Daily Archives

15 novembra, 2021

Kako danas izgleda kafana „Znak pitanja“

od Suzana 15 novembra, 2021

napisao/la Suzana

Zidovi najstarije kafane u Beogradu „Znak pitanja“ čuvaju mnoge priče još iz davne 1823. godine, kada je počela sa radom, i sa ponosom se smatra najstarijom aktivnom kafanom prestonice, a ona sa sobom krije neverovatnu priču tokom svog trajanja.

Što je za savremeni svet internet, to je za ranije naraštaje bila kafana, u kojoj su se brzo i s lakoćom saznavale najnovije vesti. Nastajanjem kafića i restorana, kafane su izgubile svoj početni sjaj i popularnost, ali nikad u potpunosti, pa su čak dobile na ceni u poslednjih par decenija kao mesta gde jedino može da se oseti starogradski duh koji zaslužuje zauvek da živi. Mladi opet znaju vrednosti prave kafane.

Tragom istorije, zapisano je da je najstarija kafana u Evropi nastala na Dorćolu. Nažalost ne postoje nikakvi dokazi o nazivu i izgledu kafane, ali postoje priče da se nalazila negde na ušću Save i Dunava, ali nije potvrđeno.

Ipak, postoje dokazi o kafani „Znak pitanja”, smeštenoj u najstarijoj kući u Beogradu, otvorenoj pre 198 godina. Podigao ju je Naum Ičko, po nalogu kneza Miloša, a nakon smrti Nauma kuća je dodeljena lekaru Ećim-Tomi Kostiću, koji je od nje napravio kafanu.

View this post on Instagram

A post shared by Znak Pitanja / Question Mark (@kafana.znak.pitanja)

Kafana je često menjala ime, prvo se zvala “Srpska kafana”, pa “Ećin-Tomina kafana”, “Kod pastira”, “Kod Saborne crkve”… Današnji naziv kafana je dobila iz inata. Naime, tadašnji vlasnik je u znak protesta prema tadašnjim vlastima, na ulaz stavio znak pitanja, a ovaj naziv se zadržao sve do dana danas.

U kafanu su svraćale brojne poznate ličnosti, a među njima je bio i Vuk Stefanović Karadžić. U novije vreme priča se da je patrijarh Pavle voleo da svrati na pasulj, salatu i običnu vodu.

View this post on Instagram

A post shared by Znak Pitanja / Question Mark (@kafana.znak.pitanja)

Godinama su se menjali vlasnici kafane “Znak pitanja” koja je 1946. Proglašena spomenikom kulture, a 1959. Oduzeta je od kafedžije Pavlovića i pretvorena u društveno vlasništvo.

Međutim, u 21. veku pojavljuje se priča o privatizaciji ovog objekta, ali se otpor zaposlenih i raznih javnih ličnosti isplatio. Peticija za zaustavljanje privatizacije potpisalo je 2.563 građana. Vlada Srbije je 2007. godine odlučila da izuzme kafanu iz procesa privatizacije i pokloni je Gradu Beogradu.

Zahvljujući stanovnicima glavnog grada kafana “Znak pitanja” ostala je izgledom i namenom sve ono što je bila pre 200 godina.

View this post on Instagram

A post shared by Znak Pitanja / Question Mark (@kafana.znak.pitanja)

Još vesti iz kategorije GRAD

15 novembra, 2021 0 comment

Grad Beograd Srce grada

Đumrukana: Prvo profesionalno pozorište u Beogradu

od Suzana 15 novembra, 2021

napisao/la Suzana

Iako je Narodno pozorište trenutno najstarije pozorište u Beogradu, otvoreno 1869., to nije i najstarije profesionalno pozorište u Beogradu.

Teatar na Đumruku ili Đumrukana prvo je stalno pozorište u Beogradu, koje je radilo tokom 1841. i 1842. godine, a za njegovo osnivanje zaslužan je naš poznati komediograf i jedna od centralnih pozorišnih ličnosti u Srbiji – Jovan Sterija Popović i Atanasije Nikolić.

Naime, đumrukana je u stvari bila zgrada carinarnice na Savskom pristaništvu, koja je u to vreme bila najveća zgrada ondašnjeg Beograda, a jedan deo zgrade adaptiran je za izvođenje pozorišnih predstava.
Đumrukana je zvanično otvoreno 4. decembra 1841. godine delom „Smrt Stefana Dečanskog” Jovana Sterije Popovića, a prestalo je da radi krajem avgusta 1842. godine.

U staroj turskoj carinarnici adaptirana je sala sa 250 mesta, u njoj je od decembra 1841. do kraja avgusta 1842. odigrano 55 domaćih i stranih dramskih dela. Predstave su igrane redovno četvrtkom i nedeljom, sve do svrgavanja kneza Mihaila, kada je pozorište prestalo sa radom.

Foto:Youtube/printscreen

Od početka brigu o teatru vodilo je Popečiteljstvo prosveštenija (Ministarstvo prosvete), koje je za upravnika imenovalo Petra Radovanovića, jednog od najznačajnijih srpskih kulturno-prosvetnih i školskih poslenika u prvoj polovini 19. veka. Atanasije Nikolić je takođe imao zvanje upravnika i bavio se poslovima iz umetničkih oblasti, dok je Radovanović bio zadužen za finansijsko i organizaciono poslovanje i funkciju upravnika obavljao je celim tokom postojanja Teatra na Đumruku.

Povodom obeležavanja „175. godina od osnivanja Teatra na Đumruku u Beogradu”, Pozorište na Terazijama, na inicijativu Skupštine grada, uradilo je istoimenu predstavu posvećenu ovom događaju, u režiji Mihaila Vukobratovića.
U glumačkoj ekipi su: Desimir Stanojević, Ivana Popović, Žarko Stepanov, Slobodan Stefanović, Duško Radović, Milan Milosavljević i drugi.

U pokretanju Teatra na Đumruku veliku podršku dobili su od kneza Mihaila, tako da je pozorište tokom svog rada jednim delom finansirano i državnom subvencijom.

15 novembra, 2021 0 comment

Oglasna tabla

Konkurs za projekat Podijum traje još dve nedelje, donosimo sve detalje

od Rebelgrade 15 novembra, 2021

napisao/la Rebelgrade

Podsećamo vas da je ostalo još samo malo više od dve nedelje za slanje prijava na konkurs za projekat Podijum!

Projekat Podijum je osmišljen da bi ohrabrio i podstakao na udruživanje i delanje mlade umetnike, teoretičare umetnosti i kustose, kao i ostale koji žele da rade u polju umetnosti i kulture, bez obzira na nivo dosadašnjeg iskustva.

Umetnički prostor U10 u svoj redovni program 2022. godine uključuje novi segment pod nazivom Podijum, u okviru kog poziva mlade aktere u polju savremene umetnosti da kroz direktno kolektivno angažovanje samostalno osmisle, organizuju i realizuju umetnički program izvan uobičajenog trajanja termina za samostalno ili grupno izlaganje. Projekat je osmišljen sa ciljem da ohrabri i osnaži povezivanje, kolektivno delovanje i zajedničke inicijative unutar domaće umetničke scene.

U tom smislu, U10 namerava da odabranim učesnicima stavi na raspolaganje svoj prostor i resurse u trajanju od 12 do 14 nedelja, tokom letnjih meseci, upozna ih sa svojim sistemom rada i podeli sa njima svoje profesionalno iskustvo. Cilj je da se učesnicima omogući da se osnaže u samostalnom razvijanju, predstavljanju i realizovanju ideja i koncepata; da preuzmu inicijativu i odgovornost; da steknu iskustvo u timskom radu; da učvrste dosadašnje ili steknu nove kompetencije prolaskom kroz celokupan proces tehničke realizacije programa (komunikacija, organizacija, logistika, postavka, PR aktivnosti, obezbeđivanje dodatnih finansija, itd.).

Konkurs je namenjen upravo akterima koji funkcionišu unutar formalnih ili neformalnih udruženja, koji su na početku svojih profesionalnih putanja, ili pojedincima koji imaju ideju kako da okupe kolektiv ili su imali priliku da sa svojim kolegama sporadično organizuju različite događaje ili su bar nekada razmatrali načine i ciljeve delovanja kroz udruživanje, ali do sada nisu imali priliku da te ideje realizuju kontinuirano, u periodu dužem od standardnih izlagačkih termina u okviru institucija.

Članovi kolektiva U10 su na raspolaganju za konsultacije ukoliko je potrebno bliže pojašnjenje ili pomoć u vezi sa strukturom ili sadržajem aplikacije. Svi zainteresovani slobodno mogu doći u Umetnički prostor U10 u toku uobičajenog radnog vremena ili zakazati termin za razgovor putem mejla ili društvenih mreža.

Konkurs je otvoren do 1. decembra 2021.

Više o propozicijama konkursa i proceduri prijavljivanja možete pronaći ovde.

15 novembra, 2021 0 comment

Kultura Muzika

15.000 ljudi pevalo je te noći sa Stingom u glas: Koncert koji će Beograđani pamtiti

od Suzana 15 novembra, 2021

napisao/la Suzana

Britanski muzičar Metju Tomas Gordon, poznatiji kao Sting, pre četiri godine Beograđanima je priredio vanvremenski muzički ugođaj, pokazao uloženi trud, priredio gest za pamćenje, zbog čega će mu publika u Srbiji zauvek ostati zahvalna.

17. septembra 2017. Godine 15.000 ljudi pevalo je u glas zajedno sa Stingom u beogradskoj Kombank dvorani, u okviru svetske „57th & 9th“ turneje, a njegov ubod (sting) nikako nije bio smrtonosan, već je ostavio trag zahvalnosti što je naša publika imala prilike da uživa u muziciranju vrsnog svetskog pevača.

Britanska pop zvezda te večeri otpevala je svoje vanvremenske hitove: „Mad About You“, „If I Ever Lose My Faith in You“, „Englishman in New York“, „Fields of Gold“, „Shape of My Heart“, „Message in the Bottle“…

Ono što je posebno “kupilo” publiku u Srbiji jeste rečenica kojom je Sting otpočeo koncert u Kombank dvorani, ali i što je svog sina upoznao sa beogradskom publikom.

– Dobro veče, Beograde, kako ste? – rekao je muzičar na srpskom, a već posle prvog izvođenja slavnog Britanca, scenu je preuzeo njegov sin, mladi gitarista Džo Samner. Stingov sin ovog puta otpevao je pet pesama, sasvim dovoljno da pokaže da je verodostojan naslednik svog oca.

Foto: Youtube/printscreen

U poslednjem bloku publika je uživala u bezvremenskim hitovima ovog visoko cenjenog britanskog muzičara, kao i grupe „Police“, i pevala zajedno sa njim, a na Stingovom reperoaru za sam kraj su se našle: „Desert Rose“, „Roxanne“, „Every Breath You Take“ i neizostavni „Fragile“.

Ovo nije prvi put da Sting peva za beogradsku publiku, a nikad ne izostane osećaj obostranih simpatija između Stinga i publike u Beogradu koji verodostojno prikazuje snimak u nastavku teksta.

Još vesti iz kategorije KULTURA

15 novembra, 2021 0 comment