fbpx

header

Facebook Instagram
Početna » Archives for 16 decembra, 2021
Daily Archives

16 decembra, 2021

"Generacija 5"
KulturaMuzika

„Generacija 5“ slavi rođendan, a za fanove poklon – koncert

od Suzana
napisao/la Suzana

Dolazim za 5 minuta“, „Najjači samo ostaju“, „Ti samo budi dovoljno daleko“, „Umoran od svega“ i „Povedi me u noć“ samo su neki od hitova koje će beogradska publika imati priliku da čuje sledećeg petka na koncertu povodom 44 godine od postojanja rok grupe “Generacija 5”.

 

U susret jubileju – više od četiri i po decenije postojanja na rok sceni –  “Generacija 5” je rešila da obraduje svoje fanove koncertom 17. decembra u sali Amerikana Doma omladine.

 

 

Iako svi popularnu rok grupu vezuju za pevala Đorđa Davida, on odavno više nije deo rok sastava. Današnju postavu benda čine: gitarista Dragan Jovanović Krle, klavijaturista Dragoljub Ilić Ilke, basista Miloš Stojisavljević Cajger, bubnjar Radoš Ćapin Raša i pevač Miloš Bajat.

 

Pevač Milošu Bajat ovo će biti prvi veliki koncert sa grupom koja je pravila virtuozne svirke još za vreme stare Jugoslavije, a domaća publika ga zna iz takmičenja “prvi glas Srbije” i “Iks factor”.

 

Ne sumnjamo da će Miloš biti verodostojna zamena za Đorđa Davida, a kako biste se uverili u to ne propustite da budete u Domu omladine 17. decembra.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
KulturaMuzika

„Šta ako“: Gorko-slatki melanholični elektro pop

od Suzana
napisao/la Suzana

Bend „Weird Fishes” sačekao je kraj godine kako bi proslavio petogodišnjicu od nastanka benda, a onda i u prazničnoj atmosferi izdao debitanski album “Šta ako” uz spot za pesmu “Voda zove”.

 

Katarina Vukoman i Peđa Todić dobro su poznat dvojac beogradskoj publici, a neuobičajenim repertoarom i uz izvedbe koje zvuče autentično i originalno, pa i kada su tuđe pesme u pitanju, ovaj akustični duo godinama unazad privlači veliku pažnju.

 

Iz mešavine žanrova pod čijim su uticajima svirali, nastao je jedinstveni miks: gorko-slatki melanholični elektro pop, koji je konačno sačuvan na ovom debitantskom izdanju.

 

Foto: Printscreen

 

Album se sastoji od devet pesama, a singlovi “Over and out” i jedina njihova pesma na maternjem jeziku “Ovde ranije” dobili su i svoju formu u obliku muzičkog spota.

 

Najveći trag na stvaranje novijih pesama ostavio je Marko Benini, dok su za nešto starije radove zadužena braća Srđan i Pavle Popov.

 

 

Najnoviji spot singl „Voda zove“ na najbolji način dokazuje autentičnost ovog benda, kao i pravac za koji su se opredelili u daljem autorskom radu.

 

U art direkciji Jasne Prolić, montaži Žarka Brecla i kolor korekciji Đurđine Tomić, spot minimalističkom estetikom dopunjava raskoš i zrelost njihovog izraza, kako u pogledu muzike, tako i u pogledu teksta.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
KulturaMuzika

Marčelo ima novi album: Objavljena još jedna od 16 pesama

od Suzana
napisao/la Suzana

Marko Šelić, poznatiji kao Marčelo ušao je u srca publike zahvaljujući stihovima u kojima kritikuje režim, priča veoma lične priče na veoma iskren i uverljiv način, a sada predstavlja novi singl zanimljivog naziva „Fernwes“.

 

Novi singl je samo jedna u nizu pesama sa albuma „Nojeva varka“ koji bi uskoro trebalo da ugleda svetlost dana. Marčelo je najnoviju pesmu radio u saradnji sa svojim stalnim saborcima Nevenom Glibetić Nensi i Aleksandrom Jovanovićem Šljukom.

 

Spot je, kao i prethodne, režirao Nemanja Maraš, ovoga puta s glumicom Dunjom Stojanović u glavnoj ulozi.

 

 

Singl, koji je četvrti po redu na albumu, malim delom otkriva priču koju “Nojeva varka” nosi sa svojih preostalih 16 pesama.

 

Marko Šelić Marčelo ovom je albumu prišao kao jednom od svojih književnih dela. Svaka pesma predstavlja poglavlje romana u stihu, a publika će celinu imati prilike da otkrije već za sedam dana, kada album bude objavljen.

 

Foto: Youtube/printscreen

 

Čini se da se novom pesmom Marčelo dotakao još jedne od aktulenih tema, a evo šta o samom singlu kaže on:

 

– Kao i prethodna, ova pesma je u delu “Nojeve varke” gde je na snazi potpuni opoziv samoga sebe najavljen još u „Udahni“: ovaj ja s albuma isključio se iz svega, pa čak i iz sopstvene privatnosti. Naslov otprilike znači goruću potrebu da se bude drugde, a ne tu gde si; pesma je o onim ljubavnim odnosima u kojima je jedna strana prisutna samo fizički, dok je mislima upravo drugde, ili nigde – i cela je iz vizure one druge strane, koja u takvoj vezi ispašta. No baš ta naizgled mirna, ljubavna pesma ispostaviće se metkom koji napravi rupu na kupoli lažne ravnodušnosti i pogura priču albuma ka eksploziji. Kakvoj? To će slušaoci saznati već za koji dan, u sledećoj numeri – rekao je on.

 

Marčelov nanoviji album biće objavljen 21. decembra, a ljubitelje njegove muzike već za sedam dana očekuje još jedan singl.

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
"What is This Fucking Place" - ilustracija Andjela Janković
KulturaMuzika

Multimedijalni projekat – sinergija stripa i muzike

od Vladimir
napisao/la Vladimir

Multimedijalni projekat i singl Radeta Sklopića Raida pod naslovom „What is This Fucking Place”, sinergija je stripa i muzike, a predstavlja i jednu od dvanaest numera novog albuma „12 Rooms“ koji će svetlost dana ugledati u martu sledeće godine. Snagom svoje muzike pojačane ilustracijama Anđele Janković, Rade Sklopić Raid je distopijsku realnost, što je zapravo naša svakodnevnica, skockao u nove pesme. Ovaj eksperimentalni kompozitor i didžej, koji osim komponovanja za pozorište i film, kao turntablist sarađivao je sa nekim od najvećih imena međunarodne i balkanske hip hop scene kao što su Didžej revolušn, Ku-Bert, Premier, Džezi Džef – Marčelo, Frenki…

 

„12 Rooms“ drugi je Raidov album kojim nastavlja svoje istraživanje muzike tamo gde je prošli put stao. Ovaj put novom energijom i vizijom putuje kroz klavirske melodije kombinujući ih s neobičnim, a lepim sintisajzerskim teksturama, ciljano lutajući kroz žanrove kao što su hip hop, elektronika, ambijent i futuristički džez.

 

Кroz sirove bubnjeve i agresivan zvuk sintisajzera, Rade Sklopić Raid pokušava da načas zarobi i kroz muziku prenese osećaj besa i razočaranosti pravilima našeg postojanja. Кao i sve ostale numere sa albuma, “What is This Fucking Place” prati ilustracija Anđele Janković, koja podvlači značenje i poruku. Iako i slika i muzika isprva mogu biti shvaćeni kao puka društvena kritika, Raid i Anđela zapravo postavljaju neuporedivo dublje pitanje – „Кako naći duševni spokoj ili sreću na planeti gde je više nego teško čak i sačuvati razum?“

 

–  Nastavljam da mešam žanrove, ali ovaj put mnogo više istražujem zvučne mogućnosti kroz sound design sa analognim sintovima, efektima i svemu što doprinosi tome, da se dobije neki autentičan, neobičan zvuk. Zato kažem često za moju muziku da je „beautifully weird“ – objašnjava Rade Sklopić Rejd.

 

 

Svaka pesma sa albuma “12 Rooms” je priča, a svaka priča soba unutar male kutije koju svi nosimo u sebi.

 

– Suštinski ne ulažem neku veliku nadu u to da je tržište ovde spremno za moju muziku. Ovde je alternativna muzika u drugom planu. No, svakako mislim da je treba ponuditi, zarad šarenolikosti scene, a i u nadi da ipak neko ko tako nešto želi da čuje, može to da nađe i na domaćem terenu – kaže Raid.

 

Kako bi se bolje razumele ambicije, težnje Radeta Sklopića Raida treba uzeti u obzir da je kao didžej i kompozitor prepoznatljiv po jedinstvenom stilu koji kombinuje klavir, eksperimentalan pristup sintizajzerima i korišćenje gramofona kao instrumenta ravnopravnog ostalima.

 

Njegove kompozicije našle su se u brojnim pozorišnim i filmskim ostvarenjima, a iza sebe ima i instrumentalni album „Mala kutija“, konceptualno delo koje susreće muziku s fotografijom. Raid kroz svoj rad nastavlja da istražuje muzičke i zvučne mogućnosti gramofona, sintisajzera i klavira kroz žanrove kao što su hip hop, elektronika, ambijent i futuristički džez.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Dan u BeograduGrad Beograd

Bili smo u beogradskoj antikvarnici

od Vladimir
napisao/la Vladimir

Ako ste ljubitelj antikviteta, kolekcionar lepih stvari ili uživate u uzbudljivim pričama o kupoprodaji umetnina, krenite u Dom Vojske Srbije (ulaz iz Francuske ulice), gde stotinak članova Društva antikvara Srbije nudi pregršt finih predmeta.

 

Ovo je nova lokacija od kada se renovira hotel Slavija, a na stolovima stotinak prodavaca nalazi se sve što se može zamisliti – nakit, lampe, staklarija, slike…

 

 

– Ovde je ono što se koristilo nekad. Predmeti stari sto godina sada izlaze na površinu, tako je to u antikvarstvu… Jedni se tih starih stvari oslobađaju, pa ih prodaju, a drugi ih sakupljaju, pa ih kupuju – kaže u razgovoru za portal „Rebelgrade“ Dragan Munćan.

 

Predsednik Društva antikvara Srbije ističe da su antikvari čuvari našeg blaga, jer, kako objašnjava, kroz njihove ruke prolaze sve stare, a vredne stvari.

 

 

– Vrte se oko nas, a tu i ostaju, jer dok ih jedni nabavljaju, pa prodaju ili menjaju, drugi kupuju – kaže Dragan Munćan. Priča da oni koji žele nešto da prodaju, antikvare obično kontaktiraju preko interneta, pošalju fotografije, a nekolicina dođe na lice mesta.

 

U ovaj posao naš sagovornik je ušao još pre četrdeset godina, uz oca i brata, jer su se u njegovoj porodici oduvek nabavljale razne umetnine, pa su ih preprodavali ili menjali. Objašnjava da su preduslovi za uspeh u antikvarstvu iznad svega strast i ljubav, a da je neophodan i dar da se vrednost nekog predmeta prepozna.

 

 

– Kako iz prakse, kroz posao, dosta toga treba naučiti i iz literature. Znam od svega pomalo, o porcelanu, srebru, slikama, nameštaju, kristalu, persijskim tepisima… Ono što ne mogu da procenim, znam ko može. Tako je to u antikvarstvu – priča Dragan Munćan.

 

Kada je reč o trgovini starinama, većinu najviše zanimaju uzbudljive priče o slučajnoj kupovini nekog predmeta za male pare i preprodaja istog za veliki novac. Ima onih koji su na taj način inkasirali i deset puta više novca nego što su uložili.

 

-Ima svega, ali uglavnom su priče o takvim kupoprodajama izmišljene. Retko se dešava da se nešto preproda po mnogo većoj ceni. I kada se tako nešto dogodi, istakao bih da to nije nikakva prevara, nego se antikvaru samo posrećilo. Dešavalo se da kolegi neko donese recimo srebrni svećnjak, toliko prljav da se ne vidi ni kakav je, a kamoli da se proceni njegova realna vrednost, pa ga antikvar kupi na rizik za dvadeset evra, a kada se taj svećnjak očisti, ispostavi se da je od odličnog srebra i sa žigom, da vredi 200 evra – priča Dragan Munćan.

 

On prodaje nekoliko prelepih komoda, lampe i kristal, te persijske tepihe, i to one iz Tabriza, severozapada Irana i bordo po kakvim je prepoznatljiv centralni deo Irana.

 

 

Naš sagovornik objašnjava da u antikvarstvu nema mnogo rizika, jer starine ne gube vrednost, te da se stoga uvek mogu prodati za isto novca za koliko su i kupljene. Kaže da je dobro što su građani sve više informisani o starinama, zahvaljujući medijima i edukacijama, pa da ih ne bacaju znajući da ih mogu unovčiti.

 

Otkriva da se njemu najviše posrećilo kada je jednom prilikom kupio neki nameštaj i dvadesetak slika među kojima su bila tri dela Stepana Kolesnikova i jedno Miće Popovića. Ipak, nije želeo da otkrije koja je vrednost bila u pitanju.

 

– Nema u ovom poslu nekih posebnih zarada, dosta toga je u razmeni, često jedni od drugih kupujemo, jer su trgovci akntikvitetima neretko i ljubitelji nečega od toga – priča Dragan Munćan.

 

Zanimalo nas je da li se kada neki predmet dođe do njega, pita ko li je prvi vlasnik, kakva je to uspomena, odakle je, kako se i zašto našla na prodaju, te nosi li možda kakvu energiju…

 

-Ne, o tome ne razmišljam, sve je to za mene samo roba. Mada, za mnoge stvari koje se prodaju, odnosno kupuju, sve i saznam. Obično onaj ko mi donese recimo neku lampu, kaže da je to kupila njegova baka, kada i gde, ali da njemu ne treba – priča Dragan Munćan.

 

 

Naš sagovornik ponosno ističe da je Društvo antikvara Srbije osnovano 1994. godine u Beogradu i da ima više od trista registovanih članova. Među njima su uglavnom ljubitelji antikviteta, a ima i kolekcionara-numizmatičara, umetnika-restauratora, sakupljača starih slika, bronze, srebrnih predmeta, nameštaja, etno-stvari i svega drugog što se nekada, pre sto i više godina, koristilo za život, kao i ono što bi se moglo nazvati starinom ili antikvitetom.

 

– Jedan od razloga za osnivanje Društva antikvara Srbije jeste potreba da se ljubitelji umetnosti okupe i pomognu da se kulturna baština Srbije sačuva, da se ne rasipa po svetu. Društvo antikvara Srbije čuva prošlost od zaborava i pruža priliku mlađim naraštajima da vide kako se nekad živelo i radilo – završava Dragan Munćan.

 

Među stotinak izlagača sa nebrojeno predmeta, posebnu pažnju privukao nam je Lazar Džobanović, odnosno njegova roba, najpre prelep set srebrnih kašičica i držač za salvete.

 

 

– Set od dvanaest kašičica iz Austrougarske, iz perioda od 1867. do 1922. godine, prava je retkost, raritet. Svaka kašičica je teška 120 grama, ima žig glave psa i slova „A“, što znači da je proizvedena u Beču. Sa leve strane ima broj 3, što ukazuje da je finoća srebra 800. Prelepa drvena kutija je rad nekog vrhunskog majstora – objašnjava Lazar Džobanović, koji ovaj set prodaje za 240 evra. Pogled je mamio i izuzetan srebrni držač sa salvete, a antikvar je pokazao žig 84, što ukazuje da ovaj držač potiče iz Crske Rusije i da je čistota srebra 840, a prodaje se za 15.000 dinara.

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
IzložbeKultura

Otvaranje izložbe „Moja žitna polja“ u znak sećanja na Šobajića

od Vladimir
napisao/la Vladimir

U znak sećanja na nedavno preminulog čuvenog i svetski priznatog srpskog slikara Miloša Šobajića, u Galeriji Кombank Dvorane 16. decembra u 16.30 biće otvorena izložbena postavka pod nazivom „Moja žitna polja”, koja je posvećena periodu života i rada poznatog umetnika od 2016. d0 2021. godine.

 

Izložba će biti otvorena za javnost do13. januara 2022. godine. U okviru postavke biće prikazan film Vladmiria Valesinskog “Miloš Šobajić ‪2016-2021”, a posetioci će moci da pogledaju i izložbu fotografija iz porodične arhive čuvenog slikara.

 

 

Podsetimo, 05. marta ove godine, uz izložbu slika Miloša Šobajića zvanično je i otvorena i svoj život započela Galerija Кombank Dvorane, a slike čuvenog slikara deo su stalne postavke kultnog prostora.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
IzložbeKultura

Novogodišnja izložba “Tačka susreta” od 18. decembra

od Suzana
napisao/la Suzana

Povodom predstojećih novogodišnjih praznija tri beogradske galerije odlučile su da ljubiteljima umetnosti prirede izložbu za simboličnog naziva „Tačka susreta“, upravo jer se na jednom mestu udružuju 30 neverovatnih umetnika i pokazuju svoja izabrana dela.

 

Otvaranje galerije je od 18. decembra sa početkom u 19 časova, pa će zainteresovani moći da vide izložena dela sve do 15. januara, a „Tačka susreta“ je na adresi Bulevar Vudroa Vilsona 12, u pristorijama galerije „Štab“.

 

Tri glarije „Štab“, „X_vitamin_artgallery” i “O3one_artspace” udruženim snagama i rešile da vam prikažu umetnostu u svom najdivnijem svetlu u duhu novogodišnje euforije koja je uveliko u toku.

 

Sve tri galerije kao i do sada promovisaće modernu umetnost, sa akcentom na mladim umetnicima i modernoj art pop kulturi.

 

 

View this post on Instagram

 

A post shared by ŠTAB (@galerijastab)

 

Galerija ШТАБ je nezavisna galerijska platforma posvećena promociji i razvijanju savremenih izlagačkih praksi, tendencija u umetnosti i javnoj diskusiji sa posebnom pažnjom usmerenom ka mladim autorima i dolazećim generacijama, art brut, street art i underground sceni, kao i razmeni ideja i tema koje oni obrađuju.

 

Ne propustite da pogledate izložbu “Tačka susreta” sve do sredine januara u galeriji “Štab” .

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
lafayette-cabaret-club
Gde izaćiGrad Beograd

Lafayette Cabaret Club: Susret prohibicije i savremenog

od Milica Stanojević
napisao/la Milica Stanojević

Lafayette Cabaret Club predstavlja šlag na torti beogradskih mesta za okupljanja. Ušuškan u svojoj raskoši na samom kraju niza poznatih kafića Beton hale, ovaj klub je sve što želite od noćnog provoda, ali i više od toga.

 

Doba prohibicije u Americi je između ostalog obeleženo velom dobro čuvanih tajni, a jedna od njih odnosila se na svet zabave i ekskluziviteta koje su ponudili tzv. speakeasy barovi. Danas, ljudi “jure” za novim i modernim mestima u kojima će nazdraviti sa prijateljima, željni očiju javnosti. Dobra vest je da Lafayette Cabaret Club nudi najbolje od oba sveta – performanse koji vas inspirišu da ostavite telefon u torbi i vratite se u prošlost, ali i da oslušnete glamurozne ritmove današnjice koje ne možete da ne uslikate.

 

Speakeasy barovi i kabare klubovi

 

Dvadesete godine prošlog veka, iako su u svojoj osnovi nosile određenu težinu po pitanju američkog društvenog života, označile su i početak nove dimenzije zabave. Ilegalno piće, lokali “off the grid” daleko od ušiju inspekcije i klijentela koja je uživala u svemu zabranjenom, isprepletali su se sa taktovima džez muzike i bezimenim koktelima koji bi već pri prvom gutljaju izazvali vrtoglavicu, ili želju za plesom.

 

 

Kako bi vlasnici prikrili ukuse loših i jeftinih alkoholnih pića i time uštedeli svaki dolar, barmeni su svojim mušterijama posluživali mikseve viskija i  kole, vodke i mente, pa se može reći da su upravo zahvaljujući speakeasy barovima nastala prva pića koja danas svi znamo kao koktele.

 

Pored savršenog spleta zabranjenih i strastvenih nota, zidovi kabare klubova mirisali su i na misteriju. Osim što je ulaz bio omogućen isključivo mušteriji koja je znala lozinku, neretko su od njih bile zahtevane i specijalno odštampane članske kartice. U suprotnom, ulazak nikako nije bio moguć.

 

Glamur i ekskluzivitet dostojni prepričavanja

 

Kada jednom zađete u skoro nestvaran svet glamura kakav nudi Lafayette Cabaret Club, teško je odviknuti se od toga da se nalazite na mestu u kome su sve oči uprte u vas. Budite sigurni da svaki gest, zalogaj gastro specijaliteta ili plesni pokret ostaju zabeleženi u vidu uspomena kojima se rado vraćate željni da ih proživite ponovo. Profesionalna rasveta, plesači, performansi na bini, ali i u parteru, kao i raskošna pića, čine Lafayette Cabaret Club mestom sigurnog spektakla za sve goste.

 

Ukoliko ste se već zabrinuli kakva je organizacija stolova i da li ćete videti svaki segment numera koje izvode plesači iz renomiranog “Pozorišta na Terazijama” nezavisno od mesta na kome sedite – bez brige. Iskusni dizajneri enterijera potrudili su se da prostor osim modernim senzacijama vibrira i izraženom funkcionalnošću, tako da performanse dostojne Brodveja nikako nećete propustiti. Šta više, primetićete da se čak i konobari prepuštaju razigranim trenucima dok uslužuju goste – uz rasplesani korak i osmeh na licu. Zahvaljujući prostoru izgrađenom u više nivoa, Lafayette Cabaret Club koncipiran je tako da vam kroz prste ne proklizi ni sekund ovog nesvakidašnjeg provoda pored Dunava. Zato načuljite uši, podignite čašu, raširite oči i dopustite da vas zapljusne okean akrobatike, pevanja, plesa i glume.

 

Ukrcajte se u brod koji vas vodi u sam centar svih zbivanja – do adrese Karađorđeva 2/4 i mesta gde se susreću prohibicija i savremenost, i to u najboljem izdanju do sada. Dobrodošli u Lafayette Cabaret Club!

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
IzložbeKultura

Radovi srpskih umetnika na platformi „Na drugi pogled”

od Suzana
napisao/la Suzana

Mirjana Đorđević-Thaler (Taler) iz Srbije i “BGTX” austrijski autor Ulrih Rajterer ovog decembra predstavljaju svoje video radove na online platformi „Na drugi pogled // Auf den zweiten Blick // At Second Glance”, na kojoj je izloženo po 10 radova vizuelnih umetnika i umetnica iz Srbije i iz Austrije.

 

„Emigrirane i imigrirane reči“ je video rad u trajanju od 30 minuta, predstavlja lični doživljaj dugoistraživanog kontakta srpskog i nemačkog jezika. Reč je o animaciji reči germanizama, slavizama i srbizama.

 

Polazište za ovaj video rad bila je knjiga iz 1937. godine „Nemački uticaji u našem jeziku”, uglednog evropskog germaniste Miloša Trivunca (1876-1944), doktora filologije i jednog od osnivača katedre za nemački jezik i književnost Beogradskog univerziteta.

 

Foto: Printscreen

 

Ovaj rad je moguće pogledati na online platformi na linku: https://www.secondglance.rs/sr/gledista/mirart-mirjana-djordjevic-thaler/303

 

“BGTX” je video rad daje pogled na realnost koja je promenjena digitalizacijom.

 

Umetnika je zapravo inspirisao protest taksista protiv uticaja “prevoznika na dugme” koji se dešavao u Beogradu pre tri godine.

 

“Impresionirala me je blokada taksista na Slaviji i prekid saobraćaja, tako da su ulice transformisane u prazne prostore kojima se može hodati slobodno. Potom sam pratio par taksista koji su mi govorili svoja mišljenja o gradu i o tome na koji način su njihovi poslovi ugroženi digitalnom ekonomijom”, pojasnio je genezu svog rada Ulrih Rajterer.

 

Ovaj rad moguće je pogledati na: https://www.secondglance.rs/sr/gledista/ulrich-reiterer/360

 

Dela dvoje umetnika prethodno su izabrana na konkursu za radove koji ukazuju na načine na koje evropska društva posmatraju sebe i „druge”, kao I koje koji prevazilaze klišee I predrasude koje Australijanci imaju prema Srbima.

 

Mirjana Đorđević-Taler rođena je u Beogradu 1967. godine. Njene radove odlikuje minimalna estetika, koja je rezultat posvećenog konceptualnog pristupa. Od 1989. godine izlagala je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu i primala nagrade. Devedesetih je imala brojne izložbe u galeriji SKC u Beogradu, po kojima je poznata. Od 2005. godine živi u Beču, gde je izlagala u brojnim institucijama.

 

Umetnik, filmski autor i dokumentarista Ulrih A. Rajterer živi u Gracu i Beču. U svojim poludokumentarnim filmovima bavi se aspektima transformativnih procesa u gradovima. Sa fokusom na arhitekturu i njene aspekte, deluje u sferama interesovanja kao što su ekonomija deljenja i njeni uticaji na društvo.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
ModaStil

Jedna kap menja osećaj: Ovo je priča o art parfemima

od Marija
napisao/la Marija

„Od pet čula, čulo mirisa je neupitno to koje najbolje pruža osećaj besmrtnosti“ – Salvador Dali.

 

Parfemi se uklapaju u svakodnevnu rutinu (skoro) svakog čoveka na planeti. Art (niche) parfemi crpe inspiraciju sa samog početka, kako su se nekada pravili mirisi, pre komercijalizacije industrije. Mirisi umetničkih parfema nas vraćaju u prošlost i kroz njih možemo osetiti duh starih majstora i proces pravljenja.

 

Njihova suština jeste ponuditi kvalitetan, ručno rađen umetnički parfem sa pažljivo biranim sastojcima. Poenta niche industrije bazira se na pravljenju umetničkog dela u boci sa fokusom na tekućinu koja će probuditi emocije u osobi koja nosi parfem, ali i onih koje je okružuju.

 

Kako razlikovati komercijalne od umetničkih parfema?

 

Parfem

Parfem

 

Tanka je linija između komercijalnih i umetničkih parfema. Jasno je da postoje razlike, ali sa gigantima koji kupuju male proizvođače parfema jako je teško razlikovati ih, osim ako ne postoji specijalizovana radnja koja nudi umetničke parfeme.

 

Ako se osvrnemo na koju deceniju unazad, primetićete da se veliki obrt desio osamdesetih godina 20. veka kada je primat preuzela komercijalna industrija i promenila tržište parfema. Akcenat je stavljen na prodaju i potražnju umesto na kvalitet i proces pravljenja; marketing je bio bitniji od kvaliteta, naročito izgled boce, a cene su oblikovane prema uzoru na umetničke parfeme.

 

Razlika leži u dostupnosti, ceni, prezentaciji i procesu stvaranja, kao i ključnoj osobi – parfimeristi.

 

Parfimer igra ključnu ulogu, te se zbog njih možemo ponovo prisetiti istorije parfema. Akcenat leži u samom tvorcu jer on ima „parfemski nos“. On osmišljava parfeme prema zahtevima kozmetičke kuće ili brenda ili zbog cilja koji je sam sebi postavio. Poseduje kreativnu slobodu da napravi parfem iz kog će proizići umetnost. Kod komercijalnih brendova, publiku ne interesuje ko je napravio parfem, već koji brend, dok je kod niche parfema on veoma bitan, kao što je Salvador Dali ključan za nadrealizam.

 

Parfem

Art Parfem

 

Proces stvaranja u niche industriji vodi se vizijom da se napravi jedinstveni miris koji u boci sadrži prirodne sastojke visokog kvaliteta i porekla, prenoseći emociju na samog kupca. Mnoge umetničke parfimerije, u svojim prezentacijama, naglašavaju važnost ovog koraka. Kroz pravljenje parfema moguće je izraziti sebe, misao ili bitan trenutak, naročito ako se isti pravi po porudžbini. Komercijalna industrija kroz drugačiji proces teži da zadovolji krajnjeg korisnika time što će pratiti trendove, modu i masovnu dopadljivost, kao i ukus publike.

 

Glavnu ulogu kod komercijalnih i dizajnerskih parfema igra prezentacija, a skoro uvek se i na tome zasniva. Ovde se još jednom može spomenuti marketing koji reklamira bocu, a ne parfem. Privlači se pažnja šljaštećim reklamama, kao i brend ambasadorima koji su centralna tema reklame. Drugačija je priča u niche industriji upravo, jer puštaju da njihov proizvod govori sam za sebe. Retko ćete naći umetnički parfem u ekstravagantnoj boci (Roja Dove) jer minimalizam i jednostavnost vladaju ovim svetom. Etikete su napravljene da informišu publiku o parfemu, ali i da se oseti doza pripadanja, pogotovo u delu u kom se može napisati kome je parfem namenjen. Fokus uvek ostaje na mirisu i parfemu. A ukoliko umetnički parfem ipak nije u svedenoj bočici, već raskošnoj, njen dizajn prevazilazi sve ono što komercijalni parfem može da ponudi.

 

Parfem

Art parfimerija

 

Industrijski parfemi su dostupni svuda u svim radnjama koje prodaju parfeme i kozmetiku, dok ćete umetničke parfeme naći isključivo u specijalizovanim niche radnjama. Luksuzno i pažljivo sređeni objekti će vam dati potpuno novo iskustvo, ali i ugođaj jer se sve bazira na tome da se osoba identifikuje sa parfemom i nađe tačno ono što je zamislila. Lični pristup je ostao i ostaće najbitniji faktor.

 

Poslednje, ali ne i najmanje bitno jeste cena. Visoke cene tipične su za umetničke parfeme, kao što smo prethodno napomenuli, zbog pažljivo biranih, prirodnih i kvalitetnih sastojaka koji se prave u ograničenim serijama. Nasuprot tome, komercijalni parfemi su dostupni svima i napravljeni za široke narodne mase, ali ne garantuju odnos kvaliteta i cene za razliku od umetničkih parfema. Postoje limitirane serije i dizajnerskih čije cene mogu da pariraju cenama umetničkih parfema.

 

Citat na početku teksta opravdava pomen španskog nadrealista Salvadora Dalija i velikog ljubitelja umetničkih parfema, jer je davne 1983. godine napravljen cvetni parfem „Dali“ koji je osmislio čuveni parfimerist Alberto Morilas. Boca je inspirisana likom Dalijeve Afrodite, a dočarava obrise lica starogrčke boginje ljubavi. Dalijev parfem nam daje tračak prošlosti u kojem su ideje bile večne i veće od života.

 

Salvador Dali

Salvador Dali – grafit

 

Trenutno najpopularniji umetnički parfem jeste Baccarat Rouge 540. Komanija Baccarat je 2014. godine proslavila 250 godina od osnivanja, te je napravila ovaj parfem koji je kreirao Francis Kurkdijan. Limitirana serija od 250 bočica, po ceni od 4.000 dolara, trebalo je da pripada samo kolekcionarima. Sada je dostupna svima i može se kupiti u art parfimeriji Metropoliten u Beogradu.

 

 

Gornje note: gorki badem, šafran; srednje note: egipatski jasmin, kedar; bazne note: mošus, drvene note, ambergris.

 

Ukoliko ste u potrazi za jedinstvenim iskustvom možete posetiti radnje Metropoliten, The Perfume Atelier, parfimeriju Sava (najstarija u Beogradu) i L’Atelier.

 

Od kako je sveta i veka, točak će se vrteti. Kada su parfemi otkriveni, bili su dostupni samo bogatima i specifično su se pravili za njih, zatim je usledila komercijalizacija, da bi se ponovo došlo do prioriteta koji daju kvalitet i jedinstvenost. Zato sada imamo dostupan širok spektar parfema od kojih možemo da izaberemo ono što nam najbolje leži.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
refleksija-realnosti
IzložbeKultura

Miona je došla iz Rima i u SKC donela “Refleksiju ravni”

od Vladimir
napisao/la Vladimir

Slikarka Miona Marta Marković doputovala je iz Rima, gde godinama živi, da se predstavi beogradskoj publici samostalnom izložbom „Refleksije ravni” u SKC-u.

 

Miona Marta Marković predstavnica je srednje generacije savremenih vizuelnih umetnika, a platna koja čine ciklus „Refleksije ravni“ nastala su simbiozom dve prethodne slikarske faze – „Refleksija ravni“ i „Refleksija ravni 2.0“. Na delima „Refleksija ravni“ prvi put se okreće geometrijskom slikarstvu bez stilizovanih ljudskih figura, dok je najnovija serija slika „Refleksija ravni“ nastala spontano.

 

 

Izložba „Refleksije ravni“ ujedinjuje sva platna i pergamente koji se bave istraživanjem u geometrijskoj apstrakciji.

 

– U slikarskoj fazi „Refleksija ravni“ kao i „Refleksija ravni 2.0“, realizujem dela u oblasti apstraktnog slikarstva gde samo ime ciklusa upućuje na međusobni uticaj dvodimenzionalnih ploha (ravni). One se reflektuju u susednim površinama, prenose i modifikuju geometrijske oblike formirajući ritmičnu kompoziciju – kaže Miona Marta Marković.

 

Objašnjava da se istraživanje u ovoj likovnoj fazi prvobitno odnosi na ritam dobijen deljenjem kompozicije na manje geometrijske forme i na kolorit koji je mutirao u odnosu na prethodni slikarski period.

 

 

– Mnoga platna novog ciklusa, spram onih koje čine opus „Refleksija ravni“, pretrpela su redukciju kolorita, na tim delima korišćene su dve boje sa valerima: žuto/crno, zeleno/crno, ružičasto/crno, plavo/crno, crveno/crno ili pak plavo/smeđe, izvedene kombinovanom tehnikom: akrilne boje, grafitna olovka i kolaž – priča Miona Marta Marković.

 

Ona ističe da je u njenim slikama česta upotreba kolažiranja, ne samo notnog teksta koji daje posebnu strukturu slici i povezuje muziku i likovnu umetnost, nego i književnog koji sam po sebi ima likovnu formu.

 

Miona Marta Marković je rođena 1979. u Somboru, a diplomirala je na odseku zidno slikarstvo na Fakultetu Primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu. Magistrirala je na Accademia di Belle Arti u Napulju i doktorirala savremenu istoriju umetnosti na Università Sapienza u Rimu. Od 2006. članica je ULUS-a, a od 2009. stiče status samostalnog umetnika.

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Facebook Instagram

Copyrights 2021 rebelgrade