formirane su na osnovu terenskih istraživanja Jovana Cvijića i njegovih saradnika i sledbenika, a u kontaktu sa pretežno seoskim stanovništvom i brojnim informatorima. Tradicija po kojoj nazivaju jedni druge „ovo su Resavci sa reke Resave“ ili „ovo su Mlavljani sa reke Mlave“, osnov je za prepoznavanje etnografskih predeonih celina. Te etnografske oblasti daju okvir dokumentacione istorije Etnografskog muzeja.

U ovom pregledu razvoja dokumentacije, od početka rada Etnografskog muzeja do današnjih dana, istoričari umetnosti žele da ukažu da je informacija o materijalnom (muzejskom) predmetu promenila nekoliko formi: od običnih papirića i beleški, preko sistematizovanih zapisa, prvih muzejskih inventarnih zapisa, državnom politikom i zakonom definisanih kartona, do razvoja elektronskog zapisa i informacionog sistema.

Na izložbi je prikazano 19 digitalnih mapa etnografskih oblasti iz Srbije, čiji će položaj moći da se vidi na virtuelnom globusu Zemlje.

Po rečima organizatora, sve mape su informaciono povezane sa centralnim registrom predmeta Etnografskog muzeja.

25 januara, 2022 0 comment

Izložbe Kultura

“Na drugi pogled”: vizuelna umetnost “servirana” online

od Milica Stanojević 25 januara, 2022

napisao/la Milica Stanojević

Online platforma “Na drugi pogled” objedinjuje po 10 radova vizuelnih umetnika iz Srbije i Austrije, a ovog puta će biti izložena dela autorki Lane Vasiljević i Eve Marije Šartmiler. Radovi koji nose nazive “Tamo-ovamo / Ecstasy” i “Lost Authenticity” ukazuju na način kako evropska društva posmatraju “sebe” i “druge”, vodeći se po principu istorije odnosa i migracije.

Prevazilazeći neretko neosnovane motive poput stereotipa koje Austrijanci i Srbi neguju među sobom, platforma “Na drugi pogled” briše utiske nastale na prvi pogled, kao što to obično biva. U 2022. godini, osim izvanredne umetnosti, akcentuje se i obeležavanje 185 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Austrije i Srbije -pa otud i dodatna motivacija za “guranje” umetničkih dela u prvi plan.

Lana Vasiljević, umetnica iz Srbije, bavi se grafičkim dizajnom još od 2002. godine, a tokom godina je imala priliku da organizuje deset samostalnih i preko 50 grupnih izložbi u raznim državama. Radovi joj se nalaze se u Muzeju savremene umetnosti, Muzeju grada Beograda, Telenor kolekciji, kao i u privatnim kolekcijama. S druge strane je austrijska umetnica Eva Marija Šartmiler, ostvarena na polju konceptualnih instalacija koje uključuju i digitalne tehnologije, performanse, kao i sociopolitičke i sociokulturološke elemente.

Austrijski kulturni forum osmislio je online platformu “Na drugi pogled” u vidu izlagačkog prostora za umetnički sadržaj, u periodu kada su okolnosti neizvesne širom planete, ali mogućnosti i dalje ima na pretek – ovo je jedna od njih.

25 januara, 2022 0 comment

jugoslovenska-kinoteka-italijanski-filmovi

Filmovi u Beogradu Kultura

Jugoslovenska kinoteka otvara reviju italijanskog filma

od Milica Stanojević 25 januara, 2022

napisao/la Milica Stanojević

Duh italijanske sinematografije stiže u Beograd 24. januara, gde i ostaje u trajanju od pet dana, do 29. januara. Jugoslovenska kinoteka će ovom prilikom prezentovati deset najuspešnijih filmova nastalih u italijanskoj produkciji tokom poslednje tri godine, pod objedinjenim nazivom “CinemaItaliaOggi Balkan”.

Reviju će otvoriti filmsko ostvarenje “Prokleto proleće” režiserke Elize Amoruzo, prikazano na devet festivala širom sveta. Potom, uslediće i filmovi “Menjam sve!” Gvida Kjeze i “Za Kjaru” Džonasa Karpinjana, koji je ujedno i dobitnik pet nagrada na festivalima u Kanu, Lisabonu, Sevilji, Stokholmu i Cirihu.
Zatim, publika će se prepustiti filmskoj magiji koju donose drama “U kavezu” Leonarda di Kostanca, prikazana na preko 15 festivala širom sveta, kao i komedija “Bangla” Faima Buijana, dobitnica nagrada Zlatnog globusa Italije i Festival del Cinema Europeo. Film “Californie” Alesandra Kasigolija i Kejsija Kaufmana je, takođe, zaslužio svoje mesto na ovom autentičnom repertoaru, a nikako neće biti zanemarena i ostvarenja Hleba Papoua pod nazivom “Legionar” i drama “Predatori” režisera Pjetra Kastelita, koja je osvojila četiri važne nagrade. Jugoslovenska kinoteka će tokom revije italijanskog filma emitovati i naslove: “Šta će biti” Frančeska Brunija i komediju “Doktor na jednu noć” Gvida Kjeze, već spomenutog režisera.

Celokupna ideja nastala je zahvaljujući realizaciji Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu u saradnji sa ustanovom “Činečita” i Jugoslovenskom kinotekom, uz podršku Ambasada Italije u Beogradu i Podgorici.

25 januara, 2022 0 comment

Filmovi u Beogradu Kultura

Atelje Varan: premijera dokumentarnih filmova u “DOB-u”

od Milica Stanojević 25 januara, 2022

napisao/la Milica Stanojević

Prestižna francuska škola dokumentarnog filma, Atelje Varan, organizovala je tokom protekla dva meseca radionice u Domu Omladine Beograda. Premijerne projekcije filmova svih polaznika zakazane su za 29. januar od 19h, u Velikoj sali, a ulaz je slobodan.

Atelje Varan kroz edukaciju i usmeravanje mladih režisera oduvek neguje tzv. “cinéma verité” pravac dokumentarnog filma. Osnovana od strane Jeana Roucha, radionica je prvi put održana u Parizu 1980. godine, potom su se njena sinematografska mreža i tradicija proširile i nastavile širom sveta. U Srbiji, ova radionica organizovana je po četvrti put i od 54 prijavljenih kandidata odabrano je ukupno 10 učesnika.
Među njima su: Mina Vavan iz Subotice, Zoja Čvoro iz Banja Luke, Ilija Zeković iz Bara, Hana Rastoder iz Podgorice, Filip Lafazanovski iz Skoplja, Zvonimir Grujić iz Zagreba, Isidora Bulatović iz Kragujevca, Maja Milić iz Beograda, Uroš Bačinić iz Beograda i Danilo Stanimirović iz Požarevca.

Tokom radionice, koja je trajala sedam nedelja, učesnici su u dve faze snimali svoje autorske dokumentarce, i to pod vođstvom predavača Žana-Noela Kristijanija i Silvije Gadmer iz Pariza, kao i Dragana Nikolića, reditelja i urednika filmskog programa Doma omladine Beograda.

Atelje Varan je ovim povodom angažovao i gostujuće predavače iz raznih oblasti, kao što su: direktor fotografije Stefan Đorđević, filmski autor i montažer Vladimir Šojat, dizajner zvuka Vladimir Živković, rediteljka i producentkinja Mila Turajlić, reditelj Ivan Ramljak (Zagreb), muzički producent i dizajner zvuka Peter Zirbs (Beč), reditelji Dejan Petrović, Mihajlo Jevtić i Srđan Keča. Takođe, glavna tehnička lica i podrška svim aktivnostima tokom trajanja radionice bili su Branko Banjanin i Igor Blagojević, kinooperateri Doma omladine Beograda.

Radionicu su omogućili grad Beograd, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Filmski centar Srbije, Francuski institut u Beogradu, Ambasada Republike Francuske u Beogradu, “Cinnamon produkcija & rental”, “L’Institut français et la Ville de Paris”, “French CNC” i “Label Paris Europe”. Vidimo se u publici!

25 januara, 2022 0 comment

Kultura Muzika

Bend Xena objavio novi singl „Pasivna agresija“

od Marija 25 januara, 2022

napisao/la Marija

Alternativni rok bend Xena objavio je novi video-singl pod nazivom „Pasivna agresija“.

Spot je rađen u saradnji sa Kulturnim centrom Rex u okviru projekta Bez Buke – Muzička soba.

Režiju, kameru i montažu potpisuje Tanja Drobnjak, dok je Vladan Điri Vasiljević doslovno išarao sve postprodukcijom. Pesma je trenutno dostupna na Youtube kanalu benda i Bandcampu.

Xena, kao autorski bend, nastao je marta 2021. godine. Tada su objavili i debi singl pod nazivom „Delirijum“. Njihovu energiju prepoznao je selektorski tim Femixete9, pa se pesma ubrzo nakon objavljivanja našla na ovoj kompilaciji. Pesmu prati iznenađujuće dobar spot, sa obzirom da na njemu nisu radili profesionalci, već tinejdžeri zagriženi za više vrsta umetnosti.

Bend nosi naziv po antagonisti kultnog crtanog filma „Code Lyoko“ sa čijim se likovima poistovećuju. Dok su ostali članovi u fazi pronalaženja sebe, muziku i tekstove potpisuju Ana i Darko Konstantinović.

Sa svirkama su aktivni od 2018. godine. Bend je poznat po energičnim svirkama i specifičnom odnosu sa publikom. Na njihovim nastupima, svako ko želi može da se pridruži bendu na sceni i đuska. Xena velikim koracima gazi u svet muzike, što pokazuje i skorije učestvovanje na raznim festivalima. Neki od tih festivala su Femix fest i Animator fest.

25 januara, 2022 0 comment

Noviji članci

Stariji članci