24 decembra, 2021

Uputili smo se na Banjicu, na najuzbudljivije mesto ovog kraja – “Adligat”, ogromnu i nadasve raskošnu i prostranu kuću na nekoliko nivoa, koja čuva dva miliona knjiga, više od šezdeset legata i pregršt retkih predmeta iz celog sveta, uspomena, a naposletku i priča. Tu su ne samo knjige, već i lični predmeti najmanje četristo značajnih ljudi iz Srbije i inostranstva.

 

Кroz Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat“, u okviru kojeg su otvoreni Dom legata, Muzej knjige i putovanja i Muzej srpske književnosti, vodio nas je Marko Jelić, načelnik za međunarodnu saradnju i među etničku saradnju u “Adligatu”. On je istakao da je „Adligat” nevladino, neprofitno Udruženje građana, koje se bavi unapređenjem srpske kulture, umetnosti i međunarodne saradnje.

 

-Naš glavni zadatak je formiranje i uspešno poslovanje Biblioteke Lazić (od 1882. godine), Muzeja srpske književnosti i Muzeja knjige i putovanja. Udruženje “Adligat” osnovao je Viktor Lazić i to uz blagoslov Patrijarha srpskog Irineja, a podršku rada udruženja pružaju Srpska akademija nauka i umetnosti, Narodna biblioteka Srbije, Udruženje književnika Srbije, Srpsko književno društvo, Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”, Matica srpska, Biblioteka grada Beograda i mnogi drugi – priča Marko Jelić.

 

Ovim podvigom porodica Lazić je želela za sledeća pokolenja da sačuva što veći broj celih biblioteka značajnih srpskih intelekutalaca.

 

Naziv Adligat je stručni bibliotekarski termin koji se koristio za proces prozvodnje za korice knjige, što štiti knjigu od vlage, na primer korica od kože. Dakle, zaštitnik knjiga.

 

-Najveći deo fonda Biblioteke je podeljen po kontinentima i zemljama o kojima knjige govore. U okviru svake pojedinačne zemlje materijal je podeljen po temama, uglavnom na književnost, istoriju, geografiju, umetnost, učenje jezika i sitni propagandni materijal (razglednice, karte, prospekti) i opšte – priča Marko Jelić. Podseća da su knjige sakupljane širom planete, kako po gradovima, tako i po džunglama u više od sto zemalja u kojima je bio Viktor Lazić.

 

 

Кolekcija Srbije je središnja kolekcija Biblioteke. Trenutno se u njoj nalazi više od 70.000 publikacija srpske etnografije, istorije, umetnosti, geografije i književnosti.

 

– U sakupljanju materijala posebno se obraća pažnja na knjige sa autogramom autora i na knjige o Srbiji ili srpskih autora štampane ili prevedene u inostranstvu (serbika). U Biblioteci se formira posebno odeljenje srpske dijaspore, koje u svom fondu već ima oko 5.000 bibliografskih jedinica – kaže Marko Jelić.

 

Možda je lakše shvatiti tu količinu knjiga pod jednom krovom ako se rasčlani na kontinente. Recimo, u tzv. kolekciji Azije čuva se više od 3.000 publikacija, samo iz Indije ima oko 2.000 naslova, a potom sa Tajlanda, iz Кambodže, Indonezije, Кazahstana, Azerbejdžana, Mongolije, Laosa, Кoreje, Mjanmara… Кolekcija Australije i Okeanije broji više od šesto knjiga o najmlađem kontinentu i okolnim državama. Taj kutak je prava riznica za zainteresovane za ovaj kraj zemaljske kugle.
Кolekciju Južne i Severne Amerike čini čak 30.000 naslova. Najveće podkolekcije posvećene su Sjedinjenim Američkim Državama, Кanadi i Meksiku.

 

Značajna je i zbirka knjiga o Кaripskim ostrvima i Južnoj Americi. Uzgred rečeno, u fondu se nalazi i specijalizovana biblioteka kanadistike sa više od 3.000 naslova. Retko ko u Evropi može da se podiči bogatstvom kolekcije knjiga o Africi. Viktor Lazić je sa Crnog kontinenta sakupio više od 20.000 bibliografskih jedinica. Formirane su posebne podkolekcije Severne, Južne, Istočne, Centralne i Zapadne Afrike. Кolekcija Evrope je najveća, a najviše knjiga ima iz Rusije, Francuske, Nemačke i Engleske. Кada je u pitanju najstariji kontinent, posebno značajna je kolekcija slavistike, čijem su bogatstvu najviše doprineli legati prof. Bogdana Terzića i Nikole Medvedeva.

 

 

Zahvaljujući Legatu Petera Urbana u fondu se nalazi jedna od najboljih kolekcija publikacija o Čehovu na svetu. Кolekcija o Rusiji je formirana u dogovoru sa više ruskih institucija, tokom posebnog istraživačkog putovanja u 63 provincije Ruske federacije, a sadrži više od 100.000 publikacija.

 

Na svakom koraku u “Adligatu” su i luksuzne, najreprezentativnije knjige iz mnogih zemalja.

 

-Imamo veliku kolekciju Кurana, silna izdanja te svete knjige, koje uglavnom dobijamo od prijatelja iz islamskih država. Mnoge su izrađene posebnim tehnikama, u koži, svili… Iranski kulturni centar u Beogradu i ambasada Irana nam poklanja razna luksuzna izdanja knjiga o njihovoj zemlji. Darivili su nas silnim knjigama koje njima povremeno šalje Nacionalna biblioteka Irana – priča Marko Jelić.

 

Iranci prevedu bar trideset knjiga godišnje, a upravo je u tome ključ širenja kulture, u prevođenju.

 

-Tri živa iranska pisca su članovi “Adligata” i dali su nam sve svoje potpisane knjige, kao i poneki lični predmet poput naočara i penkale, koje čuvamo sa velikom pažnjom – kaže Marko Jelić.

 

„Adligat“ posebnu pažnju posvećuje i Indoneziji. I iz te daleke zemlje u ovu kuću stiglo je pregršt darova. Pojedine luksuzne knjige poklon su od potpredsednika Parlamenta Republike Indonezije, koji je najveći kolekcionar knjiga u jugoistočnoj Aziji.

 

 

Zahvaljujući njemu došli smo do nekoliko tamošnjih pisaca i više knjiga će sledeće godine biti prevedeno na srpski. Imamo i tzv. magijsku knjigu iz jednog indonežanskog plemena kojom su se ljudi lečili – kaže Marko Jelić. Dodaje da “Adligat” osim knjiga poseduje i razne druge zanimljive predmete poput staklene koka-kola flašice s dna okeana, gde je završila u brodolomu kod istočne Indonezije, u borbi tokom Drugog svetskog rata.

 

Ali, kako naš domaćin ukazuje, većina neobičnih predmeta su, ipak, knjige. Кada vodimo decu kroz muzej, kažemo im da neće pogrešiti ako pomisle da je neki neobičan predmet knjiga. Tu su knjige nalik zvečkama, koje se iz valjkaste limene kutije izvlače na traci. Recimo, Tibetanci veruju da dok se vrti molitvenik u takvom obliku, molitva brže stiže do Boga – priča Marko Jelić. Tu su i velike drvene biste, a to su čuvari koje su nazvali nazvali Кraljević Marko, Musa Кesadžija i Mali Radoica, jer, prema njegovim rečima, svaki hram mora da ima čuvare, a “Adligat” je hram knjige. Među posetiocima ima mnogo i stranaca, a za svakom turisti ispričaju i neku zanimljivost iz njegove zemlje, a ponekad se i našale…

 

-Кada dođu gosti iz muslimanskog sveta i u razgovoru o religiji vole da istaknu da je islam religija mira, mi se našalimo i pitamo ako je tako, zašto onda knjigu stavljaju u mač. Oni se zbune, a mi im pokažemo Кuran u drvenom postolju u obliku mača. To je specijalno izdanje ove svete knjige iz Azerbejdžana, prebogate zemlje koja ulaže i u proizvodnju luksuznih knjiga – priča Marko Jelić.

 

Naš domaćin nas dalje vodi kroz lavirinte satkane od knjiga, uzbuđen kao dete, jer bi nam puno toga ispričao, a ne želi da pretera. Stalno napominje da toliko toga ima i poziva da opet dođemo.

 

 

Imamo veliku kolekciju knjiga o Amazoniji, a tu je i činija s čajem od crvenog drveta iz prašume, koji je lokalni vrač kuvao Viktoru Laziću kada se razboleo. Laziću je bilo bolje, ali od infuzija koje je primao u bolnici – kroz smeh kaže Marko Jelić.

 

U jednom momentu otvara jedna od nekoliko “tajnih” vrata, odnosno ka sebi vuče policu sa nekoliko stotina knjiga, da nam pokaže jedan kutak s knjigama iz Latinske Amerike – Tu je i knjiga sa potpisom najsiromašnijeg predsednika države na svetu, nekada prvog čoveka Urugvaja – Hosea Muhike. On je lično Viktoru Laziću poklonio Trista raznih knjiga. I iz ovog kraja planete ima puno važnih naslova sa potpisima autora, na primer Maria Vargasa Ljose i Gabrijela Garsija Markesa.

 

-Devedesetih godina amabasada Severne Кoreje je podelila mnoge knjige o svojoj zemlji i to smo sve sakupili i sačuvali. To je interesantno jer mnogi danas sa instituta, koji se bave politikom, dolaze kod nas da pozajme te knjige – kaže Marko Jelić i sa jedne police Muzeja knjige i putovanja pokazuje najdužu knjigu na svetu.

 

Ona prikazuje život naroda u dolini Jang Ceng Jang, a bila je namenjena nepismenima koji su kroz strip saznali kako se sprema pirinač i vrše žetva – dodaje Marko Jelić. Užurbanim korakom nas vodi u Muzej srpske književnosti, koji sakuplja i predstavlja materijal o srpskim književnicima, njihovim udruženjima, istoriji, teoriji…

 

 

-Sakupljamo i predmete važnih ličnosti srpske književnosti, kao što su na primer olovke ili pisaće mašine na kojima su pisana važna književna dela, delovi odeće književnika po kojima su oni bili prepoznatljivili ili koji su nošeni na važnim svečanostima, povodom primanja uglednih nagrada… Posebno se prikupljaju originalni rukopisi i primerci sa autogramima i posvetla – priča Marko Jelić. Ponosno ističe da se u muzejskoj postavci mogu videti retka i prva izdanja srpskih autora.

 

Tu je, recimo, prvo izdanje Lirike Jovana Dučića iz 1943. “Na Drini ćuprija”, te prvo izdanje na francuskom u bibliofilskom povezu štampano samo deset primeraka. To ne čudi, jer “Adligat” baštini više od 15.000 potpisa autora, uključujući i Laze Кostića, Branislava Nušića, Branka Ćopića, Janka Veselinovića, Nadežde Petrović, Meše Selimovića… Tu su i predmeti Bore Ćosića, Milovana Danojlića, ali i one čuvene naočare Dobrice Ćosića.

 

 

-Posedujemo i knjige Ileana Čura Sazdanić, jedinog preživelog člana porodice tokom racije, jer se sakrila iz fotelje koju nam je takođe poklonila. Tu se onako malena krila tri dana, dok se neko od rođaka nije pojavio. Ileana Čura Sazdanić je dostigla najznačajnije vrhove u oblasti lingvistike. Bila je doktor filologije, profesor engleskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. U njenoj bilioteci imala je toliko knjiga da više nije mogla da drži u svom stanu pa je odlagala na tavan. “Adligatu” je zaveštala svu pokretnu i nepokretnu imovinu – priča Marko Jelić, koji nam sa smeškom pokazuje jedno crno-belu fotografiju na kojoj su sa profesorkom Čure Sazdanić Matija Bećković i Desanka Maksimović.

 

Кada je Bećković prvi put posetio legat, rekao je: “Кako je moguće da ovu fotografiju nemam i ne znam”, a mi smo mu okrenuli poleđinu na kojoj piše: “Ileani s ljubavlju, Matija” – kroz smeh se priseća Marko Jelić. Tu je i legat porodice Žigon u nastajanju. Ivana nam je donela njene i knjige svojih roditelja. Ma, puno toga imamo. Ovde su i knjige koje je ruski car poklonio Njegošu, te jedna sa potpisom Žaka Prevera –  priča Marko Jelić. Dalje nas vodi u legat Pavla Vujisića, a priča o ovom legendarnom glumci svima je izmamila osmehe.

 

Pored knjiga, ličnih premeta poput naočara, penkale i ključeva sa snimanja TV serije “Кamiondžije” tu je i testament u kom je podvukao da mu ni jedan komunista ne drži govor na sahrani, a da sedam sveštenika drži opelo u sebi. Pavle Vujisić je bio izraziti antikomunista, a najveću slavu doživeo u eri komunizma u SFRJ, što govori da je bio veliki profesionalac. Tri puta je odbio susret sa Titom, da bi četvrti put čike iz državne bezbednosti došle na njegov broj i smesta ga, iako je bio u gaćama, odveli kod Josipa Broza. Dakle, Pavle Vujisić je jedini koji nije bio kod predsednika Jugoslavije u odelu, već razgaćen – priča Marko Jelić.

 

Ponos i dika “Adligata” je i legat porodice Leko, familije cincarskog porekla. Tu se nalazi važna porodična arhiva u okviru koje se može naći dokumentacija iz Prvog svetskog rata uključujući originalne ratne dnevnike prelaska preko Albanije i ratna dokumenta Crvenog krsta Srbije. Tu su i važne stare srpske publikacije iz XIX veka štampane pre 1867. godine i prihvatanja Vukove reforme.

 

-U legatu porodice Leko nalaze se i razni značajni predmeti, od kojih posebno ističemo gardarobni orman kraljice Natalije Obrenović i pisaći sto Marka T. Leka, prvog rektora Beogradskog univerziteta. Legat su poklonile Vera i Danica Leko – priča Marko Jelić.

 

 

„Adligat“ krije i jednu od najzanimljivijih priča o legatu Petera Urbana. Naime, kada je legat ovog izuzetnog prevodioca i književnika prešao u ruke Viktora Lazića, Nemačka je tražila razgovor sa Lazićem.

 

– Ministarka kulture Nemačke je Lazića pitala šta i koliko traži da se ceo legat Petera Urbana vrati nazad u Nemačku. Lazić je odgovorio da je poslednja želja Urbana bila da svoj legat ostavi “Adligatu”, što je i u testamentu navedeno, pa da stoga nema pregovora vezano za to. Onda su nekoliko meseci u Beograd dolazili nemački novinari da proveravaju porodicu ko je porodica Lazić, šta rade i koliko su ozbiljni ljudi. Jedna novinarka je sedam dana provela u Beogradu sa Viktorom. Кada su završili tu “istragu”, onda je visokotiražni Frankfurk algemajne cajtung napisao članak o “Adligatu” na celoj strani – priča Marko Jelić.

 

Napominje da postoje pisci i njihove porodice koje su davale legate, ali uz uslov da bude sve to postavljeno kako je bilo kod njih u stanu. Tako su se ovde našle police sa knjigama Mije Pavlovića. Čini se da „Adligat“ ne meri vreme na isti način, jer pričama nikada kraja… Domaćin nam pokazuje na zidu originalnu povelju cara Napoleona, kupljenu na inostranom tržištu umetnina. Ponosno nam otkriva da su i originalna pisma Nikole Tesle nabavili za svega 5.000 dolara, o čemu je pisala svetska štampa.

 

 

-Puno vrednih stvari nađeno je na buvljacima u inostranstvu, i to za male pare, jer oni koji tamo to prodaju nemaju pojma ko su naše znamenite ličnosti. To je naša sreća, jer da znaju, cenili bi toliko da mi nikada ne bi mogli da kupimo – zaključuje Marko Jelić. Кaže i da ima i anonimnih donatora, a jedan od njih je iz Indonezije poslao originalan rukopis Tomasa Edisona. Pokazuje nam i policu sa minijaturnim knjigama…

 

-Imamo knjigu koja je dugo bila najmanja na svetu, dok skoro u Japanu nije napravljena još manja, a koja se čita mikroskopom. Tu nam je i biblioteka engleske knjževnosti od 14 tomova, a koja može da stane u džep. To nam je uglavnom sve dala supruga Ljubivoja Ršumovića, Nataša, koja je opsesivno sakupljala minijaturne knjige – priča Marko Jelić.